Od Bele Crkve preko Ohrida do Nakučana, protojerej Slaviša Marković obnavljao je crkve i pružao utehu vernicima.
Protojerej Slaviša Marković, sveštenik koga su vernici iskreno voleli, upokojio se nakon duže bolesti u bolnici u Slankamenu. Imao je 52 godine, rodom je iz Bele Crkve, a iza sebe je ostavio bogat trag službe u hramovima Nakučana, Mačve, Ohrida, Loznice i Banje Koviljače. Pre nego što je primio sveštenički čin, bio je cenjen i omiljen veroučitelj, sa smirenim i toplim osmehom, koji je svima unosio osećaj sigurnosti i duhovnog osnaženja.
Otac Slaviša važio je za čoveka velike energije i požrtvovanosti. Njegovo teološko znanje bilo je duboko i promišljeno, a teatrolološka erudicija donosila je posebnu draž njegovim besedama i službama. Vernici, od najmlađih do najstarijih, često su govorili da se njihov susret s njim završavao osećajem ljubavi i poštovanja.
- Bio je iskreni čovekoljubac, radovao se tuđim uspesima kao i svojim - prisećaju se njegovi prijatelji iz Loznice.
Posebno se pamti njegova posvećenost obnovi hramova. Hram u Nakučanima, u kojem je služio, pre dolaska oca Slaviše bio je u teškom stanju. On ga je obnovio, vraćajući mu stari sjaj i pretvarajući ga u pravi biser Mačve. Slično posvećenje pokazao je i kao starešina Crkve Vaznesenja Gospodnjeg u Loznici, na Lagatoru, mestu bogate kulturne i verske tradicije.
Njegov povratak u Jadar, u rodnu Pocerinu, bio je velika radost za vernike, posebno za one kojima je teško pao njegov odlazak iz Loznice. Uz znanje i umeće, ljubav prema Bogu, rodu i otadžbini, imao je dar da ljude i u najvećim nevoljama duhovno osnaži. Njegova bliskost sa braćom sveštenicima, naročito s protom Momčilom Vasiljevićem, bila je primer sabornosti i duhovne zajednice.
Jedan od najupečatljivijih trenutaka njegove službe bio je pronalazak moštiju u crkvi posvećenoj rođenju Svetog Jovana Krstitelja u Nakučanima. Tek četiri dana po dolasku u selo, otac Slaviša je, dok je čistio crkvu, otvorio diptih, dve sastavljene ikone, i između njih pronašao deo rebra s očuvanim delom kože sveca.
- Uzeo sam u ruku i u početku nisam znao o čemu je reč. Kada sam shvatio da su to delovi moštiju, bio sam toliko uzbuđen da sam izašao iz crkve i šetao oko nje nekoliko minuta, a potom odmah obavestio namesnika pocerskog, protojereja-stavrofora Dragana Petrovića - pričao je 2009. otac Slaviša za Glas javnosti. Mošti su potom predane na čuvanje vladiki Lavrentiju šabačkom, a za njihov povratak crkva je morala biti valjano obezbeđena da bi bile zaštićene od lopova.
Svečana liturgija na Ivanjdan, kada su mošti vraćene u crkvu, bila je događaj koji se dugo pamti u Pocerini. Protojerej-stavrofor Dragan Petrović istakao je da su mošti Božija volja, znak vere, nade i ljubavi, sposobne da isceljuju i dušu i telo.
- Verujem da će se i ovde desiti nekakvo čudo, da će se mnogi isceliti od bolesti. Naš narod voli i poštuje svete mošti i ima primera da su mnogima pomogle - kazao je tada otac Dragan.
Otac Slaviša Marković završio je svoj ovozemaljski život, ostavljajući iza sebe svetinje obnovljene rukom i srcem, spomen na pronalazak moštiju i na mnoge ljude kojima je bio podrška u trenucima duhovne i životne kušnje. Njegov blagi osmeh, mudrost, požrtvovanost i ljubav prema ljudima i Srpskoj pravoslavnoj crkvi zauvek ostaju u sećanju onih koji su ga poznavali.
Bio je čovek koji je znao da se molitva i dela vere uvek vrate onome ko iskreno voli. Njegov odlazak je tuga, ali i podsetnik na to kako se živi u službi Bogu i bližnjima - punim srcem i bez rezerve. Protojerej Slaviša Marković upokojio se, ali njegova dela, svetinje i trag u dušama vernika ostaju trajna svetlost Pocerine i šire.
Vječnaja pamjat.
Rođena u selu Selogražde kod Prizrena, mati Evgenija je ceo život posvetila manastirima i molitvi, ostavljajući neizbrisiv trag u Pokajnici i u srcima vernika. Mati Dominika provela je čitav život u Grnčarici, služeći Bogu i ljudima, ostavljajući za sobom svedočanstvo tihe vere i trajne molitve. Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima. Književnik, publicista i borac za Kosovo i Njegoševo duhovno nasleđe, Komnen Bećirović ostavio je za sobom delo koje ne pripada prolaznosti, već istini i Crkvi.
Wikimedia/Ванилица
Nasleđe koje ostaje
Aktuelno iz SPC
22:40 | 04.11.2025
MANASTIR POKAJNICA SE OPRAŠTA OD IGUMANIJE EVGENIJE: Plamen vere koji je ponela sa Kosova grejao je hiljade vernika
Aktuelno iz SPC
21:57 | 23.12.2025
ŠUMADIJA SE OPRAŠTA OD SVOJE OMILJENE IGUMANIJE: U manastir je ušla kao trogodišnja devojčica, a za njom je došla i njena rođena sestra
Aktuelno iz SPC
19:30 | 29.12.2025
VEST KOJA JE ZAUSTAVILA MNOGE DA SE PREKRSTE I ZASTANU: Jug Srbije u suzama ispraća omiljenog protu
Duhovna riznica
22:17 | 16.01.2026
ODLAZAK VELIKOG ČUVARA KOSOVSKOG ZAVETA: Preselio se u večnost ugledni svedok istine
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Njegova majka Ana dugo nije mogla da ima dece, pa je u molitvi od Boga izmolila sina i zavetovala se da će ga posvetiti Gospodu.
Školska godina u Bogosloviji Svetog Save počela je molitvom, a poglavar SPC podsetio je učenike da njihov put nije samo sticanje znanja, već i priprema za služenje Svetoj liturgiji, Crkvi i narodu Božjem.
Ko vas voli, oženiće se vama, govorio je starac Pajsije devojkama.
Dete koje je čulo takve reči, prema njegovom tumačenju, ne treba da živi u strahu da je zauvek obeleženo.
Krstovi, ikone i crkveni barjaci predvode vernike u molitvi, ali iza ovog prizora stoji tradicija čije korene nalazimo još u Svetom pismu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otac Makarije je 2000. godine pristupio bratstvu drevne hercegovačke svetinje i više od dve i po decenije proveo u molitvi, poslušanju i tihom služenju Bogu, noseći sa verom dugo i teško životno iskušenje bolesti.
Ruski jeroshimonah ostavio je dubok trag u životima mnogih vernika, a kraj svog monaškog puta dočekao je u blizini srpske svetinje na Atosu.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
Nakon transplantacije jetre u Istanbulu, uprkos ogromnoj žrtvi prijatelja koji je pokušao da mu spasi život donacijom organa, jerej Bogdan Stjepanović okončao je svoj ovozemaljski život.
Školska godina u Bogosloviji Svetog Save počela je molitvom, a poglavar SPC podsetio je učenike da njihov put nije samo sticanje znanja, već i priprema za služenje Svetoj liturgiji, Crkvi i narodu Božjem.
Obraćajući se roditeljima i prosvetnim radnicima, mitropolit crnogorsko-primorski istakao odgovornost odraslih i značaj vrednosti koje se deci usađuju od najranijeg uzrasta.
Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice u drevnoj svetinji služena je sveta liturgija, a nakon pričešća usledili su praznični litijski ophod i osvećenje slavskih darova.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
Njegova majka Ana dugo nije mogla da ima dece, pa je u molitvi od Boga izmolila sina i zavetovala se da će ga posvetiti Gospodu.
Ko vas voli, oženiće se vama, govorio je starac Pajsije devojkama.
On primećuje promenu, prepoznaje bol i pokušava da pomogne čak i onda kada druga osoba nema snage da zatraži pomoć.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
Svetac podseća šta treba da sačuvamo u srcu kada od Gospoda tražimo utehu, pomoć i odgovor.
Otvoreno je ispovedio da veruje u Hrista i ostao nepokolebljiv pred pretnjama i mukama.
Vreme koje čovek dobrovoljno posveti crkvi dobija dublji smisao.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
