Od Bele Crkve preko Ohrida do Nakučana, protojerej Slaviša Marković obnavljao je crkve i pružao utehu vernicima.
Protojerej Slaviša Marković, sveštenik koga su vernici iskreno voleli, upokojio se nakon duže bolesti u bolnici u Slankamenu. Imao je 52 godine, rodom je iz Bele Crkve, a iza sebe je ostavio bogat trag službe u hramovima Nakučana, Mačve, Ohrida, Loznice i Banje Koviljače. Pre nego što je primio sveštenički čin, bio je cenjen i omiljen veroučitelj, sa smirenim i toplim osmehom, koji je svima unosio osećaj sigurnosti i duhovnog osnaženja.
Otac Slaviša važio je za čoveka velike energije i požrtvovanosti. Njegovo teološko znanje bilo je duboko i promišljeno, a teatrolološka erudicija donosila je posebnu draž njegovim besedama i službama. Vernici, od najmlađih do najstarijih, često su govorili da se njihov susret s njim završavao osećajem ljubavi i poštovanja.
- Bio je iskreni čovekoljubac, radovao se tuđim uspesima kao i svojim - prisećaju se njegovi prijatelji iz Loznice.
Posebno se pamti njegova posvećenost obnovi hramova. Hram u Nakučanima, u kojem je služio, pre dolaska oca Slaviše bio je u teškom stanju. On ga je obnovio, vraćajući mu stari sjaj i pretvarajući ga u pravi biser Mačve. Slično posvećenje pokazao je i kao starešina Crkve Vaznesenja Gospodnjeg u Loznici, na Lagatoru, mestu bogate kulturne i verske tradicije.
Njegov povratak u Jadar, u rodnu Pocerinu, bio je velika radost za vernike, posebno za one kojima je teško pao njegov odlazak iz Loznice. Uz znanje i umeće, ljubav prema Bogu, rodu i otadžbini, imao je dar da ljude i u najvećim nevoljama duhovno osnaži. Njegova bliskost sa braćom sveštenicima, naročito s protom Momčilom Vasiljevićem, bila je primer sabornosti i duhovne zajednice.
Jedan od najupečatljivijih trenutaka njegove službe bio je pronalazak moštiju u crkvi posvećenoj rođenju Svetog Jovana Krstitelja u Nakučanima. Tek četiri dana po dolasku u selo, otac Slaviša je, dok je čistio crkvu, otvorio diptih, dve sastavljene ikone, i između njih pronašao deo rebra s očuvanim delom kože sveca.
- Uzeo sam u ruku i u početku nisam znao o čemu je reč. Kada sam shvatio da su to delovi moštiju, bio sam toliko uzbuđen da sam izašao iz crkve i šetao oko nje nekoliko minuta, a potom odmah obavestio namesnika pocerskog, protojereja-stavrofora Dragana Petrovića - pričao je 2009. otac Slaviša za Glas javnosti. Mošti su potom predane na čuvanje vladiki Lavrentiju šabačkom, a za njihov povratak crkva je morala biti valjano obezbeđena da bi bile zaštićene od lopova.
Svečana liturgija na Ivanjdan, kada su mošti vraćene u crkvu, bila je događaj koji se dugo pamti u Pocerini. Protojerej-stavrofor Dragan Petrović istakao je da su mošti Božija volja, znak vere, nade i ljubavi, sposobne da isceljuju i dušu i telo.
- Verujem da će se i ovde desiti nekakvo čudo, da će se mnogi isceliti od bolesti. Naš narod voli i poštuje svete mošti i ima primera da su mnogima pomogle - kazao je tada otac Dragan.
Otac Slaviša Marković završio je svoj ovozemaljski život, ostavljajući iza sebe svetinje obnovljene rukom i srcem, spomen na pronalazak moštiju i na mnoge ljude kojima je bio podrška u trenucima duhovne i životne kušnje. Njegov blagi osmeh, mudrost, požrtvovanost i ljubav prema ljudima i Srpskoj pravoslavnoj crkvi zauvek ostaju u sećanju onih koji su ga poznavali.
Bio je čovek koji je znao da se molitva i dela vere uvek vrate onome ko iskreno voli. Njegov odlazak je tuga, ali i podsetnik na to kako se živi u službi Bogu i bližnjima - punim srcem i bez rezerve. Protojerej Slaviša Marković upokojio se, ali njegova dela, svetinje i trag u dušama vernika ostaju trajna svetlost Pocerine i šire.
Vječnaja pamjat.
Rođena u selu Selogražde kod Prizrena, mati Evgenija je ceo život posvetila manastirima i molitvi, ostavljajući neizbrisiv trag u Pokajnici i u srcima vernika. Mati Dominika provela je čitav život u Grnčarici, služeći Bogu i ljudima, ostavljajući za sobom svedočanstvo tihe vere i trajne molitve. Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima. Književnik, publicista i borac za Kosovo i Njegoševo duhovno nasleđe, Komnen Bećirović ostavio je za sobom delo koje ne pripada prolaznosti, već istini i Crkvi.
Wikimedia/Ванилица
Nasleđe koje ostaje
Aktuelno iz SPC
22:40 | 04.11.2025
MANASTIR POKAJNICA SE OPRAŠTA OD IGUMANIJE EVGENIJE: Plamen vere koji je ponela sa Kosova grejao je hiljade vernika
Aktuelno iz SPC
21:57 | 23.12.2025
ŠUMADIJA SE OPRAŠTA OD SVOJE OMILJENE IGUMANIJE: U manastir je ušla kao trogodišnja devojčica, a za njom je došla i njena rođena sestra
Aktuelno iz SPC
19:30 | 29.12.2025
VEST KOJA JE ZAUSTAVILA MNOGE DA SE PREKRSTE I ZASTANU: Jug Srbije u suzama ispraća omiljenog protu
Duhovna riznica
22:17 | 16.01.2026
ODLAZAK VELIKOG ČUVARA KOSOVSKOG ZAVETA: Preselio se u večnost ugledni svedok istine
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dok ruska obaveštajna služba tvrdi da patrijarh Vartolomej planira da prizna samostalnu crkvenu organizaciju u Crnoj Gori, arhijerej Fanara ističe da nikada nije bilo kontakta sa ovom grupom.
Pouka podvižnika iz Manastira Optinska pustinja pokazuje kako kroz dela i trud, čak i bez početne ljubavi, možemo privući božansku svetlost i otkriti istinsku toplinu u srcu.
Od Bele Crkve preko Ohrida do Nakučana, protojerej Slaviša Marković obnavljao je crkve i pružao utehu vernicima.
Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još.
Povodom 850 godina od rođenja Svetog Save, u Hramu Svetog Save od 22. do 31. januara biće održana velika manifestacija sa bogosluženjima, predavanjima, izložbom i svečanom akademijom.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Posle duge i teške bolesti, upokojila se dugogodišnja članica redakcije Radija Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke „Slovo ljubve“.
Episkop šabački oprostio se od Nikole Krsmanovića, hrabrog policajca koji je svoj život položio u službi naroda. Njegova žrtva nas podseća na ljubav i hrabrost koje nadilaze kraj ovozemaljskog života.
Povodom 850 godina od rođenja Svetog Save, u Hramu Svetog Save od 22. do 31. januara biće održana velika manifestacija sa bogosluženjima, predavanjima, izložbom i svečanom akademijom.
Predsednika Odeljenja za fizičku kulturu i sport Eparhije armavirske Ruske pravoslavne crkve pokreću zajednički turniri, digitalne igre i projekti koji spajaju crkve i mlade, dok filozofija vere postaje most između naroda.
Sarajevo, Zagreb i Podgorica pojavljuju se kao tačke istog pritiska, dok profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči, protojerej-stavrofor Darko Đogo, objašnjava da iza naizgled nepovezanih inicijativa stoji dugoročna strategija razbijanja identiteta.
Posle poruka bivšeg reisu-l-uleme i ideje o takozvanoj „Bosanskoj pravoslavnoj crkvi“, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski bez uvijanja govori o manipulacijama, prećutanim stratištima i opasnom prekrajanju istorije.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da i u trenucima najveće tuge, kada se čini da ništa ne može da spasi srce, vera i molitva otvaraju put i daju snagu koja nadilazi ljudske slabosti.
Teološkinja razbija vekovima ukorenjena sujeverja o “nekrštenim danima”.
Srpska pravoslavna crkva 17. januara molitveno se seća izabranih učenika Gospodnjih, koji su rame uz rame s dvanaestoricom širili Jevanđelje i postavili temelje Crkve.
