Od detinjstva daleko od rodnog praga do svešteničke službe među svojim ljudima, njegov put bio je ispunjen verom i tihom snagom, a naglo prekinut u trenutku koji je iza sebe ostavio porodicu, vernike i zajednicu u nemoj boli.
Neki životi ne traju dugo, ali u njima stane više ljubavi nego u mnogim decenijama. Takav je bio život oca Nenada Mitrića, tih, ali snažan, obeležen početkom u tuđini i povratkom na ognjište koje nikada nije prestalo da ga zove.
Rođen 29. avgusta 1993. godine u Sremskoj Mitrovici, u danima kada su kolone izbeglih tražile mir, poneo je u sebi sudbinu mnogih: da prve korake napravi daleko od kuće, ali sa dubokim osećajem gde zapravo pripada. Njegovi roditelji, iz Liješća kod Broda, nisu mu mogli predati rodnu zemlju u trenutku rođenja, ali su mu dali nešto trajnije, svest o korenu i zavet da se on ne zaboravlja.
I upravo tom zavetu ostao je veran. Kada su se okolnosti promenile, Nenad se vratio, ne samo da živi nego da služi. Završio je osnovnu školu u rodnom kraju, a potom krenuo putem koji ne bira svako, putem svešteničkog služenja. Bogosloviju „Svetog Petra Dabrobosanskog“ u Foči završio je 2013. godine, a zatim je svoje obrazovanje nastavio na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, gde je diplomirao 2019. godine.
Njegov poziv nije bio samo zanimanje, već opredeljenje. Rukopoložen u čin đakona 20. marta 2022. godine u Crkvini, a već nedelju dana kasnije, 27. marta, rukom episkopa Fotija, primio je sveštenički čin u hramu Vaznesenja Gospodnjeg u Suvom Polju kod Bijeljine. Bio je to početak službe koja će ostati upamćena po predanosti, smirenosti i toplini koju je širio među vernim narodom.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Na parohiju u Pojezni postavljen je 1. maja iste godine. Tu je ostavio najdublji trag, ne velikim rečima, već tihim prisustvom, razgovorima, molitvom i spremnošću da u svakom trenutku bude uz svoj narod. Njegova služba nije bila odvojena od života: bila je njegov život. Za svoj trud i vernost Crkvi odlikovan je dostojanstvom protonamjesnika 2. avgusta 2025. godine.
Ali iznad svega, bio je suprug i otac. Sa svojom suprugom, proticom Nedeljkom, rođenom Petrović, gradio je dom u kojem su vera i ljubav bile svakodnevica, a njihova deca, ćerka i dva sina, najveća radost i nada. Njihova porodica bila je slika onoga što je propovedao, tiha snaga zajedništva, vere i međusobne brige.
U večernjim časovima 2. aprila 2026. godine, na magistralnom putu Derventa–Brod, život oca Nenada i njegove supruge tragično je prekinut. Vest je odjeknula kao bolan lom, ne samo u krugu porodice već i među svima koji su ga poznavali. Njihova deca, dva sina i ćerka, prevezena su u bolnicu, noseći sa sobom bol koji se ne može izmeriti.
Ostaje pitanje koje nema odgovor: kako se meri jedan život? Po godinama, bio je kratak. Po onome što je u njemu utkano, bio je ispunjen do kraja. Od izbegličkog deteta do sveštenika koji se vraća na očevinu da služi svom narodu, put oca Nenada bio je put vernosti, tihe hrabrosti i ljubavi.
Njegov odlazak nije samo gubitak jedne porodice, već rana na telu zajednice koja je u njemu imala oslonac. Ali ono što je ostavio ne može nestati: vera koju je delio, dobro koje je činio i primer života koji nije skretao sa puta, ma koliko on bio težak.
Mitrić je službovao u parohiji poježanskoj od 2022.
Otac Nenad je bio paroh poježanski i protonamesnik u Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Parohijani i vernici širom Republike Srpske ujedinjeni u molitvi i sećanju na mladog sveštenika čija je posvećenost okupljala ljude i vraćala veru, dok porodica i deca traže snagu posle nenadoknadivog gubitka.
Posle velike porodične tragedije, zajednica pokazala brigu za decu sveštenika i popadije, obezbedivši im krov nad glavom kao trajnu podršku.
Mitropolit Fotije poručio im je da donose blagoslov srpskih svetinja i podsetio da je Kosmet naš Jerusalim i Sion, mesto iz kojeg i danas izvire zavetna snaga srpskog naroda.
U hramu u kojem je godinama služio, sabrano sveštenstvo i mnoštvo vernika oprostili su se od oca Nenada i njegove supruge, dok se zajednica, u molitvi, suočava sa velikim gubitkom.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Crkveno predanje pamti ga po strogom postu, brizi za narod i čudima koja se, prema žitiju, vezuju za Gortinu, Rim i Tivaidu.
Ono što se pre braka zanemaruje kasnije može postati ozbiljan problem u zajedničkom životu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
