U stvarnosti, mnoge odluke donosimo verujući da imamo punu kontrolu nad ishodom, ali to nije tako.
U savremenom svetu prepunom nesigurnosti, bolesti, ratova i moralnih lutanja, čovek se često pita: zašto se nešto događa baš meni? Gde je Bog u svemu ovome? I, još važnije – upravlja li on uopšte ovim svetom?
U pravoslavlju, odgovor na ta pitanja nalazi se u učenju o Promislu Božijem. Promisao nije isto što i sudbina, niti je puka ravnodušnost višeg bića prema svetu. Ona predstavlja neprestano, mudro i tajanstveno upravljanje Boga nad svetom – ne na način koji poništava čovekovu slobodu, već kroz nju.
Učenje Crkve razlikuje tri aspekta Božijeg delovanja: Volju Božiju, Dopuštenje i Promisao. Volja Božija je savršena i uvek donosi dobro. Kada deluje Volja, čovek izvršava ono što je Bogu ugodno. Dopuštenje, s druge strane, označava trenutke kada Bog ne interveniše, već pušta čoveka da koristi svoju slobodnu volju – čak i kad greši. Promisao objedinjuje i jedno i drugo, vodeći sve prema krajnjem dobru, često putem koji ljudima ostaje nerazumljiv.
U stvarnosti, mnoge odluke donosimo verujući da imamo punu kontrolu nad ishodom. Međutim, okolnosti nas često podsećaju da ne upravljamo svime. U takvim trenucima, mnogi osećaju teskobu i strah, dok se u duhovnom životu nudi drugačiji pristup – poverenje u Promisao.
Nije reč o pasivnosti, već o dubokom prihvatanju da nismo svevideći i da ne možemo shvatiti svaki smisao odmah. Promisao ne isključuje čovekovu odgovornost, ali daje utehu onima koji su suočeni sa neizvesnošću, gubitkom ili teškim odlukama.
Reči Svetog Gavrila Gruzijskog, monaha i duhovnika iz 20. veka, jasno objašnjavaju ovu složenu, ali suštinski važnu istinu:
- Čoveku je teško da pronikne u Promisao Božji. Postoji Dopuštenje, Volja i Promisao Božji. Dopuštenje je kad Bog daje čoveku slobodu. Tada čovek čini onako kako želi. Kada deluje Volja Božja, čovek čini ono što Bog zapoveda. Volja Božja uvek donosi dobro. Promisao Božji upravlja: čas ispunjava dopuštenje, čas Volju. Kada ne možeš da rešiš neko pitanje i ne znaš šta da radiš, poveri se Promislu Božjem i više ne razmišljaj o tome - objasnio je Sveti Gavrilo Gruzijski.
Ljudi često traže duhovne autoritete da im kažu šta da rade, ali prava potraga za Božijom voljom podrazumeva mnogo dublju promenu – odricanje od sopstvene volje i potpuno pouzdanje u Boga.
Ukoliko čovek sebe vidi kao boljeg od drugih, ako ne priznaje sopstvenu grešnost, on se udaljava od Boga, jer preuzima mesto koje mu ne pripada - mesto sudiје i merila istine.
Prava ljubav ne bira kome će biti upućena - ona ljubi i neprijatelja, jer vidi u svakom čoveku ikonu Božiju.
Predsednik Patrijaršijske komisije Ruske pravoslavne crkve za pitanja porodice, zaštite materinstva i dece ističe da krst nije samo ukras – on je znak pobede Hrista nad smrću, predanja Bogu i put ka duhovnom oslobađanju.
U besedi za sredu Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vraća pogled na mesto gde se život ne produžava strahom i brigom, već smirenjem.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Timoteja po starom kalendaru i Svetog Isidora Peluzijskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Andriju, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Jedna snažna pouka svetogorskog starca pokazuje put kojim se odgaja hrišćanin, a ne egoista.
Svetog Timoteja su mučki napali i ubili maskirani neznabošci.
Restauracija u rimskoj bazilici Svetog Lorenca dovela je do zvanične istrage, otvorivši pitanje da li sveti prostori smeju da nose obrise savremene politike.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Iskušenja dolaze onda kada se srce vezuje za ono prolazno, jer Bog želi da ga usmeri ka onome što je večno.
U snažnoj besedi, zasnovanoj na rečima iz Jevanđelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se istina o onima koji najviše pričaju – i najviše zavaravaju.
Jednostavne reči iz pravoslavnog molitvenika koje kriju snagu ljubavi, vere i nevidljive podrške u trenucima kada je najpotrebnija.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U besedi za sredu Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vraća pogled na mesto gde se život ne produžava strahom i brigom, već smirenjem.
Jedna snažna pouka svetogorskog starca pokazuje put kojim se odgaja hrišćanin, a ne egoista.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije sam, čak i onda kada mu se čini da je ostavljen od ljudi.
Da biste se oslobodili straha, govorio je otac Teognost, treba imati veru, veru ne samo u Boga, jer i demoni veruju i drhte.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Da biste se oslobodili straha, govorio je otac Teognost, treba imati veru, veru ne samo u Boga, jer i demoni veruju i drhte.
Recept sa puterom, jajima i citrusnom kremom bogat po ukusu, namenjen danima mrsne trpeze kada se kolači ne mere izgledom, već osećajem koji ostavljaju za stolom.
Iza kratkog čina koji se svake godine 3. februara obavlja u crkvama stoji priča o svetitelju, njegovom mučeništvu i čudu koje je obeležilo jedan od najneobičnijih običaja hrišćanske tradicije.
