Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
Vest da je protojerej-stavrofor Slobodan Petrović okončao svoj ovozemaljski život primljena je sa tugom među vernicima Toplice i šireg područja Eparhije niške. Njegovo ime decenijama je bilo vezano za parohijski život u Prokuplju, ali i za odgovornu službu arhijerejskog namesnika, koju je bez prekida obavljao od 2013. godine.
Prema saopštenju Eparhije niške, prota Slobodan Petrović upokojio se u utorak, 28. aprila 2026. godine. Rođen je 25. septembra 1960. godine u selu Jablanica kod Kruševca, u porodici Milivoja i Spasene Petrović. Već u ranim godinama opredelio se za crkveni put i upisao Bogosloviju Svetih Kirila i Metodija u Prizrenu, koju je završio početkom osamdesetih godina.
Nedugo po završetku školovanja zasnovao je porodicu. U brak sa Evicom Lukić stupio je 1984. godine, a iste godine započeo je i svoju svešteničku službu. Rukopoložen je najpre u čin đakona, a potom i u čin sveštenika, čime je započeo život u potpunosti posvećen Crkvi i narodu.
Njegova prva parohija u Velikom Bonjincu bila je kratka, ali važna etapa. Već 1985. godine dolazi u Prokuplje, gde ostaje sve do odlaska u penziju u jesen 2025. godine. Upravo na toj, trećoj prokupačkoj parohiji, prota Slobodan izgradio je odnos sa vernicima koji nije bio samo službeni, već duboko ličan i dugotrajan.
Tokom godina, njegovo svešteničko delovanje prepoznato je i kroz crkvena odlikovanja. U čin protonamesnika unapređen je 2011. godine, a dve godine kasnije i u čin protojereja. Iste, 2013. godine, poverena mu je dužnost arhijerejskog namesnika topličkog, koju je obavljao sve do završetka aktivne službe.
Ta dužnost nije bila samo administrativna. Podrazumevala je stalnu brigu o sveštenstvu, usklađivanje parohijskog života i neposredan kontakt sa narodom. U tom periodu ostavio je jasan trag u organizaciji crkvenog života u ovom delu Eparhije niške.
Posebno priznanje dobio je 2017. godine, kada mu je dodeljeno pravo nošenja naprsnog krsta. Ovo odlikovanje u crkvenom poretku ima posebnu težinu jer svedoči o dugogodišnjoj službi koja je ocenjena kao odgovorna i postojana.
Zaupokojena liturgija biće služena u četvrtak, 30. aprila 2026. godine, u hramu Svetog Velikomučenika Prokopija u Prokuplju, sa početkom u 8 časova. Nakon toga, u podne, biće služeno svešteničko opelo.
Po završetku opela biće sahranjen u rodnoj Jablanici, gde je njegov život i započeo. Time se zatvara krug jednog svešteničkog puta koji je od prvih dana do poslednjih godina bio vezan za služenje Crkvi.
TRAGEDIJA KOJA JE POTRESLA PRAVOSLAVLJE: Mladi sveštenik Igor poginuo dok je bio u šetnji sa detetom
Vest o njegovom upokojenju podseća na generaciju sveštenika koji su svoj rad gradili tiho, bez isticanja, ali sa jasnim osećajem dužnosti. Za mnoge vernike u Toplici, prota Slobodan nije bio samo parohijski sveštenik, već neko kome su se obraćali u važnim trenucima života, od krštenja do poslednjeg ispraćaja.
Njegovo ime ostaje u sećanju parohija u kojima je služio, a predstojeći dani biće prilika da se verni narod od svog omiljenog prote oprosti u molitvi.
Sutra će se u Manastiru Pokrova Presvete Bogorodice služiti zaupokojena liturgija i opijelo, a vekovna svetinja Gornji Brčeli čuva sećanje na monahinju koja je ostavila dubok duhovni trag.
Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
Protojerej-stavrofor Žarko Uskoković podizao je svetinje i u godinama rata čuvao narod i nadu, ostajući na svom mestu onda kada je bilo najteže i najneizvesnije.
Oproštaj od poštovanog monaha biće upriličen 21. aprila u Petrovaradinu, gde će biti služene zaupokojena Liturgija i opelo, dok će njegovo telo biti položeno u manastiru Grgeteg, uz prisustvo vernika, sveštenstva i monaštva.
Pozivajući se na svedočanstvo apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 9. sedmice po Duhovima otkriva zašto se duhovna briga svetih ne završava zemaljskim životom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnu Makrinu po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti sveštenomučenici Makaveji. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Alfonsa Marije de Liguorija, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna od pouka velikog pravoslavnog duhovnika otkriva zašto čovek često vodi najteže borbe sa sopstvenim mislima, a ne sa onim što se zaista dogodilo.
Prepodobna Makrina bila je najstarija sestra velikih crkvenih otaca – Svetog Vasilija Velikog i Svetog Grigorija Niskog.
Najvažnije promene odnose se na sastav zakonodavnog tela, upravljanje državom i organizaciju pravosuđa.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Otac Makarije je 2000. godine pristupio bratstvu drevne hercegovačke svetinje i više od dve i po decenije proveo u molitvi, poslušanju i tihom služenju Bogu, noseći sa verom dugo i teško životno iskušenje bolesti.
Ruski jeroshimonah ostavio je dubok trag u životima mnogih vernika, a kraj svog monaškog puta dočekao je u blizini srpske svetinje na Atosu.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
Nakon transplantacije jetre u Istanbulu, uprkos ogromnoj žrtvi prijatelja koji je pokušao da mu spasi život donacijom organa, jerej Bogdan Stjepanović okončao je svoj ovozemaljski život.
Postavka podseća na značaj manastira Visoki Dečani, Gračanice, Pećke patrijaršije i Crkve Bogorodice Ljeviške, koji vekovima čuvaju tragove vere, kulture i istorije srpskog naroda.
Eparhija raško-prizrenska navodi da aktivnosti kod svetinje nisu prethodno najavljene Crkvi i upozorava da obim radova prevazilazi uobičajeno održavanje puta.
Služeći liturgiju u hramu Svetog Atinogena, patrijarh srpski Porfirije poručio je da je snaga onih koji su se borili pre vek i po proisticala iz vere i spremnosti na žrtvu.
Početak radova blagoslovio je mitropolit mileševski Atanasije, a novi gradski prostor podsetiće buduće generacije na patrijarha Varnavu Rosića, rođenog Pljevljaka koji je predvodio SPC u burnim istorijskim vremenima.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
U vremenu kada se brak često posmatra kroz prolazna osećanja ili spoljašnje okolnosti, pravoslavna vera podseća da je njegova snaga u zavetu koji se daje pred Bogom.
Patrijarh Pavle posebno je naglašavao da čovek može podneti i najveća iskušenja kada zna njihov smisao.
Monahinja Atanasija Rašić zapisala je pripremu ovog neobičnog jela od pšenice koje vekovima prati duh jednostavnosti i posta.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
