U besedi za sredu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto su Hristove reči izazvale tako burnu reakciju.
U rečima "Ja i Otac jedno smo" Hristos govori o tajni svog božanskog jedinstva sa Ocem, a upravo pred tim svedočenjem otkriva se i razlika između onih koji primaju Njegove reči i onih koji ih odbacuju. Vladika Nikolaj Velimirović u besedi za sredu 18. sedmice po Duhovima razlaže šta znači jedinstvo Oca i Sina po božanskoj suštini, a šta ih razlikuje po ipostasi, podsećajući da je sam Gospod Isus Hristos objavio istinu o svom božanstvu.
"Ja i Otac jedno smo." (Jov. 10, 30)
Što je više čudesa činio Gospod Isus i što se više približavao smrti, sve je otvorenije govorio o Sebi. Mnogobrojna čudesa i dužina vremena, dovoljna za razmišljanje, dejstvovali su i na nezlobne i zlobne: nezlobni su postali prijemčivi za otkrivenje visokih tajni Božjih, a zlobni su zlobom sve više sebe pomračavali i onesposobljavali za prijem tih tajni.
Zato zlobni uzeše kamenje da ga ubiju. Ja i otac jedno smo. Otac i Sin jedno su po suštini bića, no nisu jedno po ipostasima, jer inače ne bi se zvali sa dva imena, Otac i Sin.
Sve osobine bića Očevog ima i Sin, ima i Duh Sveti; ali osobine ipostasi Očeve pripadaju samo Ocu, i osobine ipostasi Sina pripadaju samo Sinu, i osobine ipostasi Duha pripadaju samo Duhu. No kad je reč o božanskoj suštini Sin može kazati: Ja i Otac jedno smo; i Otac može kazati: Ja i Sin jedno smo; i Duh Sveti može kazati: Ja i Otac jedno smo, i Ja i Sin jedno smo.
Jedinstvo Svog bića sa Ocem izrazio je Gospod Isus i daljim rečima: Otac je u meni i Ja u Njemu. Može li se jasnije govoriti o božanstvu Sina? Može li se ljudskim jezikom jače izraziti jedinstvo triipostasnog Boga? Dogma o božanstvu Sina Božjega kao i dogma o jedinstvu bića božjega otkrivene su i položene samim Gospodom Isusom Hristom. Neka niko, dakle, ne poklanja vere obmanama nekih nevernika i jeretika, kao da sam Gospod Isus nije objavio Svoje božanstvo nego da je ta dogma tobož docnije istaknuta u crkvi.
Da Hristos nije objavio Svoje božanstvo, zašto bi Jevreji rekli Njemu: gradiš se Bog? I zašto bi se digli kamenjem na Njega? O Gospode Isuse, Sine Božji, jednobitni sa Ocem i Duhom Svetim, pomiluj nas i spasi nas silom i dobrotom Božanstva Tvoga, svesilnoga i sveblagoga. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
BONUS VIDEO
U besedi za utorak 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači početak Jevanđelja po Jovanu i govori o Sinu Božjem kroz koga je sve stvoreno i koji je radi spasenja došao među ljude.
U besedi za sredu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da Božji dar traži spremno srce, čist um i otvorena čula.
Hristove reči Nikodimu o novom rođenju Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje sa borbom protiv greha i strasti, podsećajući da vera traži promenu života i život po Božjim zapovestima.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
