Rođena u selu Selogražde kod Prizrena, mati Evgenija je ceo život posvetila manastirima i molitvi, ostavljajući neizbrisiv trag u Pokajnici i u srcima vernika.
U tišini manastirskih zidina, okružena molitvama svojih monahinja i vernog naroda, igumanija manastira Pokajnica, mati Evgenija, usnula je u Gospodu u svojoj 78. godini. Zaupokojena liturgija biće služena u sredu, 5. novembra 2025. godine u 9 časova u ovoj svetinji, a potom će u manastiru biti obavljeno i opelo, uz prisustvo sveštenstva i vernika koji su je poštovali i voleli, saopštio je duhovnik ove svetinje, jeromonah Stefan (Rajčić).
Rođena kao Milica Nikolić 3. oktobra 1947. godine u selu Selogražde kod Prizrena, u pobožnoj porodici Đorđa i Vukane, mati Evgenija je od malih nogu nosila plamen vere u srcu. Njeno rodno selo, zabeleženo još u 14. veku u Svetoarhangelskoj hrisovulji, čuvalo je sećanje na vekovne manastirske vrednosti, koje je Milica nastavila da neguje kroz ceo svoj život.
Pre dvadesete godine, Milica je stupila u Manastir Svete Trojice u Mušutištu, gde je 12. avgusta 1973. primila monaški postrig od tadašnjeg vladike raško-prizrenskog Pavla, kasnijeg patrijarha srpskog. Uz igumaniju Ilariju i sestrinstvo, dugo je čuvala drevnu nemanjićku svetinju, podnoseći teškoće koje su pratile Srbe u Metohiji i dajući sve od sebe za duhovni život zajednice.
Kada su ratne prilike 1992. godine zahtevale povlačenje, sestrinstvo se preselilo u Manastir Pokajnicu kod Velike Plane. Posle upokojenja igumanije Ilarije Sretenović, episkop braničevski Ignjatije postavio je 1. septembra 2003. godine mati Evgeniju za novu igumaniju. Od tada, više od dve decenije, ona je svojim smirenjem, blagom rečju i neumornom molitvom vodila manastir kroz svakodnevni trud, održavajući duh molitve i gostoprimstva u ovoj svetinji.
Verujući narod i monahinje pamtiće je po tihu snagu, istrajnosti u radu i molitvi, kao i po ljubavi kojom je oplemenjivala svakoga ko je zakoračio u manastirske dvore. Njeno življenje, posvećeno Gospodu, ostavlja neizbrisiv trag u srcima svih koji su je poznavali i u manastiru koji je vodila s ljubavlju i skromnošću.
Mati Evgenija sada počiva u Gospodu, a njen duh nastavlja da nadahnjuje sve koji veruju u snagu molitve, tišinu i predanost monaškom životu. U sećanju i molitvi, ona ostaje večna svetlost Pokajnice.
Nepoznata lica, uz podršku Kosovske policije, uklonila su murale posvećene dvojici velikih duhovnika Srpske pravoslavne crkve.
Posle bogosluženja u Sabornom hramu i molitve za učenike, prvi čas istorije održan je u manastiru Svetih arhangela, gde počiva car Dušan, u simboličnom spoju vere i predanja.
Na praznik Prepodobne Efrosinije i Prepodobnog Sergija Radonješkog u Crkvi Svete Trojice u Donjem Ostrogu služena je zaupokojena liturgija za pokoj duše oca Ilije.
U ime patrijarha Porfirija, episkop lipljanski i vojni Dositej održao je dirljivu besedu o veri, služenju i žrtvi čoveka koji je život posvetio Otadžbini.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije sam, čak i onda kada mu se čini da je ostavljen od ljudi.
Da biste se oslobodili straha, govorio je otac Teognost, treba imati veru, veru ne samo u Boga, jer i demoni veruju i drhte.
Recept sa puterom, jajima i citrusnom kremom bogat po ukusu, namenjen danima mrsne trpeze kada se kolači ne mere izgledom, već osećajem koji ostavljaju za stolom.
Iza kratkog čina koji se svake godine 3. februara obavlja u crkvama stoji priča o svetitelju, njegovom mučeništvu i čudu koje je obeležilo jedan od najneobičnijih običaja hrišćanske tradicije.
U besedi za utorak Sedmice bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz milosrđe, oproštaj i gradnju mira čovek dotiče božansku istinu i otkriva tajne Raja.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
U Beogradu se upokojila Mirjana Šakota, žena koja nije tražila slavu, ali je zauvek zadužila srpsku kulturu, Crkvu i pamćenje jednog naroda.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Od Roštislava Švetsa do vladike koji je oblikovao crkvenu službu kroz političke i društvene izazove, kraj njegovog ovozemaljskog života ostavlja dubok trag u životima vernika i pravoslavnoj tradiciji.
Od Bele Crkve preko Ohrida do Nakučana, protojerej Slaviša Marković obnavljao je crkve i pružao utehu vernicima.
Osnivač Srpske pravoslavne crkve prvobitno počivao u Velikom Trnovu, pre nego što su njegove mošti prenete u manastir Mileševu.
Uz arhijerejsku liturgiju i dirljivo pojanje fočanskog hora „Pobratimstvo“, vernici su primili poruke o duhovnom sazrevanju i svedočanstvu neprekinute svetosavske tradicije u slovenačkoj prestonici.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
U poprazništvo Savindana, u Hramu Svetog Save patrijarh srpski Porfirije dočekao je očinskom rečju đake, pretvarajući svečanost u živi čas vere, istine i odgovornosti koji nadilazi praznični protokol.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Dok svet često nagrađuje nepravdu, podviznik iz Odese iz 20. veka pokazuje kako čuvanje savesti i hodanje “uskim putem” postaje jedini pravi odgovor na okrutnost života.
Ne da se nije uplašio kada je ušao u "klinč" sa carem i patrijarhom, nego je istrajao do kraja u dokazivanju da su u Gospodu bile dve volje kao i dve prirode.
Nekadašnji basista benda Danzig Džoš Lejzi govori o ličnom slomu, godinama borbe sa zavisnošću i susretu s verom, koji ga je doveo do odluke da primi svetu tajnu krštenja u Pravoslavnoj crkvi.
