Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu, jedan od najvećih i najnovijih u našoj zemlji, poseduje izuzetne i retke svetinje – delove moštiju čak 14 svetaca i shimu monaha Nektarija Vitalisa.
Kivot sa svetinjama Jovana Zlatoustog, Petra Koriškog, cara Lazara, cara Konstantina i carice Jelene hramu posvećenom Svetom caru Konstantinu i carici Jeleni darovao Jovan Jelenkov, arhimandrit manastira Svetog Jovana kod Dimitrovgrada
Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu, jedan od najvećih i najnovijih u našoj zemlji, poseduje izuzetne i retke svetinje – delove moštiju čak 14 svetaca i shimu monaha Nektarija Vitalisa.
wikipedia/DjordjeMarkovic
Kivot sa delovima i česticama moštiju svetaca ovom hramu dar je oca Jovana Jelenkova, arhimandrita manastira Sveti Jovan kod Dimitrovgrada, ispričao je za „Politiku” đakon Marko Knežević:
– Prava je retkost da jedan hram ima ovakve svetinje. Danas su tu pored svih ostalih i čestice moštiju svetaca Jovana Zlatoustog, Petra Koriškog, cara Lazara, cara Konstantina i carice Jelene kojima je i posvećen ovaj hram. Dobili smo i delove moštiju Svetog Varsanufija Optinskog, mučenika Bonifatija, Nektarija Eginskog, Velikomučenice Irine, Svetog mučenika Julijana, Liberata, prepodobnog Jona Odeskog, arhiđakona Stefana, Velikomučenice Hristine, Kozme i Damjana. A tu je i deo Časnog krsta.
Đakon Marko Knežević dodaje da su u niškom hramu odnedavno i čestice sa jevanđeljskih značajnih, to jest posebno bitnih mesta iz života Isusa Hrista:
– Među nama su znamenja i delovi i sa Golgote, sa groba Gospodnjeg, Veznesenja i Preobraženja Isusa Hrista...
Wikimedia/Public domain
Sveti Nektarije Eginski
Đakon Knežević ističe posebno da se delovi moštiju Svetog Nektarija Eginskog nalaze na tri lokacije u Srbiji – osim u niškom hramu i u manastirima Rakovica i Ćelije kod Valjeva, iako se njegovo telo nalazi na grčkom ostrvu Egini, oko 1.000 kilometara daleko od Niša. On takođe naglašava i da svi koji znaju o kakvom je svecu reč, znaju i za starca Nektarija Vitalisa, grčkog monaha:
Vernicima u Srbiji, gradu i građanima Niša i Hramu Svetog cara Konstantina i carice Jelene na jednom od pokloničkih putovanja ovaj grčki monah darovao je svoju shimu – odevni predmet koji nose monasi pošto polože specijalne zavete i obaveze.
Po pravilu monasi se od shime nikada ne odvajaju i u njoj se sahranjuju. Nektarije Vitalis, to jest starac Nektarije, poklonio je shimu koja ima isceliteljsku moć uz blagoslov Srbima koje, kako je rekao, posebno voli i poštuje. Verovanje u isceliteljsku moć shime doprinelo je da se u mnogim zdravstvenim ustanovama bolnicama grade i otvaraju kapele posvećene Svetom Nektariju Eginskom, rekao je Knežević.
Hrama Svetog cara Konstantina i carice Jelene
Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene sagrađen je u Parku Svetoga Save pred obeležavanje 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta. To je svakako najznačajniji dokument za hrišćanstvo – edikt su 313. godine nove ere u Milanu potpisali tetrah Zapada Konstantin Veliki (272–337), rođen u Nišu, to jest drevnom Naisusu, i tetrah Istoka Lacinije (250–325) i predstavlja zakonski akt kojim je proglašena verska ravnopravnost i doneta zabrana progona hrišćana u Rimskom carstvu.
Na temeljima drevne svetinje iz 13. veka, poznate kao „Mali Jasenovac“, posle skoro dve decenije obnove, ponovo se oglasila molitva. Rožanj nije samo obnovljen manastir — to je povratak naroda, vere i nade u srce Majevice.
Bojan Malešević i Bora Klepić, već hapšeni zbog brojnih krađa i razbojništava, sada se terete da su provalili u Manastir Liplje i odneli 500 KM. Svetinja koja vekovima okuplja vernike ponovo je postala meta onih koji ne prezaju ni pred Bogom ni pred zakonom.
Imamo sačuvane mošti gotovo svih Nemanjića, a poznata je i tragična priča o spaljivanju moštiju Svetog Save, koje su Turci uništili u Beogradu 10. maja 1594. godine.
Godine 1009. morao se povući s ovog položaja u Hrizopolj blizu Carigrada zbog previše strogog upravljanja manastirom i zbog sukoba s carigradskim patrijarhom oko metoda duhovnosti.
U Vranju je služen pomen stradalima, dok su reči poglavara Srpske pravoslavne crkve o ubijenim devojčicama, izgubljenom miru i savesti čovečanstva otvorile pitanje - kuda ide svet ako zaboravi vrednost života.
Dok dnevni list „Srpski telegraf“ slavi deset godina rada, portal Religija.rs se priprema za drugu godišnjicu, nastavljajući dijalog o veri, identitetu i društvu sa novim idejama i sadržajem.
Miris tamjana i tiha molitva ispunili su Saborni hram u Prijepolju dok su sabrani pominjali decu, žene i vojnike čija imena i dalje žive u srcima zajednice.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
