U hramu u kojem je godinama služio, sabrano sveštenstvo i mnoštvo vernika oprostili su se od oca Nenada i njegove supruge, dok se zajednica, u molitvi, suočava sa velikim gubitkom.
Na praznik Cvijeti, kada se Crkva seća ulaska Gospodnjeg u Jerusalim i susreta sa narodom koji ga dočekuje sa nadom, u Pojezni se sabrao narod u tišini koja je govorila više od reči. Tog dana, u Hramu Svetog kneza Lazara, služeno je opelo protonamjesniku Nenadu Mitriću, parohu poježanjskom, i njegovoj supruzi, popadiji Nedeljki. Nije to bio samo ispraćaj dvoje ljudi, već oproštaj od jednog doma koji je godinama bio oslonac mnogima.
Opelo je služio arhijerejski namesnik derventski i zamenik mitropolita Fotija, protojerej-stavrofor Radojica Ćetković, uz sasluženje velikog broja sveštenika Eparhije zvorničko-tuzlanske. Sabranje tolikog broja vernih bilo je odgovor zajednice koja je prepoznala šta gubi. U pogledu svakog čoveka videlo se da odlazak sveštenika nikada nije samo lična tragedija njegove porodice, već rana cele parohije.
U pravoslavnom razumevanju smrti, to nije rastanak bez nade, ali ni uteha koja briše bol. To je molitva Crkve za duše upokojenih i svedočanstvo da čovek nije sam ni u času smrti. Kada se oprašta sveštenik, tada se oprašta onaj koji je druge ispraćao, koji je stajao kraj odra, koji je izgovarao iste ove molitve nad grobovima drugih. Sada su te reči izgovorene nad njim i to daje posebnu težinu svakom troparu i svakom „Vječnaja pamjat“.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Popadija Nedeljka, saputnica u životu jednog sveštenika, nosila je deo njegovog krsta, često nevidljiv drugima. U pravoslavnoj porodici, naročito svešteničkoj, služenje nije ograničeno na oltar. Ono se preliva u dom, u svakodnevne susrete i u spremnost da se uvek bude uz ljude. Zato je njihov zajednički odlazak doživljen kao gubitak jedne celovitosti, doma koji je bio otvoren i za radost i za nevolju drugih.
Nakon opela, zemni ostaci oca Nenada i popadije Nedeljke preneti su u Liješće kod Broda, gde su sahranjeni na mesnom groblju. Put od hrama do groba bio je tih, ispunjen tugom i molitvom. Nije bilo potrebe za velikim rečima, jer je sve već bilo rečeno životom koji su vodili.
Podsećanje na njihovu tragičnu smrt 2. aprila 2026. godine, u saobraćajnoj nesreći na putu Derventa–Brod, dodatno pojačava težinu ovog događaja. U tom stradanju sa njima su bila i njihova deca, troje mališana koji su povređeni, ali su, prema poslednjim informacijama, van životne opasnosti i nalaze se pod stalnim lekarskim nadzorom. Njihov oporavak prati i molitva Crkve, ali i konkretna briga ljudi, jer je pokrenuta i akcija pomoći za decu koja su u jednom trenutku ostala bez oba roditelja. Iznenadni odlazak uvek ostavlja pitanja na koja nema odgovora, ali u veri Crkve postoji oslonac koji ne zavisi od okolnosti smrti, već od nade u vaskrsenje.
Neka Gospod podari pokoj u Carstvu nebeskom protonamjesniku Nenadu i popadiji Nedeljki, a njihovoj deci isceljenje i utehu koja ne dolazi brzo, ali ostaje trajna, i snagu da ovaj gubitak nose u veri, a ne u beznađu.
Mitrić je službovao u parohiji poježanskoj od 2022.
Parohijani i vernici širom Republike Srpske ujedinjeni u molitvi i sećanju na mladog sveštenika čija je posvećenost okupljala ljude i vraćala veru, dok porodica i deca traže snagu posle nenadoknadivog gubitka.
Prva razlika se najpre ogleda u pripremi za sahranu.
U poruci upućenoj mitropolitu Fotiju, poglavar SPC izražava duboku tugu zbog gubitka sveštenika i njegove supruge, upućuje molitve za njihovu decu i podseća na veru kao oslonac u najtežim trenucima.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Prenos moštiju je izvršen po čudesnom snoviđenju jednog hristoljubivog, pobožnog i pravednog monaha, kome se javio Sveti Nikolaj i rekao da se njegove mošti prenesu u Bari.
U Hramu Svetog Save jasno je uređen red prilaska i celivanjasvetinje, a sveštenik objašnjava sve korake – od stajanja u redu i poklonjenja do kratke molitve i izlaska, uz apel vernicima da sve protekne u sabranosti i bez zadržavanja.
Na obeležavanju Spasovdana u Starom dvoru episkop toplički Petar poručio je da Beograd vekovima čuva identitet grada svetinja, stradanja i pravoslavnog zaveta.
Iguman Manastira Vatope poručio da ova velika svetinja donosi utehu, isceljenje, snagu i jedinstvo narodu koji joj prilazi s verom i molitvom.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
U hramu Preobraženja Gospodnjeg u Žabaru služeni su zaupokojena liturgija i opelo protojereju-stavroforu Milunu Aleksiću, svešteniku koji je ostavio dubok trag u životu vernog naroda i Eparhije šumadijske.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Na obeležavanju Spasovdana u Starom dvoru episkop toplički Petar poručio je da Beograd vekovima čuva identitet grada svetinja, stradanja i pravoslavnog zaveta.
Iguman Manastira Vatope poručio da ova velika svetinja donosi utehu, isceljenje, snagu i jedinstvo narodu koji joj prilazi s verom i molitvom.
Sabranost i snažan duhovni prizor obeležili su jutarnje okupljanje, uz dolazak vernika iz svih krajeva grada i atmosferu koja je ispunila hram i njegovu portu.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Savremeni domaći recept, bez duge istorije, ali sa jasnom idejom deljenja, vraća tu simboliku u svakodnevicu - kroz toplo testo koje iz rerne ne odlazi samo na sto, već i preko praga.
Praznik Svetog Jovana Bogoslova, koji se svake godine obeležava 21. maja, ove godine poklopio se sa Spasovdanom, velikim pokretnim praznikom i jednim od 12 najvećih hrišćanskih praznika, pa danas mnogi vernici istovremeno slave dve slave.
Odluka da krsno znamenje ponese učenik Matematičke gimnazije Andrej Drobnjaković, višestruki osvajač međunarodnih medalja na najvećim svetskim naučnim takmičenjima, izazvala je veliko interesovanje javnosti u Srbiji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
