U hramu u kojem je godinama služio, sabrano sveštenstvo i mnoštvo vernika oprostili su se od oca Nenada i njegove supruge, dok se zajednica, u molitvi, suočava sa velikim gubitkom.
Na praznik Cvijeti, kada se Crkva seća ulaska Gospodnjeg u Jerusalim i susreta sa narodom koji ga dočekuje sa nadom, u Pojezni se sabrao narod u tišini koja je govorila više od reči. Tog dana, u Hramu Svetog kneza Lazara, služeno je opelo protonamjesniku Nenadu Mitriću, parohu poježanjskom, i njegovoj supruzi, popadiji Nedeljki. Nije to bio samo ispraćaj dvoje ljudi, već oproštaj od jednog doma koji je godinama bio oslonac mnogima.
Opelo je služio arhijerejski namesnik derventski i zamenik mitropolita Fotija, protojerej-stavrofor Radojica Ćetković, uz sasluženje velikog broja sveštenika Eparhije zvorničko-tuzlanske. Sabranje tolikog broja vernih bilo je odgovor zajednice koja je prepoznala šta gubi. U pogledu svakog čoveka videlo se da odlazak sveštenika nikada nije samo lična tragedija njegove porodice, već rana cele parohije.
U pravoslavnom razumevanju smrti, to nije rastanak bez nade, ali ni uteha koja briše bol. To je molitva Crkve za duše upokojenih i svedočanstvo da čovek nije sam ni u času smrti. Kada se oprašta sveštenik, tada se oprašta onaj koji je druge ispraćao, koji je stajao kraj odra, koji je izgovarao iste ove molitve nad grobovima drugih. Sada su te reči izgovorene nad njim i to daje posebnu težinu svakom troparu i svakom „Vječnaja pamjat“.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Popadija Nedeljka, saputnica u životu jednog sveštenika, nosila je deo njegovog krsta, često nevidljiv drugima. U pravoslavnoj porodici, naročito svešteničkoj, služenje nije ograničeno na oltar. Ono se preliva u dom, u svakodnevne susrete i u spremnost da se uvek bude uz ljude. Zato je njihov zajednički odlazak doživljen kao gubitak jedne celovitosti, doma koji je bio otvoren i za radost i za nevolju drugih.
Nakon opela, zemni ostaci oca Nenada i popadije Nedeljke preneti su u Liješće kod Broda, gde su sahranjeni na mesnom groblju. Put od hrama do groba bio je tih, ispunjen tugom i molitvom. Nije bilo potrebe za velikim rečima, jer je sve već bilo rečeno životom koji su vodili.
Podsećanje na njihovu tragičnu smrt 2. aprila 2026. godine, u saobraćajnoj nesreći na putu Derventa–Brod, dodatno pojačava težinu ovog događaja. U tom stradanju sa njima su bila i njihova deca, troje mališana koji su povređeni, ali su, prema poslednjim informacijama, van životne opasnosti i nalaze se pod stalnim lekarskim nadzorom. Njihov oporavak prati i molitva Crkve, ali i konkretna briga ljudi, jer je pokrenuta i akcija pomoći za decu koja su u jednom trenutku ostala bez oba roditelja. Iznenadni odlazak uvek ostavlja pitanja na koja nema odgovora, ali u veri Crkve postoji oslonac koji ne zavisi od okolnosti smrti, već od nade u vaskrsenje.
Neka Gospod podari pokoj u Carstvu nebeskom protonamjesniku Nenadu i popadiji Nedeljki, a njihovoj deci isceljenje i utehu koja ne dolazi brzo, ali ostaje trajna, i snagu da ovaj gubitak nose u veri, a ne u beznađu.
Mitrić je službovao u parohiji poježanskoj od 2022.
Parohijani i vernici širom Republike Srpske ujedinjeni u molitvi i sećanju na mladog sveštenika čija je posvećenost okupljala ljude i vraćala veru, dok porodica i deca traže snagu posle nenadoknadivog gubitka.
Prva razlika se najpre ogleda u pripremi za sahranu.
U poruci upućenoj mitropolitu Fotiju, poglavar SPC izražava duboku tugu zbog gubitka sveštenika i njegove supruge, upućuje molitve za njihovu decu i podseća na veru kao oslonac u najtežim trenucima.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Prema crkvenom predanju, u viđenju mu je najavljeno stradanje, a on je prihvatio iskušenje i ostao veran Hristu do poslednjeg trenutka.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Nakon transplantacije jetre u Istanbulu, uprkos ogromnoj žrtvi prijatelja koji je pokušao da mu spasi život donacijom organa, jerej Bogdan Stjepanović okončao je svoj ovozemaljski život.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
Pravoslavna tradicija ima svoj poredak, a posebno je važno šta se može učiniti odmah nakon upokojenja, gde se čitaju molitve i kada se po pravilu služi opelo.
Sveštenički čin primio je 1981. godine u manastiru Kovilju, a tokom službe bio je paroh u više mesta Eparhije bačke.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Od Studenice do Žiče, a potom do Hrama Svetog Save, Prepodobna Anastasija Srpska okupila je narod koji sada pred njenim kivotom zastaje u molitvi.
Oštećeni su fasada, lim na zvoniku i bakarni oluk, dok policija utvrđuje okolnosti događaja i traga za počiniocem.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Svinjska plećka, krompir i povrće satima se krčkaju pod poklopcem, pa iz rerne izlaze mekani, sočni i puni ukusa.
Pouka ruskog svetitelja podseća na nekoliko važnih koraka u duhovnom životu, od iskrenog pokajanja do molitve.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
