U stvarnosti, mnoge odluke donosimo verujući da imamo punu kontrolu nad ishodom, ali to nije tako.
U savremenom svetu prepunom nesigurnosti, bolesti, ratova i moralnih lutanja, čovek se često pita: zašto se nešto događa baš meni? Gde je Bog u svemu ovome? I, još važnije – upravlja li on uopšte ovim svetom?
U pravoslavlju, odgovor na ta pitanja nalazi se u učenju o Promislu Božijem. Promisao nije isto što i sudbina, niti je puka ravnodušnost višeg bića prema svetu. Ona predstavlja neprestano, mudro i tajanstveno upravljanje Boga nad svetom – ne na način koji poništava čovekovu slobodu, već kroz nju.
Učenje Crkve razlikuje tri aspekta Božijeg delovanja: Volju Božiju, Dopuštenje i Promisao. Volja Božija je savršena i uvek donosi dobro. Kada deluje Volja, čovek izvršava ono što je Bogu ugodno. Dopuštenje, s druge strane, označava trenutke kada Bog ne interveniše, već pušta čoveka da koristi svoju slobodnu volju – čak i kad greši. Promisao objedinjuje i jedno i drugo, vodeći sve prema krajnjem dobru, često putem koji ljudima ostaje nerazumljiv.
U stvarnosti, mnoge odluke donosimo verujući da imamo punu kontrolu nad ishodom. Međutim, okolnosti nas često podsećaju da ne upravljamo svime. U takvim trenucima, mnogi osećaju teskobu i strah, dok se u duhovnom životu nudi drugačiji pristup – poverenje u Promisao.
Nije reč o pasivnosti, već o dubokom prihvatanju da nismo svevideći i da ne možemo shvatiti svaki smisao odmah. Promisao ne isključuje čovekovu odgovornost, ali daje utehu onima koji su suočeni sa neizvesnošću, gubitkom ili teškim odlukama.
Reči Svetog Gavrila Gruzijskog, monaha i duhovnika iz 20. veka, jasno objašnjavaju ovu složenu, ali suštinski važnu istinu:
- Čoveku je teško da pronikne u Promisao Božji. Postoji Dopuštenje, Volja i Promisao Božji. Dopuštenje je kad Bog daje čoveku slobodu. Tada čovek čini onako kako želi. Kada deluje Volja Božja, čovek čini ono što Bog zapoveda. Volja Božja uvek donosi dobro. Promisao Božji upravlja: čas ispunjava dopuštenje, čas Volju. Kada ne možeš da rešiš neko pitanje i ne znaš šta da radiš, poveri se Promislu Božjem i više ne razmišljaj o tome - objasnio je Sveti Gavrilo Gruzijski.
Ljudi često traže duhovne autoritete da im kažu šta da rade, ali prava potraga za Božijom voljom podrazumeva mnogo dublju promenu – odricanje od sopstvene volje i potpuno pouzdanje u Boga.
Ukoliko čovek sebe vidi kao boljeg od drugih, ako ne priznaje sopstvenu grešnost, on se udaljava od Boga, jer preuzima mesto koje mu ne pripada - mesto sudiје i merila istine.
Prava ljubav ne bira kome će biti upućena - ona ljubi i neprijatelja, jer vidi u svakom čoveku ikonu Božiju.
Predsednik Patrijaršijske komisije Ruske pravoslavne crkve za pitanja porodice, zaštite materinstva i dece ističe da krst nije samo ukras – on je znak pobede Hrista nad smrću, predanja Bogu i put ka duhovnom oslobađanju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Pravoslavna duhovnost nas uči da je bližnji u nevolji zapravo živa ikona Božija - on je ispit naše vere koji se pojavljuje onda kada ga najmanje očekujemo.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Upravo je molitva most koji povezuje čoveka sa neiscrpnim izvorom Božje ljubavi i milosrđa.
Učenje svetitelja kroz vekove svedoči da se duhovni život ne gradi naglo i spektakularno, već postepeno, kroz male, ali istrajne korake.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
