U svetu u kome se ime Božje često spominje, ali su Njegova suština i trojično biće zanemareni ili pogrešno shvaćeni, veliki ruski duhovnik 19. voka, Sveti Teofan Zatvornik, podseća nas na neprolaznu istinu pravoslavlja: nema istinitog Boga bez Sina i bez Duha Svetoga. Njegove reči za petak šeste sedmice po Vaskrsu ne ostavljaju mesta za relativizaciju — ko ne ispoveda Sina, ne poznaje ni Oca. U vremenu kada mnogi govore o Bogu, ali Ga ne susreću, ovaj citat deluje kao svetionik u noći zabluda.
„Kada biste mene znali, i Oca moga biste znali (Jn. 14,7). Prema tome, doista ne znaju Boga, premda i ime Njegovo nose (Deus – Bog; odatle – deist) i mnogo o Njemu rasuđuju. Nema istinitog Boga bez Sina, kao ni bez Duha Svetoga.
Onaj ko veruje u Boga, a ne ispoveda ga Ocem Sina, ne veruje u Boga koji je istiniti Bog, nego u neki svoj sopstveni izum. Istiniti Bog je dao svog Sina jedinorodnog za spasenje ljudi, a ljudima koji veruju u ime Sina Njegovog, daje vlast da budu deca Božija, te ih ljubi i svaku njihovu molitvu sluša radi Sina. Stoga, ko ima Sina ima i Oca, a ko nema Sina nema ni Oca.
Niko ne prilazi Ocu osim kroz Sina, i od Oca ništa ne dobija osim preko Sina. Bez Sina nema puta ka istinitome Bogu. Ko mašta da ga nađe [mimo Njega] – nalazi se u zabludi.“
U knjizi "Misli za svaki dan u godini", ruski svetitelj ostavlja duboku poruku za praznik Prepolovljenja — dan kada Hristos poziva svakoga ko je žedan istine, slobode, oproštaja i mira. Njegove reči i danas bude žeđ za Bogom u svakom srcu koje traži smisao.
Sveti Teofan Zatvornik u ponedeljak pete sedmice po Vaskrsu otkriva duhovni razlog neverovanja – ne samo tadašnjih Judejaca, već i savremenog čoveka. Njegove reči deluju kao ogoljeno ogledalo današnjice.
U izuzetnoj pouci za nedelju pete sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj otkriva večiti sukob između proste vere i lukavog neverja, kroz priču o čoveku koji je video svetlost i očima i srcem.
U središtu šeste sedmice po Vaskrsu, sveti podvižnik i duhovni lekar duše, Sveti Teofan, u svojoj knjizi "Misli za svaki dan u godini" donosi snažnu i bolnu dijagnozu savremenog čoveka: vera nije slaba zbog razuma, već zbog pokvarenog srca koje razumu naređuje šta da misli.
