U besedi za sredu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto su Hristove reči izazvale tako burnu reakciju.
U rečima "Ja i Otac jedno smo" Hristos govori o tajni svog božanskog jedinstva sa Ocem, a upravo pred tim svedočenjem otkriva se i razlika između onih koji primaju Njegove reči i onih koji ih odbacuju. Vladika Nikolaj Velimirović u besedi za sredu 18. sedmice po Duhovima razlaže šta znači jedinstvo Oca i Sina po božanskoj suštini, a šta ih razlikuje po ipostasi, podsećajući da je sam Gospod Isus Hristos objavio istinu o svom božanstvu.
"Ja i Otac jedno smo." (Jov. 10, 30)
Što je više čudesa činio Gospod Isus i što se više približavao smrti, sve je otvorenije govorio o Sebi. Mnogobrojna čudesa i dužina vremena, dovoljna za razmišljanje, dejstvovali su i na nezlobne i zlobne: nezlobni su postali prijemčivi za otkrivenje visokih tajni Božjih, a zlobni su zlobom sve više sebe pomračavali i onesposobljavali za prijem tih tajni.
Zato zlobni uzeše kamenje da ga ubiju. Ja i otac jedno smo. Otac i Sin jedno su po suštini bića, no nisu jedno po ipostasima, jer inače ne bi se zvali sa dva imena, Otac i Sin.
Sve osobine bića Očevog ima i Sin, ima i Duh Sveti; ali osobine ipostasi Očeve pripadaju samo Ocu, i osobine ipostasi Sina pripadaju samo Sinu, i osobine ipostasi Duha pripadaju samo Duhu. No kad je reč o božanskoj suštini Sin može kazati: Ja i Otac jedno smo; i Otac može kazati: Ja i Sin jedno smo; i Duh Sveti može kazati: Ja i Otac jedno smo, i Ja i Sin jedno smo.
Jedinstvo Svog bića sa Ocem izrazio je Gospod Isus i daljim rečima: Otac je u meni i Ja u Njemu. Može li se jasnije govoriti o božanstvu Sina? Može li se ljudskim jezikom jače izraziti jedinstvo triipostasnog Boga? Dogma o božanstvu Sina Božjega kao i dogma o jedinstvu bića božjega otkrivene su i položene samim Gospodom Isusom Hristom. Neka niko, dakle, ne poklanja vere obmanama nekih nevernika i jeretika, kao da sam Gospod Isus nije objavio Svoje božanstvo nego da je ta dogma tobož docnije istaknuta u crkvi.
Da Hristos nije objavio Svoje božanstvo, zašto bi Jevreji rekli Njemu: gradiš se Bog? I zašto bi se digli kamenjem na Njega? O Gospode Isuse, Sine Božji, jednobitni sa Ocem i Duhom Svetim, pomiluj nas i spasi nas silom i dobrotom Božanstva Tvoga, svesilnoga i sveblagoga. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
BONUS VIDEO
U besedi za utorak 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači početak Jevanđelja po Jovanu i govori o Sinu Božjem kroz koga je sve stvoreno i koji je radi spasenja došao među ljude.
U besedi za sredu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da Božji dar traži spremno srce, čist um i otvorena čula.
Hristove reči Nikodimu o novom rođenju Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje sa borbom protiv greha i strasti, podsećajući da vera traži promenu života i život po Božjim zapovestima.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
U besedi za sredu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto su Hristove reči izazvale tako burnu reakciju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenice Veru, Nadu i Ljubav i majku im Sofiju po starom kalendaru, dok po novom slave Svetog Grigorija Jermenskog. Katolička crkva obeležava Svetog Jeronima. Jevreji obeležavaju peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna kratka pouka velikog duhovnika i pustinjaka govori o tri misli koje lako mogu da zaokupe čoveka i zbog kojih zaboravlja da ceni ono što već ima.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
U besedi za četvrtak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega zemaljska dobra ne mogu da daju trajnu sitost i zašto je prava glad ona koja vodi ka Bogu.
U besedi za utorak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Hristove reči pokazuje zašto ni dela, Sveto Pismo i svedočanstvo Oca nisu dovoljni čoveku koji odbija da poveruje.
Jedna kratka pouka velikog duhovnika i pustinjaka govori o tri misli koje lako mogu da zaokupe čoveka i zbog kojih zaboravlja da ceni ono što već ima.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
