Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu, jedan od najvećih i najnovijih u našoj zemlji, poseduje izuzetne i retke svetinje – delove moštiju čak 14 svetaca i shimu monaha Nektarija Vitalisa.
Kivot sa svetinjama Jovana Zlatoustog, Petra Koriškog, cara Lazara, cara Konstantina i carice Jelene hramu posvećenom Svetom caru Konstantinu i carici Jeleni darovao Jovan Jelenkov, arhimandrit manastira Svetog Jovana kod Dimitrovgrada
Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu, jedan od najvećih i najnovijih u našoj zemlji, poseduje izuzetne i retke svetinje – delove moštiju čak 14 svetaca i shimu monaha Nektarija Vitalisa.
wikipedia/DjordjeMarkovic
Kivot sa delovima i česticama moštiju svetaca ovom hramu dar je oca Jovana Jelenkova, arhimandrita manastira Sveti Jovan kod Dimitrovgrada, ispričao je za „Politiku” đakon Marko Knežević:
– Prava je retkost da jedan hram ima ovakve svetinje. Danas su tu pored svih ostalih i čestice moštiju svetaca Jovana Zlatoustog, Petra Koriškog, cara Lazara, cara Konstantina i carice Jelene kojima je i posvećen ovaj hram. Dobili smo i delove moštiju Svetog Varsanufija Optinskog, mučenika Bonifatija, Nektarija Eginskog, Velikomučenice Irine, Svetog mučenika Julijana, Liberata, prepodobnog Jona Odeskog, arhiđakona Stefana, Velikomučenice Hristine, Kozme i Damjana. A tu je i deo Časnog krsta.
Đakon Marko Knežević dodaje da su u niškom hramu odnedavno i čestice sa jevanđeljskih značajnih, to jest posebno bitnih mesta iz života Isusa Hrista:
– Među nama su znamenja i delovi i sa Golgote, sa groba Gospodnjeg, Veznesenja i Preobraženja Isusa Hrista...
Wikimedia/Public domain
Sveti Nektarije Eginski
Đakon Knežević ističe posebno da se delovi moštiju Svetog Nektarija Eginskog nalaze na tri lokacije u Srbiji – osim u niškom hramu i u manastirima Rakovica i Ćelije kod Valjeva, iako se njegovo telo nalazi na grčkom ostrvu Egini, oko 1.000 kilometara daleko od Niša. On takođe naglašava i da svi koji znaju o kakvom je svecu reč, znaju i za starca Nektarija Vitalisa, grčkog monaha:
Vernicima u Srbiji, gradu i građanima Niša i Hramu Svetog cara Konstantina i carice Jelene na jednom od pokloničkih putovanja ovaj grčki monah darovao je svoju shimu – odevni predmet koji nose monasi pošto polože specijalne zavete i obaveze.
Po pravilu monasi se od shime nikada ne odvajaju i u njoj se sahranjuju. Nektarije Vitalis, to jest starac Nektarije, poklonio je shimu koja ima isceliteljsku moć uz blagoslov Srbima koje, kako je rekao, posebno voli i poštuje. Verovanje u isceliteljsku moć shime doprinelo je da se u mnogim zdravstvenim ustanovama bolnicama grade i otvaraju kapele posvećene Svetom Nektariju Eginskom, rekao je Knežević.
Hrama Svetog cara Konstantina i carice Jelene
Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene sagrađen je u Parku Svetoga Save pred obeležavanje 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta. To je svakako najznačajniji dokument za hrišćanstvo – edikt su 313. godine nove ere u Milanu potpisali tetrah Zapada Konstantin Veliki (272–337), rođen u Nišu, to jest drevnom Naisusu, i tetrah Istoka Lacinije (250–325) i predstavlja zakonski akt kojim je proglašena verska ravnopravnost i doneta zabrana progona hrišćana u Rimskom carstvu.
Na temeljima drevne svetinje iz 13. veka, poznate kao „Mali Jasenovac“, posle skoro dve decenije obnove, ponovo se oglasila molitva. Rožanj nije samo obnovljen manastir — to je povratak naroda, vere i nade u srce Majevice.
Bojan Malešević i Bora Klepić, već hapšeni zbog brojnih krađa i razbojništava, sada se terete da su provalili u Manastir Liplje i odneli 500 KM. Svetinja koja vekovima okuplja vernike ponovo je postala meta onih koji ne prezaju ni pred Bogom ni pred zakonom.
Imamo sačuvane mošti gotovo svih Nemanjića, a poznata je i tragična priča o spaljivanju moštiju Svetog Save, koje su Turci uništili u Beogradu 10. maja 1594. godine.
Inicijativa da se na mestu porušene crkve izgradi ugostiteljski objekat otvorila je dubok sukob između urbanističkih odluka i crkvenog sećanja na žrtvu srpskih vojnika.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća nas da Bog otkriva nebeske misterije onima čija su srca spremna da prime istinu, otvarajući pogled na dva sveta u kojima vlada Njegova ljubav.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog proroka Sofonija po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog proroka Ageja. Katolici se nalaze u Trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju treći dan Hanuke, a u islamu je ovo dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Predsednik Belorusije poslao je američkom predsedniku dar snažne duhovne simbolike u trenutku kada Minsk otvoreno govori o želji za novim tonom u odnosima sa Vašingtonom.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
