Rođena u selu Selogražde kod Prizrena, mati Evgenija je ceo život posvetila manastirima i molitvi, ostavljajući neizbrisiv trag u Pokajnici i u srcima vernika.
U tišini manastirskih zidina, okružena molitvama svojih monahinja i vernog naroda, igumanija manastira Pokajnica, mati Evgenija, usnula je u Gospodu u svojoj 78. godini. Zaupokojena liturgija biće služena u sredu, 5. novembra 2025. godine u 9 časova u ovoj svetinji, a potom će u manastiru biti obavljeno i opelo, uz prisustvo sveštenstva i vernika koji su je poštovali i voleli, saopštio je duhovnik ove svetinje, jeromonah Stefan (Rajčić).
Rođena kao Milica Nikolić 3. oktobra 1947. godine u selu Selogražde kod Prizrena, u pobožnoj porodici Đorđa i Vukane, mati Evgenija je od malih nogu nosila plamen vere u srcu. Njeno rodno selo, zabeleženo još u 14. veku u Svetoarhangelskoj hrisovulji, čuvalo je sećanje na vekovne manastirske vrednosti, koje je Milica nastavila da neguje kroz ceo svoj život.
Pre dvadesete godine, Milica je stupila u Manastir Svete Trojice u Mušutištu, gde je 12. avgusta 1973. primila monaški postrig od tadašnjeg vladike raško-prizrenskog Pavla, kasnijeg patrijarha srpskog. Uz igumaniju Ilariju i sestrinstvo, dugo je čuvala drevnu nemanjićku svetinju, podnoseći teškoće koje su pratile Srbe u Metohiji i dajući sve od sebe za duhovni život zajednice.
Kada su ratne prilike 1992. godine zahtevale povlačenje, sestrinstvo se preselilo u Manastir Pokajnicu kod Velike Plane. Posle upokojenja igumanije Ilarije Sretenović, episkop braničevski Ignjatije postavio je 1. septembra 2003. godine mati Evgeniju za novu igumaniju. Od tada, više od dve decenije, ona je svojim smirenjem, blagom rečju i neumornom molitvom vodila manastir kroz svakodnevni trud, održavajući duh molitve i gostoprimstva u ovoj svetinji.
Verujući narod i monahinje pamtiće je po tihu snagu, istrajnosti u radu i molitvi, kao i po ljubavi kojom je oplemenjivala svakoga ko je zakoračio u manastirske dvore. Njeno življenje, posvećeno Gospodu, ostavlja neizbrisiv trag u srcima svih koji su je poznavali i u manastiru koji je vodila s ljubavlju i skromnošću.
Mati Evgenija sada počiva u Gospodu, a njen duh nastavlja da nadahnjuje sve koji veruju u snagu molitve, tišinu i predanost monaškom životu. U sećanju i molitvi, ona ostaje večna svetlost Pokajnice.
Nepoznata lica, uz podršku Kosovske policije, uklonila su murale posvećene dvojici velikih duhovnika Srpske pravoslavne crkve.
Posle bogosluženja u Sabornom hramu i molitve za učenike, prvi čas istorije održan je u manastiru Svetih arhangela, gde počiva car Dušan, u simboličnom spoju vere i predanja.
Na praznik Prepodobne Efrosinije i Prepodobnog Sergija Radonješkog u Crkvi Svete Trojice u Donjem Ostrogu služena je zaupokojena liturgija za pokoj duše oca Ilije.
U ime patrijarha Porfirija, episkop lipljanski i vojni Dositej održao je dirljivu besedu o veri, služenju i žrtvi čoveka koji je život posvetio Otadžbini.
Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši.
Sveti Teofilakt je bio veliki branilac ikona i čudotvorac.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Susreti sa srpskim svetinjama i razgovori sa monaštvom pokreću lične odluke koje prevazilaze vojnu misiju – jedan od njih već se priprema za krštenje u manastiru Draganac.
U nekoliko pažljivo biranih rečenica otvoren je prostor za razumevanje i priznanje duhovnog truda. Istovremeno, podseća se da poštovanje ne poznaje granice među ljudima.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Od Jalovika do Amerike, protojereja Petra Miloševića vodio je put vere i služenja – osnivač prve srpske pravoslavne crkve u Majamiju, duhovnik kome se verovalo i čovek čije delo nastavlja da živi kroz generacije koje je okupljao i učio.
Zbog duge i teške bolesti i potrebe za negom, boravio јe poslednjih godina kod svog brata protoјereјa-stavrofora Trandafira Јankovića u Kobišnici.
Posle duge i teške bolesti, monah poznat po smirenosti i predanosti molitvi upokojio se u Gospodu - opelo i sahrana zakazani za sutra.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Susreti sa srpskim svetinjama i razgovori sa monaštvom pokreću lične odluke koje prevazilaze vojnu misiju – jedan od njih već se priprema za krštenje u manastiru Draganac.
U nekoliko pažljivo biranih rečenica otvoren je prostor za razumevanje i priznanje duhovnog truda. Istovremeno, podseća se da poštovanje ne poznaje granice među ljudima.
Od Jalovika do Amerike, protojereja Petra Miloševića vodio je put vere i služenja – osnivač prve srpske pravoslavne crkve u Majamiju, duhovnik kome se verovalo i čovek čije delo nastavlja da živi kroz generacije koje je okupljao i učio.
Molitva u Beogradu služena za pokoj duše velikog duhovnog vođe gruzijskog naroda – reči poglavara Srpske Pravoslavne Crkve osvetlile su snagu vere i nasleđe koje nadživljava vreme.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Kako uče Sveti oci, nije strašan sam kraj života, već stanje duše u kojem čovek dočekuje taj trenutak.
