Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
Starac Akakije Svetogorac, monah tihe snage i duboke vere, čiji se životni put ukrstio sa nekim od najznačajnijih duhovnih ličnosti našeg doba, upokojio se, ostavivši za sobom trajan trag u sećanju vernika.
Starac Akakije (u svetu Nikola) bio je jedna od istaknutijih ličnosti pomesne Crkve i svetogorskog monaštva. Vest o njegovom upokojenju, objavljena na blogu „Meteμορfotis“, rastužila je vernike širom grčke regije Evija gde je proveo poslednje ovozemaljske dane, Svete gore gde je primio veliku shimu, ali i širom pravoslavnog sveta. Za mnoge je bio više od duhovnika - bio je oslonac, sagovornik i tihi vodič u trenucima nedoumice, čovek kome se dolazilo po utehu i savet.
Rođen je 6. avgusta 1927. godine, na praznik Preobraženja Gospodnjeg, u mestu Murteri, kao šesto dete u mnogočlanoj porodici. Odrastao je u teškim prilikama, a školovanje je završio u Sirotištu u Kimiju, gde su služili blaženopočivši jeromonasi, otac Lavrentije i otac Nikodim, poznati kao neumorni delatnici Jevanđelja.
Posle odsluženja vojnog roka i kratkog perioda rada kao zemljoradnik i fizički radnik, odlučio je da se posveti monaškom životu. Godine 1953. došao je u manastir Mega Spileo kod Kalavrite, gde je mitropolit Agafonik prepoznao njegovu duhovnu zrelost, zamonašio ga, a potom ga rukopoložio za đakona.
Na Svetu goru otišao je 1967. godine i podvig započeo u Kavsokaliviji. Tamo je od starca Pantelejmona primio veliku shimu i dobio ime Akakije, po Svetom Akakiju.
Podvižnički put nastavio je u Kapsali, u keliji Svetog Save, zajedno sa svojim poslušnikom, ocem Artemijem. Tokom boravka na Atosu upoznao je mnoge značajne duhovnike i, kako svedoče savremenici, doživeo snažna duhovna iskustva.
U rodni Murteri vratio se 1981. godine. Tu je osnovao malo isihastirijum posvećeno Preobraženju Gospodnjem i u njemu ostao do kraja života, tiho gradeći mesto sabranja i utehe za lokalne vernike.
Oni koji su ga poznavali pamte ga po jednostavnosti, molitvenoj sabranosti i spremnosti da sasluša svakoga ko mu se obrati.
Opelo starcu Akakiju služeno je danas u 16 časova u manastiru Preobraženja Gospodnjeg u Murteriju, gde se rodbina i verni narod okupio da ga isprati na večni počinak.
U manastiru Suvodol služeno je opelo dugogodišnjem nastojatelju kome su se vernici oprostili uz molitvu i sećanja na skroman i predan put koji je ostavio dubok trag u narodu i manastirskoj obitelji.
Od Jalovika do Amerike, protojereja Petra Miloševića vodio je put vere i služenja – osnivač prve srpske pravoslavne crkve u Majamiju, duhovnik kome se verovalo i čovek čije delo nastavlja da živi kroz generacije koje je okupljao i učio.
Sutra će se u Manastiru Pokrova Presvete Bogorodice služiti zaupokojena liturgija i opijelo, a vekovna svetinja Gornji Brčeli čuva sećanje na monahinju koja je ostavila dubok duhovni trag.
U hramu u kojem je godinama služio, sabrano sveštenstvo i mnoštvo vernika oprostili su se od oca Nenada i njegove supruge, dok se zajednica, u molitvi, suočava sa velikim gubitkom.
Školska godina u Bogosloviji Svetog Save počela je molitvom, a poglavar SPC podsetio je učenike da njihov put nije samo sticanje znanja, već i priprema za služenje Svetoj liturgiji, Crkvi i narodu Božjem.
Ko vas voli, oženiće se vama, govorio je starac Pajsije devojkama.
Dete koje je čulo takve reči, prema njegovom tumačenju, ne treba da živi u strahu da je zauvek obeleženo.
Krstovi, ikone i crkveni barjaci predvode vernike u molitvi, ali iza ovog prizora stoji tradicija čije korene nalazimo još u Svetom pismu.
U besedi za utorak 14. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na merilo pred kojim padaju spoljašnja pripadnost, ime i poreklo, a ostaju samo srce i dela.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otac Makarije je 2000. godine pristupio bratstvu drevne hercegovačke svetinje i više od dve i po decenije proveo u molitvi, poslušanju i tihom služenju Bogu, noseći sa verom dugo i teško životno iskušenje bolesti.
Ruski jeroshimonah ostavio je dubok trag u životima mnogih vernika, a kraj svog monaškog puta dočekao je u blizini srpske svetinje na Atosu.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
Nakon transplantacije jetre u Istanbulu, uprkos ogromnoj žrtvi prijatelja koji je pokušao da mu spasi život donacijom organa, jerej Bogdan Stjepanović okončao je svoj ovozemaljski život.
Ko vas voli, oženiće se vama, govorio je starac Pajsije devojkama.
Dete koje je čulo takve reči, prema njegovom tumačenju, ne treba da živi u strahu da je zauvek obeleženo.
Krstovi, ikone i crkveni barjaci predvode vernike u molitvi, ali iza ovog prizora stoji tradicija čije korene nalazimo još u Svetom pismu.
U besedi za utorak 14. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na merilo pred kojim padaju spoljašnja pripadnost, ime i poreklo, a ostaju samo srce i dela.
Ko vas voli, oženiće se vama, govorio je starac Pajsije devojkama.
On primećuje promenu, prepoznaje bol i pokušava da pomogne čak i onda kada druga osoba nema snage da zatraži pomoć.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
Pravoslavna vera uči da je pokajanje put povratka Bogu i da čovek ne treba da veruje da je njegov greh veći od Božje milosti.
Svetac podseća šta treba da sačuvamo u srcu kada od Gospoda tražimo utehu, pomoć i odgovor.
Otvoreno je ispovedio da veruje u Hrista i ostao nepokolebljiv pred pretnjama i mukama.
Vreme koje čovek dobrovoljno posveti crkvi dobija dublji smisao.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
