Od detinjstva daleko od rodnog praga do svešteničke službe među svojim ljudima, njegov put bio je ispunjen verom i tihom snagom, a naglo prekinut u trenutku koji je iza sebe ostavio porodicu, vernike i zajednicu u nemoj boli.
Neki životi ne traju dugo, ali u njima stane više ljubavi nego u mnogim decenijama. Takav je bio život oca Nenada Mitrića, tih, ali snažan, obeležen početkom u tuđini i povratkom na ognjište koje nikada nije prestalo da ga zove.
Rođen 29. avgusta 1993. godine u Sremskoj Mitrovici, u danima kada su kolone izbeglih tražile mir, poneo je u sebi sudbinu mnogih: da prve korake napravi daleko od kuće, ali sa dubokim osećajem gde zapravo pripada. Njegovi roditelji, iz Liješća kod Broda, nisu mu mogli predati rodnu zemlju u trenutku rođenja, ali su mu dali nešto trajnije, svest o korenu i zavet da se on ne zaboravlja.
I upravo tom zavetu ostao je veran. Kada su se okolnosti promenile, Nenad se vratio, ne samo da živi nego da služi. Završio je osnovnu školu u rodnom kraju, a potom krenuo putem koji ne bira svako, putem svešteničkog služenja. Bogosloviju „Svetog Petra Dabrobosanskog“ u Foči završio je 2013. godine, a zatim je svoje obrazovanje nastavio na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, gde je diplomirao 2019. godine.
Njegov poziv nije bio samo zanimanje, već opredeljenje. Rukopoložen u čin đakona 20. marta 2022. godine u Crkvini, a već nedelju dana kasnije, 27. marta, rukom episkopa Fotija, primio je sveštenički čin u hramu Vaznesenja Gospodnjeg u Suvom Polju kod Bijeljine. Bio je to početak službe koja će ostati upamćena po predanosti, smirenosti i toplini koju je širio među vernim narodom.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Na parohiju u Pojezni postavljen je 1. maja iste godine. Tu je ostavio najdublji trag, ne velikim rečima, već tihim prisustvom, razgovorima, molitvom i spremnošću da u svakom trenutku bude uz svoj narod. Njegova služba nije bila odvojena od života: bila je njegov život. Za svoj trud i vernost Crkvi odlikovan je dostojanstvom protonamjesnika 2. avgusta 2025. godine.
Ali iznad svega, bio je suprug i otac. Sa svojom suprugom, proticom Nedeljkom, rođenom Petrović, gradio je dom u kojem su vera i ljubav bile svakodnevica, a njihova deca, ćerka i dva sina, najveća radost i nada. Njihova porodica bila je slika onoga što je propovedao, tiha snaga zajedništva, vere i međusobne brige.
U večernjim časovima 2. aprila 2026. godine, na magistralnom putu Derventa–Brod, život oca Nenada i njegove supruge tragično je prekinut. Vest je odjeknula kao bolan lom, ne samo u krugu porodice već i među svima koji su ga poznavali. Njihova deca, dva sina i ćerka, prevezena su u bolnicu, noseći sa sobom bol koji se ne može izmeriti.
Ostaje pitanje koje nema odgovor: kako se meri jedan život? Po godinama, bio je kratak. Po onome što je u njemu utkano, bio je ispunjen do kraja. Od izbegličkog deteta do sveštenika koji se vraća na očevinu da služi svom narodu, put oca Nenada bio je put vernosti, tihe hrabrosti i ljubavi.
Njegov odlazak nije samo gubitak jedne porodice, već rana na telu zajednice koja je u njemu imala oslonac. Ali ono što je ostavio ne može nestati: vera koju je delio, dobro koje je činio i primer života koji nije skretao sa puta, ma koliko on bio težak.
Mitrić je službovao u parohiji poježanskoj od 2022.
Otac Nenad je bio paroh poježanski i protonamesnik u Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj.
Njegov život je obeležen teškim iskušenjima.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 19. veka ostavio je praktična uputstva o molitvi koja pomažu da se um umiri, pažnja zadrži i unutrašnji život usmeri ka Bogu.
Pravoslavni hrišćani vekovima su dan započinjali i završavali molitvom, verujući da se kroz nju osvećuje i čovek i dom u kojem živi.
Smirenje ne znači ponižavanje sebe, već sposobnost da čovek prizna svoje slabosti, bez potrebe da stalno dokazuje drugima koliko vredi.
Najpre su onesposobili video-nadzor, zatim provalili u prostorije crkvene opštine i odneli deo inventara, dok je policija brzo reagovala i identifikovala počinioce.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Parohijani i vernici širom Republike Srpske ujedinjeni u molitvi i sećanju na mladog sveštenika čija je posvećenost okupljala ljude i vraćala veru, dok porodica i deca traže snagu posle nenadoknadivog gubitka.
Najpre su onesposobili video-nadzor, zatim provalili u prostorije crkvene opštine i odneli deo inventara, dok je policija brzo reagovala i identifikovala počinioce.
Episkopi Stefan i Nikon prisustvovali su prvoj prazničnoj liturgiji patrijarha Šija u Tbilisiju i uručili pismo patrijarha Porfirija o jačanju odnosa dve sestrinske crkve i dva pravoslavna naroda.
Zaupokojenom liturgijom i opelom u manastiru u Gornjem Dragljevcu ispraćen protojerej Bogdan Stjepanović; beseda jeromonaha Nikolaja obeležila oproštajnu službu.
Mitropolit australijsko-novozelandski upozorava da se borba za ljudsko srce vodi svakodnevno, između pada i obnove, a Crkvu vidi kao mesto duhovne odluke i preobražaja života.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U besedi za ponedeljak šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da čovekov unutrašnji život ne miruje, već neprestano ide ka stvaranju ili ka raspadanju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Irinu po starom i Svetog mučenika Teodota i sedam mučenica po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Ivana I, pape, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik 20. veka govorio je o iskušenjima koja prete Crkvi i vernicima, upozoravajući da se put vere može sačuvati jedino duhovnom budnošću, molitvom i istrajnošću, uprkos pritiscima savremenog društva.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
