Rođena u selu Selogražde kod Prizrena, mati Evgenija je ceo život posvetila manastirima i molitvi, ostavljajući neizbrisiv trag u Pokajnici i u srcima vernika.
U tišini manastirskih zidina, okružena molitvama svojih monahinja i vernog naroda, igumanija manastira Pokajnica, mati Evgenija, usnula je u Gospodu u svojoj 78. godini. Zaupokojena liturgija biće služena u sredu, 5. novembra 2025. godine u 9 časova u ovoj svetinji, a potom će u manastiru biti obavljeno i opelo, uz prisustvo sveštenstva i vernika koji su je poštovali i voleli, saopštio je duhovnik ove svetinje, jeromonah Stefan (Rajčić).
Rođena kao Milica Nikolić 3. oktobra 1947. godine u selu Selogražde kod Prizrena, u pobožnoj porodici Đorđa i Vukane, mati Evgenija je od malih nogu nosila plamen vere u srcu. Njeno rodno selo, zabeleženo još u 14. veku u Svetoarhangelskoj hrisovulji, čuvalo je sećanje na vekovne manastirske vrednosti, koje je Milica nastavila da neguje kroz ceo svoj život.
Pre dvadesete godine, Milica je stupila u Manastir Svete Trojice u Mušutištu, gde je 12. avgusta 1973. primila monaški postrig od tadašnjeg vladike raško-prizrenskog Pavla, kasnijeg patrijarha srpskog. Uz igumaniju Ilariju i sestrinstvo, dugo je čuvala drevnu nemanjićku svetinju, podnoseći teškoće koje su pratile Srbe u Metohiji i dajući sve od sebe za duhovni život zajednice.
Kada su ratne prilike 1992. godine zahtevale povlačenje, sestrinstvo se preselilo u Manastir Pokajnicu kod Velike Plane. Posle upokojenja igumanije Ilarije Sretenović, episkop braničevski Ignjatije postavio je 1. septembra 2003. godine mati Evgeniju za novu igumaniju. Od tada, više od dve decenije, ona je svojim smirenjem, blagom rečju i neumornom molitvom vodila manastir kroz svakodnevni trud, održavajući duh molitve i gostoprimstva u ovoj svetinji.
Verujući narod i monahinje pamtiće je po tihu snagu, istrajnosti u radu i molitvi, kao i po ljubavi kojom je oplemenjivala svakoga ko je zakoračio u manastirske dvore. Njeno življenje, posvećeno Gospodu, ostavlja neizbrisiv trag u srcima svih koji su je poznavali i u manastiru koji je vodila s ljubavlju i skromnošću.
Mati Evgenija sada počiva u Gospodu, a njen duh nastavlja da nadahnjuje sve koji veruju u snagu molitve, tišinu i predanost monaškom životu. U sećanju i molitvi, ona ostaje večna svetlost Pokajnice.
Nepoznata lica, uz podršku Kosovske policije, uklonila su murale posvećene dvojici velikih duhovnika Srpske pravoslavne crkve.
Posle bogosluženja u Sabornom hramu i molitve za učenike, prvi čas istorije održan je u manastiru Svetih arhangela, gde počiva car Dušan, u simboličnom spoju vere i predanja.
Na praznik Prepodobne Efrosinije i Prepodobnog Sergija Radonješkog u Crkvi Svete Trojice u Donjem Ostrogu služena je zaupokojena liturgija za pokoj duše oca Ilije.
U ime patrijarha Porfirija, episkop lipljanski i vojni Dositej održao je dirljivu besedu o veri, služenju i žrtvi čoveka koji je život posvetio Otadžbini.
Njeno stradanje počelo je nakon što je zajedno sa još 48 hrišćana odbila da učestvuje u prinošenju žrtava idolima.
Iako zvona najčešće povezujemo sa pozivom na bogosluženje, ona se oglašavaju i kada parohiju treba obavestiti o nečijem upokojenju, a način zvonjave tada nosi poruku koju su vernici nekada veoma dobro umeli da prepoznaju.
Savet ruskog svetitelja posebno dobija na težini onda kada molitve ne donose odgovor koji očekujemo, a pred čovekom ostane samo da sačuva poverenje u Boga i zahvalnost čak i usred iskušenja.
Proslava je počela večernjim bogosluženjem i promocijom spomen-knjige, nastavljena svečanom liturgijom i obraćanjima arhijereja, a završena koncertom ansambla Fenički biseri pred punom dvoranom Kulturnog centra u Baru.
Čokoladni keks, nežni vanil-krem, mlečna čokolada i kikiriki spajaju se u poslasticu koja se priprema bez mnogo truda, baš kao nekada kada bi se nešto slatko na brzinu iznosilo pred porodicu i iznenadne goste.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Nakon transplantacije jetre u Istanbulu, uprkos ogromnoj žrtvi prijatelja koji je pokušao da mu spasi život donacijom organa, jerej Bogdan Stjepanović okončao je svoj ovozemaljski život.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
Oproštaj od poštovanog monaha biće upriličen 21. aprila u Petrovaradinu, gde će biti služene zaupokojena Liturgija i opelo, dok će njegovo telo biti položeno u manastiru Grgeteg, uz prisustvo vernika, sveštenstva i monaštva.
Protojerej-stavrofor Žarko Uskoković podizao je svetinje i u godinama rata čuvao narod i nadu, ostajući na svom mestu onda kada je bilo najteže i najneizvesnije.
Proslava je počela večernjim bogosluženjem i promocijom spomen-knjige, nastavljena svečanom liturgijom i obraćanjima arhijereja, a završena koncertom ansambla Fenički biseri pred punom dvoranom Kulturnog centra u Baru.
U manastiru u kojem je Gojko Stojčević dobio monaško ime Pavle, na Krstovdan su se okupili vernici, umetnici i poštovaoci njegovog života i dela.
Arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i verni narod sabraće se u nemanjićkoj zadužbini na bdeniju, liturgiji i trpezi ljubavi
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Presveta Bogorodica mu se, prema predanju, javila i utešila ga, a nakon stradanja njegovo telo ostalo je nepovređeno u vatri.
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
