DVOJICA VLADIKA SLUŽILA OPELO GENERALU NEBOJŠI PAVKOVIĆU! Episkop vojni Dositej poručio: „Njegovo stradanje bilo je žrtva“

Uz najviše državne počasti, u prisustvu ministara, predstavnika Vojske Srbije, saboraca, porodice i mnogobrojnog naroda, danas je na beogradskom Novom groblju sahranjen general Nebojša Pavković, komandant Treće armije Vojske Jugoslavije tokom NATO agresije 1999. godine.

Opelo, u Aleji zaslužnih građana, služila su dvojica arhijereja Srpske pravoslavne crkve — episkop šabački Jerotej i episkop lipljanski i vojni Dositej, koji je ujedno bio izaslanik patrijarha srpskog Porfirija.

Foto: SPC

 

"Ovde, gde se spajaju zemlja i nebo, opraštamo se od sina Srbije"

U trenutku kada su se sabrani opraštali od jednog od najistaknutijih vojnih zapovednika iz perioda odbrane zemlje, vladika Dositej se u svojoj besedi obratio rečima koje su duboko odjeknule u tišini Aleje:

— Gospodo ministri, predstavnici države, načelniče Generalštaba, gospodo oficiri, vojnici, braćo i sestre, narode srpski, danas stojimo u Aleji velikana, među onima koji su u istoriji našeg naroda ostavili dubok trag vernošću, žrtvom i delom. Ovde, gde se spajaju zemlja i nebo, opraštamo se od jednog od sinova Srbije koji je svoj život proživeo u službi svom narodu i Otadžbini, od generala Nebojše Pavkovića — rekao je vladika Dositej.

Foto: SPC

 

U ime patrijarha Porfirija, episkop Dositej je preneo njegov arhipastirski blagoslov i izrazio duboko molitveno saučešće porodici, saborcima i svima koji su došli da se poklone senima čoveka „čiji je život bio obeležen verom, dužnošću i stradanjem“.

"Njegovo delo bilo je njegova odbrana, njegova tišina - svedočanstvo"

U nastavku besede, vladika Dositej podsetio je da je general Pavković pripadao generaciji srpskih oficira koji su u najtežim vremenima za narod pokazali značenje časti, odgovornosti i služenja otadžbini.

— On nije bio čovek velikih reči, već dela. Njegovo delo bilo je njegova odbrana. Njegova tišina — svedočanstvo. Njegovo stradanje — žrtva. Kroz čitav svoj život, general Pavković je nosio uniformu sa svešću da ona nije samo znak vlasti, već zavet služenja.

Episkop Dositej naglasio je da je Pavković znao da vojnik ne brani samo zemlju, nego i obraz naroda, dostojanstvo čoveka i mir u duši.

Foto: SPC

 

— Kada su došli dani iskušenja, kada je pravda bila skrivena iza interesa moćnih, on je, kao mnogi pre njega, postao simbol nepravedno osuđenih. Ali nije klonuo. Kao hrišćanin, prihvatio je svoj krst i poneo ga dostojanstveno, verujući da pravdu ne donosi čovek, već Bog, i da će poslednja reč ipak pripasti Bogu Istini.

"U tamnicama sveta nosio je svetlost vere"

Podsećajući na godine Pavkovićevog zatočeništva, vladika je rekao da „u tamnicama sveta on nije izgubio veru, već ju je produbio“.

— U nepravdi, verovao je u Istinu. U bolu, čuvao dostojanstvo. To je ono što čoveka uzdiže iznad vremena i što njegovo ime upisuje u knjigu živih. U njegovoj sudbini ogleda se i sudbina našeg naroda; naroda koji zna šta znači stradati, ali i šta znači oprostiti; naroda koji se ne odriče svojih junaka, ali ih ni ne uzdiže iz gordosti, već iz blagodarnosti.

Episkop Dositej pozvao je prisutne da generalov primer vide kao poziv na jedinstvo, veru i smirenje, jer, kako je rekao, „samo smiren čovek može biti veliki“.

 

"Život vojnika - put žrtve radi mira"

U završnom delu besede, vladika Dositej je istakao da general Pavković nije bio samo vojskovođa, već i čovek duboke vere koji je razumeo smisao služenja kroz hrišćansku perspektivu.

— Život generala Pavkovića bio je put vojnika koji je znao da služenje nije čast radi slave, nego žrtva radi mira. Kao vojskovođa, stajao je u prvim redovima kada se branilo ognjište i narod. Kao čovek, ostao je smeran i odan. Kao hrišćanin, prihvatio je stradanje ne kao poraz, već kao put ka Božjoj pravdi.

— Neka mu Gospod, pravedni Sudija, daruje pokoj u nebeskom miru, gde nema nepravde ni tuge, nego radost onih koji su život svoj položili za bližnje.

 

Na kraju, vladika je besedu završio stihom iz Svetog pisma, koji je odzvanjao kao hrišćanska poruka svima prisutnima:

— Blago onom ko na kraju svog života može reći: Dobar rat ratovah, trku trčah, veru održah. Neka mu Gospod oprosti grehe ljudske slabosti i nagradi ga za vernost, za službu, za ljubav. Neka mu daruje pokoj tamo gde nema tuge ni bola, nego život večni u svetlosti lica Božjeg.

U trenutku kada se zemlja nadvila nad kovčeg generala Pavkovića, a nebo, kako je rekao episkop Dositej, „primilo njegovu dušu“, nad Alejom je zavladao muk. U tom muklom miru, među krstovima, sabrani su osetili ono što vladika nazva „tišinom koja govori više od reči“.

Tako su se Srpska pravoslavna crkva i narod oprostili od čoveka koji je, po rečima vladike Dositeja, „svoje borbe vojevao časno, svoju veru sačuvao do kraja i svoje ime upisao u knjigu živih“.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara