DOLAZILA JE BOLESNA GODINAMA DA MOLI ZA ISCELJENJE, A ONDA JE OSTALA U SVETINJI DA DOČEKUJE DRUGE: Upokojila se monahinja Gavrila iz manastira Kumanica

Eparhija mileševska saopštila je da se u 74. godini upokojila monahinja Gavrila (Aćimović), koja je gotovo dve decenije svoj život vezala za Manastir Kumanicu. Njena životna priča neodvojiva je od ove drevne svetinje: pre nego što je obukla monašku rizu, u Kumanicu je svakodnevno dolazila vozom iz Užica, tražeći pomoć pred moštima Svetog Grigorija Kumaničkog. Godinama kasnije, ostala je upravo tamo gde je nekada dolazila kao hodočasnica, dočekujući ljude koji su u svetinju pristizali sa svojim bolom, nevoljama i nadom.

Njen zemaljski put tako će se završiti upravo u svetinji kojoj je posvetila gotovo dvadeset godina života. U klisuri Lima, uz prugu koja prolazi između Srbije i Crne Gore, nalazi se Manastir Kumanica, drevna svetinja posvećena Saboru Svetog arhangela Gavrila. Za mnoge hodočasnike ovo mesto poznato je po moštima Svetog Grigorija Kumaničkog i brojnim svedočenjima o pomoći koju su ljudi kroz vekove tražili i dobijali u ovoj svetinji.

Među onima čiji je život zauvek ostao vezan za Kumanicu bila je i monahinja Gavrila. Ali njena priča sa ovom svetinjom počela je mnogo pre nego što je postala monahinja.

Žena koja je prvo tražila pomoć

U razgovoru za „Politiku“, objavljenom krajem 2025. godine, mati Gavrila govorila je o vremenu kada je u Kumanicu dolazila kao žena kojoj je bila potrebna pomoć. Kako je sama posvedočila, bila je teško duševno obolela i iz Užica je svakog dana putovala vozom do Kumanice. Tamo bi provodila dan uz mošti Svetog Grigorija Kumaničkog, a potom se uveče vraćala kući.

Počela je da dolazi u decembru, a do Vaskrsa, rekla je, promena u njenom stanju već je bila očigledna. Taj detalj daje sasvim drugačiju težinu njenim kasnijim rečima o Kumanici, jer ona nije govorila o svetinji kao neko ko je u nju došao samo da bi dočekivao hodočasnike, već kao neko ko je i sam nekada stajao pred kivotom sa sopstvenim bolom.

Pre nego što je ljudima govorila gde da ostave imena za molitvu, ona je sama bila ona koja je tražila da se neko pomoli za nju. Pre nego što je slušala tuđe nevolje, nosila je svoju. Pre nego što je druge dočekivala u Kumanici, ona je u nju dolazila kao hodočasnica.

Dok su drugi u svetinju stizali automobilima, autobusima ili pešice, njen put do Kumanice bio je svakodnevno putovanje vozom iz Užica. Ujutru bi krenula, a uveče se vraćala kući, dan za danom, sve do trenutka kada je, prema svom sopstvenom svedočenju, osetila promenu. Godine 2006. došla je da ostane.

Eparhija Mileševska

 

Od hodočasnice do monahinje

Od tada je Kumanica postala njen dom. U razgovoru za „Politiku“ iz decembra 2025. godine rekla je da se u Kumanici svakodnevno služila Liturgija i da od njenog dolaska nije bilo prekida, osim u periodu kada je nastojatelj manastira, arhimandrit Nikolaj, bio bolestan od koronavirusa.

Za tih gotovo dvadeset godina Kumanica je postala deo njenog života, a ona jedno od lica po kojima su mnogi hodočasnici pamtili ovu skrovitu svetinju. Godinama je susretala ljude koji su pristizali iz različitih krajeva, sa različitim životnim pričama i nevoljama.

Neki su dolazili zbog bolesti, neki zbog porodičnih problema, neki zbog želje za potomstvom, a neki jednostavno zato što su osećali potrebu da dođu u svetinju i pomole se. Mati Gavrila je znala šta znači stati pred svetinju sa sopstvenim bolom i možda je upravo zato njeno svedočenje o Kumanici imalo posebnu težinu.

"Slepi ovde progledaju"

Mati Gavrila govorila je otvoreno o ljudima koji dolaze u Kumanicu. U razgovoru za „Politiku“ pomenula je bračne parove koji imaju teškoće sa potomstvom i koji, nakon posta, dolaze u svetinju gde im se čitaju molitve. Potom je izgovorila rečenicu koja je ostala zabeležena u reportaži:

Takve iskaze treba razumeti kao njeno lično svedočenje i deo predanja i iskustava koja se vezuju za Kumanicu, a ne kao medicinski potvrđene tvrdnje. Sama svetinja vekovima je povezana sa pričama o isceljenjima i pomoći ljudima koji su u nju dolazili sa različitim nevoljama.

U Kumanicu, prema svedočenjima koja su objavljivali različiti mediji, dolaze ljudi različitih vera. U reportaži „Politike“ posebno je zabeleženo da pred mošti Svetog Grigorija Kumaničkog dolaze pravoslavni, muslimani i katolici, tražeći utehu, nadu i molitvu.

Eparhija mileševska

 

"Slava Bogu na svemu"

Kada je konačno asfaltiran put do Kumanice, ona nije govorila o godinama tokom kojih je put bio težak, niti se žalila na ono što je manastiru nedostajalo. Naprotiv, „Slava Bogu na svemu“, govorila je zahvaljujući svima koji su omogućili da put do svetinje bude bolji.

Ta kratka rečenica mnogo govori o načinu na koji je doživljavala život u manastiru. Kumanica je decenijama bila teško dostupna. Do svetinje se stizalo lošim putem, a tek poslednjih godina prilaz je značajno uređen.

Eparhija mileševska svedoči o manastiru koji živi punim liturgijskim životom, dok je njegov duhovni život vezan za nastojatelja, arhimandrita Nikolaja, i monaško bratstvo i sestrinstvo. Mati Gavrila bila je deo tog života.

Provela je godine u svetinji u koju je nekada dolazila kao hodočasnica. Upravo je ta činjenica ono što njen životni put čini posebno snažnim.

Foto: Eparhija mileševska

 

Od žene koja je tražila pomoć do monahinje koja je dočekivala druge

Možda je upravo u tome najpotresniji deo njenog životnog puta. Godinama pre nego što će postati monahinja, mati Gavrila je u Kumanicu dolazila da se moli pred moštima Svetog Grigorija Kumaničkog i da potraži pomoć u sopstvenoj nevolji. A potom je, prema svom svedočenju, doživela promenu.

Godine 2006. vratila se u Kumanicu, ovog puta ne da bi se uveče vraćala kući vozom, već da bi svoj život nastavila u svetinji. Od tada su prolazile godine. Ljudi su dolazili i odlazili, put do manastira se menjao, a Kumanica je postajala dostupnija hodočasnicima. Mati Gavrila je ostajala.

Tako je žena koja je nekada dolazila po pomoć postala monahinja koja je bila uz ljude u njihovim nevoljama. To Kumanicu i mati Gavrilu vezuje na način koji je mnogo dublji od običnog podatka iz biografije.

Jer ona nije samo živela u ovoj svetinji. Ona je u nju najpre došla kao neko kome je bila potrebna uteha.

Kumanica bez monahinje Gavrile

Sada će Kumanica ostati bez jednog od svojih poznatih lica. Eparhija mileševska objavila je da će se zaupokojena liturgija za monahinju Gavrilu služiti u ponedeljak, 17. avgusta, sa početkom u 7 časova. Posle Liturgije biće služeno monaško opelo, a potom će biti sahranjena na manastirskom monaškom groblju.

Kumanica će ostati na istom mestu, između strmih litica i Lima, uz prugu koja prolazi kroz klisuru. I dalje će dolaziti ljudi da se poklone pred moštima Svetog Grigorija Kumaničkog. I dalje će se služiti Liturgija. I dalje će neko u tišini ostavljati ime za pomen, a neko dolaziti sa nevoljom koju ne ume nikome da objasni.

Samo će jedno lice nedostajati na vratima, lice žene koja je nekada u Kumanicu došla da pronađe isceljenje za sopstveni bol, a potom ostala da dočekuje one koji su dolazili sa svojim mukama.

Od voza kojim je nekada svakog dana putovala iz Užica do svetinje, do godina provedenih u njenom tihom monaškom životu, njen put kao da se sve vreme vraćao na isto mesto: na Kumanicu, na molitvu i na mošti Svetog Grigorija Kumaničkog.

I možda se njen životni put najbolje može razumeti upravo kroz tu promenu: od žene koja je tražila pomoć do monahinje koja je postala deo svetinje kojoj su drugi dolazili po utehu.

Sada počiva na manastirskom groblju Kumanice, u svetinji kojoj je posvetila poslednje godine svog života. Neka joj Gospod podari večni pokoj i Carstvo nebesko.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara