NEĆEMO ZABORAVITI OVO OPELO, I TO DA ŠKOLSKOG DRUGA PRVOGA ŠALJEMO U BOŽJE NARUČJE: Potresne reči jeromonaha Nikolaja na sahrani mladog sveštenika Bogdana
Zaupokojenom liturgijom i opelom u manastiru u Gornjem Dragljevcu ispraćen protojerej Bogdan Stjepanović; beseda jeromonaha Nikolaja obeležila oproštajnu službu.
U manastiru Svetog arhangela Gavrila u Gornjem Dragljevcu, molitveno je ispraćen u večnost novoprestavljeni sluga Božiji, protojerej Bogdan Stjepanović.
Po blagoslovu mitropolita zvorničko-tuzlanskog Fotija, svetu zaupokojenu liturgiju služio je umirovljeni episkop Konstantin, uz sasluženje sveštenstva i đakonstva Eparhije zvorničko-tuzlanske i drugih eparhija Srpske pravoslavne crkve.
Posle liturgije služeno je opelo, kojem su prisustvovali porodica, sveštenstvo, monaštvo, kao i mnogobrojni verni narod. Telo novoprestavljenog prote Bogdana potom je sahranjeno na groblju u Gornjem Dragljevcu.
Oproštajno slovo jeromonaha Nikolaja Jocića
Na kraju opela, nad odrom prote Bogdana govorio je jeromonah Nikolaj Jočić, u ime generacije školskih drugova iz Bogoslovije "Sveti Sava" u Beogradu.
On je na početku obraćanja naglasio i ličnu i sabornu dimenziju trenutka:
- Preosvećeni vladiko, visoko prečasni i prečasni oci, prepodobne monahinje i monaštvo, arhimandriti, verni narode, braćo i sestre, dragi oče Lazlo i porodice Stjepanović, draga deco, Palo mi je u deo da se obratim i da pokušam sa par reči u ime svih… u ovom, naravno, pre svega tužnom i bolnom trenutku, ali ujedno, priznajmo to, i svečanom trenutku, zato što smo ovaj uzvišeni čin opela započeli sa "Hristos Vaskrese"… kažem par reči.
U nastavku besede jeromonah je govorio o tri duhovna rođenja čoveka, o tajni smrti i vaskrsenja, kao i o granici ljudskog razumevanja pred Božijom promisli.
Najbolniji trenutak
Posebno snažan deo besede, koji je obeležio čitav oproštaj, bio je onaj u kojem se govori o zajedničkom iskustvu gubitka:
- Ono što znam i vidim po mojim školskim drugovima jeste da je zaista ovo toliko ganulo svakoga da sam siguran da ne samo što mi kažemo po ljudskom, da nećemo zaboraviti, nego nećemo ni moći da zaboravimo, ma hteli ili ne, u bilo kakvim okolnostima i životnim problemima. Nećemo zaboraviti ni ovaj dan i ovo opelo, i to da svog školskog druga prvoga šaljemo u Božje naručje, niko neće zaboraviti, ni njegovu porodicu, ni njegovu suprugu i dečicu - kazao je jeromonaj Nikolaj
Tuga i nada
Jeromonah Nikolaj je naglasio da hrišćanska vera ne ukida bol, ali ga preobražava:
- Ne možemo prezreti tugu, i tuga ne sme da se potisne, ali, naravno, ne sme da pređe u očajanje, zato što temeljimo svoj život u veri na večni život.
Govoreći o tajni ljudskog života i smrti, dodao je:
- Tajna ljudske duše je neistraživa… ostaje tajna mnogo toga što se u nama zbiva.
U završnici besede pozvao je na praštanje i duhovno jedinstvo:
- U ovim trenucima neophodno je da svako u srcu oprosti ako ima bilo kakvu nerešenu ili nemilu situaciju.
I dodao:
- I kao živi i kao pokojni da se predamo Gospodu i da se držimo Krsta Hristovog…
Život i služba prote Bogdana Stjepanovića
Protojerej Bogdan Stjepanović upokojio se 11. maja 2026. godine u 37. godini života u Istanbulu, nakon teške bolesti.
Rođen je 1989. godine u Bijeljini u svešteničkoj porodici. Bogoslovsko obrazovanje stekao je u Bogosloviji "Sveti Sava" u Beogradu, a teološke studije nastavio u Foči. Služio je u okviru Eparhije zvorničko-tuzlanske, gde je obavljao više svešteničkih dužnosti.
Posebno je ostao upamćen kao izuzetan pojac i nosilac savremenog liturgijskog pojanja, a njegovo izvođenje pesme "Od ognjenih jezika rođena" postalo je prepoznatljivo u crkvenom životu.
Porodica i poslednji pozdrav
Iza prote Bogdana ostali su supruga Jovana i četiri kćerke: Hristina, Teodora, Marija i Lidija. Crkva i verni narod oprostili su se od njega u duhu molitve, uz reči nade u vaskrsenje i večni život:
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Nakon transplantacije jetre u Istanbulu, uprkos ogromnoj žrtvi prijatelja koji je pokušao da mu spasi život donacijom organa, jerej Bogdan Stjepanović okončao je svoj ovozemaljski život.
U Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom služeno je opelo monahinji Hristini (Rabrenović), koju su vernici pamtili po požrtvovanosti, molitvi i decenijama služenja bez želje za priznanjima.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Jevstatija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Dionisija Areopagita. Katolička crkva obeležava Svetog Dionizija Areopagita, Jevreji obeležavaju Šmini aceret, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Upokojila se u 74. godini, a iza nje ostaje gotovo dvadeset godina provedenih uz mošti Svetog Grigorija Kumaničkog i ljude koji su u ovu drevnu svetinju dolazili po molitvu i utehu.
U molitvenom prisustvu mitropolita Joanikija, ostroške bratije i brojnih vernika, ispraćen je monah čiji je život bio posvećen Bogu, molitvi i ljubavi prema bližnjima, uz poruku da smrt nije kraj, već prelazak u novi život.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
