U hramu u kojem je godinama služio, sabrano sveštenstvo i mnoštvo vernika oprostili su se od oca Nenada i njegove supruge, dok se zajednica, u molitvi, suočava sa velikim gubitkom.
Na praznik Cvijeti, kada se Crkva seća ulaska Gospodnjeg u Jerusalim i susreta sa narodom koji ga dočekuje sa nadom, u Pojezni se sabrao narod u tišini koja je govorila više od reči. Tog dana, u Hramu Svetog kneza Lazara, služeno je opelo protonamjesniku Nenadu Mitriću, parohu poježanjskom, i njegovoj supruzi, popadiji Nedeljki. Nije to bio samo ispraćaj dvoje ljudi, već oproštaj od jednog doma koji je godinama bio oslonac mnogima.
Opelo je služio arhijerejski namesnik derventski i zamenik mitropolita Fotija, protojerej-stavrofor Radojica Ćetković, uz sasluženje velikog broja sveštenika Eparhije zvorničko-tuzlanske. Sabranje tolikog broja vernih bilo je odgovor zajednice koja je prepoznala šta gubi. U pogledu svakog čoveka videlo se da odlazak sveštenika nikada nije samo lična tragedija njegove porodice, već rana cele parohije.
U pravoslavnom razumevanju smrti, to nije rastanak bez nade, ali ni uteha koja briše bol. To je molitva Crkve za duše upokojenih i svedočanstvo da čovek nije sam ni u času smrti. Kada se oprašta sveštenik, tada se oprašta onaj koji je druge ispraćao, koji je stajao kraj odra, koji je izgovarao iste ove molitve nad grobovima drugih. Sada su te reči izgovorene nad njim i to daje posebnu težinu svakom troparu i svakom „Vječnaja pamjat“.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Popadija Nedeljka, saputnica u životu jednog sveštenika, nosila je deo njegovog krsta, često nevidljiv drugima. U pravoslavnoj porodici, naročito svešteničkoj, služenje nije ograničeno na oltar. Ono se preliva u dom, u svakodnevne susrete i u spremnost da se uvek bude uz ljude. Zato je njihov zajednički odlazak doživljen kao gubitak jedne celovitosti, doma koji je bio otvoren i za radost i za nevolju drugih.
Nakon opela, zemni ostaci oca Nenada i popadije Nedeljke preneti su u Liješće kod Broda, gde su sahranjeni na mesnom groblju. Put od hrama do groba bio je tih, ispunjen tugom i molitvom. Nije bilo potrebe za velikim rečima, jer je sve već bilo rečeno životom koji su vodili.
Podsećanje na njihovu tragičnu smrt 2. aprila 2026. godine, u saobraćajnoj nesreći na putu Derventa–Brod, dodatno pojačava težinu ovog događaja. U tom stradanju sa njima su bila i njihova deca, troje mališana koji su povređeni, ali su, prema poslednjim informacijama, van životne opasnosti i nalaze se pod stalnim lekarskim nadzorom. Njihov oporavak prati i molitva Crkve, ali i konkretna briga ljudi, jer je pokrenuta i akcija pomoći za decu koja su u jednom trenutku ostala bez oba roditelja. Iznenadni odlazak uvek ostavlja pitanja na koja nema odgovora, ali u veri Crkve postoji oslonac koji ne zavisi od okolnosti smrti, već od nade u vaskrsenje.
Neka Gospod podari pokoj u Carstvu nebeskom protonamjesniku Nenadu i popadiji Nedeljki, a njihovoj deci isceljenje i utehu koja ne dolazi brzo, ali ostaje trajna, i snagu da ovaj gubitak nose u veri, a ne u beznađu.
Mitrić je službovao u parohiji poježanskoj od 2022.
Parohijani i vernici širom Republike Srpske ujedinjeni u molitvi i sećanju na mladog sveštenika čija je posvećenost okupljala ljude i vraćala veru, dok porodica i deca traže snagu posle nenadoknadivog gubitka.
Prva razlika se najpre ogleda u pripremi za sahranu.
U poruci upućenoj mitropolitu Fotiju, poglavar SPC izražava duboku tugu zbog gubitka sveštenika i njegove supruge, upućuje molitve za njihovu decu i podseća na veru kao oslonac u najtežim trenucima.
Nakon prijema u Patrijaršijskom dvoru i posete Pećkoj patrijaršiji, zajednički obilazak svetinja nastavljen je u jednoj od najznačajnijih srednjovekovnih zadužbina na Kosovu i Metohiji.
Pripremljen po recepturi hilandarskih monaha, krompir pokazuje kako se od vode, paradajza i krompira dobija toplo, zasitno jelo koje nosi ukus monaške jednostavnosti i postne svakodnevice.
Sveti oci često su govorili da je nestrpljenje jedan od najvećih neprijatelja duhovnog života.
Bolje ne slaviti, nego slaviti slavu nakaradno, govorio je otac Joil.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Posle velike porodične tragedije, zajednica pokazala brigu za decu sveštenika i popadije, obezbedivši im krov nad glavom kao trajnu podršku.
Smrt Marije Belečiju i njene trinaestogodišnje ćerke Izabele potresla je Italiju, a opelo je otvorilo teško pitanje pravoslavnog odnosa prema grehu, odgovornosti i Božijem milosrđu.
U Svetovaznesenskom hramu služena je zaupokojna liturgija uz prisustvo više arhijereja Srpske pravoslavne crkve, dok je patrijarh besedio nad odrom upokojenog Stojana Sladojevića.
U hramu Preobraženja Gospodnjeg u Žabaru služeni su zaupokojena liturgija i opelo protojereju-stavroforu Milunu Aleksiću, svešteniku koji je ostavio dubok trag u životu vernog naroda i Eparhije šumadijske.
Nakon prijema u Patrijaršijskom dvoru i posete Pećkoj patrijaršiji, zajednički obilazak svetinja nastavljen je u jednoj od najznačajnijih srednjovekovnih zadužbina na Kosovu i Metohiji.
Svečani doček u srcu patrijaršijskog kompleksa, poklon pred svetinjama i poruka o miru, razumevanju i duhovnoj povezanosti naroda iz Peći.
Pastor Berns, savetnik za duhovna pitanja predsednika Donalda Trampa, zajedno sa poglavarom Srpske pravoslavne crkve obišao je Pećku Patrijaršiju, dok se sutra nastavlja poseta Visokim Dečanima.
Tokom susreta u Patrijaršijskom dvoru istaknuta je spremnost za nastavak saradnje i jačanje veza između pravoslavlja i američkih hrišćanskih zajednica.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Probajte pirinač sa povrćem po receptu iz Manastira Žiča, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za ponedeljak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Vasilija Velikog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Agripinu po starom i Prepodobnog Sisoja Velikog po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Marije Goreti, a muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Ono što većina ljudi prećuti i nosi godinama u sebi, prema rečima svetogorskog podvižnika, može se skinuti sa savesti tek kada se jasno i iskreno izgovori.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
