Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu, jedan od najvećih i najnovijih u našoj zemlji, poseduje izuzetne i retke svetinje – delove moštiju čak 14 svetaca i shimu monaha Nektarija Vitalisa.
Kivot sa svetinjama Jovana Zlatoustog, Petra Koriškog, cara Lazara, cara Konstantina i carice Jelene hramu posvećenom Svetom caru Konstantinu i carici Jeleni darovao Jovan Jelenkov, arhimandrit manastira Svetog Jovana kod Dimitrovgrada
Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu, jedan od najvećih i najnovijih u našoj zemlji, poseduje izuzetne i retke svetinje – delove moštiju čak 14 svetaca i shimu monaha Nektarija Vitalisa.
wikipedia/DjordjeMarkovic
Kivot sa delovima i česticama moštiju svetaca ovom hramu dar je oca Jovana Jelenkova, arhimandrita manastira Sveti Jovan kod Dimitrovgrada, ispričao je za „Politiku” đakon Marko Knežević:
– Prava je retkost da jedan hram ima ovakve svetinje. Danas su tu pored svih ostalih i čestice moštiju svetaca Jovana Zlatoustog, Petra Koriškog, cara Lazara, cara Konstantina i carice Jelene kojima je i posvećen ovaj hram. Dobili smo i delove moštiju Svetog Varsanufija Optinskog, mučenika Bonifatija, Nektarija Eginskog, Velikomučenice Irine, Svetog mučenika Julijana, Liberata, prepodobnog Jona Odeskog, arhiđakona Stefana, Velikomučenice Hristine, Kozme i Damjana. A tu je i deo Časnog krsta.
Đakon Marko Knežević dodaje da su u niškom hramu odnedavno i čestice sa jevanđeljskih značajnih, to jest posebno bitnih mesta iz života Isusa Hrista:
– Među nama su znamenja i delovi i sa Golgote, sa groba Gospodnjeg, Veznesenja i Preobraženja Isusa Hrista...
Wikimedia/Public domain
Sveti Nektarije Eginski
Đakon Knežević ističe posebno da se delovi moštiju Svetog Nektarija Eginskog nalaze na tri lokacije u Srbiji – osim u niškom hramu i u manastirima Rakovica i Ćelije kod Valjeva, iako se njegovo telo nalazi na grčkom ostrvu Egini, oko 1.000 kilometara daleko od Niša. On takođe naglašava i da svi koji znaju o kakvom je svecu reč, znaju i za starca Nektarija Vitalisa, grčkog monaha:
Vernicima u Srbiji, gradu i građanima Niša i Hramu Svetog cara Konstantina i carice Jelene na jednom od pokloničkih putovanja ovaj grčki monah darovao je svoju shimu – odevni predmet koji nose monasi pošto polože specijalne zavete i obaveze.
Po pravilu monasi se od shime nikada ne odvajaju i u njoj se sahranjuju. Nektarije Vitalis, to jest starac Nektarije, poklonio je shimu koja ima isceliteljsku moć uz blagoslov Srbima koje, kako je rekao, posebno voli i poštuje. Verovanje u isceliteljsku moć shime doprinelo je da se u mnogim zdravstvenim ustanovama bolnicama grade i otvaraju kapele posvećene Svetom Nektariju Eginskom, rekao je Knežević.
Hrama Svetog cara Konstantina i carice Jelene
Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene sagrađen je u Parku Svetoga Save pred obeležavanje 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta. To je svakako najznačajniji dokument za hrišćanstvo – edikt su 313. godine nove ere u Milanu potpisali tetrah Zapada Konstantin Veliki (272–337), rođen u Nišu, to jest drevnom Naisusu, i tetrah Istoka Lacinije (250–325) i predstavlja zakonski akt kojim je proglašena verska ravnopravnost i doneta zabrana progona hrišćana u Rimskom carstvu.
Na temeljima drevne svetinje iz 13. veka, poznate kao „Mali Jasenovac“, posle skoro dve decenije obnove, ponovo se oglasila molitva. Rožanj nije samo obnovljen manastir — to je povratak naroda, vere i nade u srce Majevice.
Bojan Malešević i Bora Klepić, već hapšeni zbog brojnih krađa i razbojništava, sada se terete da su provalili u Manastir Liplje i odneli 500 KM. Svetinja koja vekovima okuplja vernike ponovo je postala meta onih koji ne prezaju ni pred Bogom ni pred zakonom.
Imamo sačuvane mošti gotovo svih Nemanjića, a poznata je i tragična priča o spaljivanju moštiju Svetog Save, koje su Turci uništili u Beogradu 10. maja 1594. godine.
Skriveni hrišćanin na carskom dvoru odbio je idolsku hranu i priznao Hrista pred Trajanom – predanje otkriva šta se dogodilo u tamnici kad je izdahnuo.
Na praznik Svete dece mučenika, episkop Kirilo pozvao je vernike na smirenje i ljubav, a stradanje srpske dece uporedio s vitlejemskim mučenicima, poručivši da njihova žrtva obavezuje svakog hrišćanina danas.
Dok odjekuju njegove reči da Aja Sofija „nikada više neće biti vaša“, turske vlasti sada su odlučile da i Anijsku sabornu crkvu, jedan od najvećih jermenskih hramova, pretvore u islamsku bogomolju, izazivajući osude istoričara i čitavog hrišćanskog sveta.
Građani i Eparhija šabačka šokirani namerom da se porti Pokrovskog hrama promeni namena radi sportsko-rekreativnih sadržaja i nelegalnih objekata – traže hitno povlačenje spornog predloga
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Turski izvori Privinu Glavu pominju sredinom 16. veka i to pod imenom "Pribiglava", a navedeno je i da je u pitanju bogat manastir sa vinogradima, njivama i velikim zemljišnim posedom.
Za razliku od većine fruškogorskih svetinja, koje već vekovima postoje i žive u skladu sa prirodom i u neodvojivom spoju sa njom, manastir Vavedenja Presvete Bogorodice nalazi se u centru grada! Ipak, ova neobična okolnost nikako nije umanjila njegovu vrednost. Naprotiv!
Turski izvori Privinu Glavu pominju sredinom 16. veka i to pod imenom "Pribiglava", a navedeno je i da je u pitanju bogat manastir sa vinogradima, njivama i velikim zemljišnim posedom.
Otkrijte kako da pripremite najlepši tradicionalni desert od jabuka, oraha i agde, koji su muslimanske porodice s Balkana vekovima pravile za najdraže goste i praznične sofre.
U besedi za utorak 6. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ističe da svaki bol ima skriveni smisao i da je iskušavanje vere dragocenije od zlata.
