Rođena u selu Selogražde kod Prizrena, mati Evgenija je ceo život posvetila manastirima i molitvi, ostavljajući neizbrisiv trag u Pokajnici i u srcima vernika.
U tišini manastirskih zidina, okružena molitvama svojih monahinja i vernog naroda, igumanija manastira Pokajnica, mati Evgenija, usnula je u Gospodu u svojoj 78. godini. Zaupokojena liturgija biće služena u sredu, 5. novembra 2025. godine u 9 časova u ovoj svetinji, a potom će u manastiru biti obavljeno i opelo, uz prisustvo sveštenstva i vernika koji su je poštovali i voleli, saopštio je duhovnik ove svetinje, jeromonah Stefan (Rajčić).
Rođena kao Milica Nikolić 3. oktobra 1947. godine u selu Selogražde kod Prizrena, u pobožnoj porodici Đorđa i Vukane, mati Evgenija je od malih nogu nosila plamen vere u srcu. Njeno rodno selo, zabeleženo još u 14. veku u Svetoarhangelskoj hrisovulji, čuvalo je sećanje na vekovne manastirske vrednosti, koje je Milica nastavila da neguje kroz ceo svoj život.
Pre dvadesete godine, Milica je stupila u Manastir Svete Trojice u Mušutištu, gde je 12. avgusta 1973. primila monaški postrig od tadašnjeg vladike raško-prizrenskog Pavla, kasnijeg patrijarha srpskog. Uz igumaniju Ilariju i sestrinstvo, dugo je čuvala drevnu nemanjićku svetinju, podnoseći teškoće koje su pratile Srbe u Metohiji i dajući sve od sebe za duhovni život zajednice.
Kada su ratne prilike 1992. godine zahtevale povlačenje, sestrinstvo se preselilo u Manastir Pokajnicu kod Velike Plane. Posle upokojenja igumanije Ilarije Sretenović, episkop braničevski Ignjatije postavio je 1. septembra 2003. godine mati Evgeniju za novu igumaniju. Od tada, više od dve decenije, ona je svojim smirenjem, blagom rečju i neumornom molitvom vodila manastir kroz svakodnevni trud, održavajući duh molitve i gostoprimstva u ovoj svetinji.
Verujući narod i monahinje pamtiće je po tihu snagu, istrajnosti u radu i molitvi, kao i po ljubavi kojom je oplemenjivala svakoga ko je zakoračio u manastirske dvore. Njeno življenje, posvećeno Gospodu, ostavlja neizbrisiv trag u srcima svih koji su je poznavali i u manastiru koji je vodila s ljubavlju i skromnošću.
Mati Evgenija sada počiva u Gospodu, a njen duh nastavlja da nadahnjuje sve koji veruju u snagu molitve, tišinu i predanost monaškom životu. U sećanju i molitvi, ona ostaje večna svetlost Pokajnice.
Nepoznata lica, uz podršku Kosovske policije, uklonila su murale posvećene dvojici velikih duhovnika Srpske pravoslavne crkve.
Posle bogosluženja u Sabornom hramu i molitve za učenike, prvi čas istorije održan je u manastiru Svetih arhangela, gde počiva car Dušan, u simboličnom spoju vere i predanja.
Na praznik Prepodobne Efrosinije i Prepodobnog Sergija Radonješkog u Crkvi Svete Trojice u Donjem Ostrogu služena je zaupokojena liturgija za pokoj duše oca Ilije.
U ime patrijarha Porfirija, episkop lipljanski i vojni Dositej održao je dirljivu besedu o veri, služenju i žrtvi čoveka koji je život posvetio Otadžbini.
Kao episkop Amvrosije je utvrdio pravoslavnu veru, potisnuo jeretike, ukrasio crkve, napisao mnoge poučne knjige...
Jednostavna, ali moćna pouka svetogorskog starca otkriva kako reći istinu bez da povrediš, i zašto iskrenost postaje put duhovnog rasta.
Okupljeni raseljeni Srbi i vernici iz okolnih mesta proslavili su svetitelja čuvajući tradiciju i sećanje na dom koji opstaje uprkos godinama i ruševinama.
U jubilejskoj poslanici kardinal Ladislav Nemet podseća da vera može ujediniti različite tradicije, dok nas poziva da sačuvamo planetu i pomognemo najugroženijima.
Služeći Svetu arhijerejsku liturgiju u niškom Sabornom hramu, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Svetom Nikolaju kao merilu pravoslavnog života i o veri koja ne ostaje u rečima, već se pretače u odnos prema drugome.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Posle duge i teške bolesti, upokojila se dugogodišnja članica redakcije Radija Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke „Slovo ljubve“.
Episkop šabački oprostio se od Nikole Krsmanovića, hrabrog policajca koji je svoj život položio u službi naroda. Njegova žrtva nas podseća na ljubav i hrabrost koje nadilaze kraj ovozemaljskog života.
Okupljeni raseljeni Srbi i vernici iz okolnih mesta proslavili su svetitelja čuvajući tradiciju i sećanje na dom koji opstaje uprkos godinama i ruševinama.
Služeći Svetu arhijerejsku liturgiju u niškom Sabornom hramu, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Svetom Nikolaju kao merilu pravoslavnog života i o veri koja ne ostaje u rečima, već se pretače u odnos prema drugome.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Na veliki pravoslavni praznik, u hramu Svetog kneza Lazara, Britanci su posle dugog duhovnog puta primili krštenje i prvi put se pričestili.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Oslić sa belim lukom, peršunom i začinima ostaje sočan i narednog dana – jelo koje postaje još punijeg ukusa, otkrivajući tihe mudrosti monaškog života.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
