Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
U pravoslavnoj teologiji i kanonskom pravu važi jedno od najstrožih pravila duhovnog života - krštenje se obavlja samo jednom i nikada se ne sme ponavljati.
Budući da predstavlja duhovno rođenje čoveka za večnost, ono je neponovljivo.
Svaki pokušaj ponovnog krštenja nad osobom koja je već krštena smatra se teškim grehom i hulom na Duha svetoga.
Međutim, Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja ove Svete tajne, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Naime, svaki mirjanin hrišćanin može krstiti osobu koja je u smrtnoj opasnosti, u odsustvu sveštenika.
Ovaj izuzetan čin, koji se naziva i kliničko krštenje i krštenje u nuždi, primenjuje se isključivo radi spasenja ljudske duše u momentima kada preti neposredna smrt. Sve što je potrebno jeste da mirjanin pravilno izgovori formulu krštenja:
"Krštava se sluga Božiji (ime) u ime Oca, Sina i Svetoga duha, Amin", uz trokratno kropljenje ili zapljuskivanje vodom. Ukoliko se dogodi da osoba krštena preživi, krštenje se ne ponavlja, ali prema članu 204 Nomokanona Velikog Trebnika, kao i odgovoru Svetog Fotija Carigradskog episkopu Lavu Kalabrijskom, preživela osoba treba naknadno da ode kod sveštenika radi dopunjenja Svete tajne krštenja i "savršenja nad njim miropomazanja".
Sveštenik u hramu tada ne ponavlja samu formulu krštenja niti pogruženje, već čita izostavljene molitve i stavlja pečat dara Duha svetoga kroz Svetu tajnu miropomazanja. Time se ovaj izuzetni obred, započet u nuždi, potpuno dovršava i osoba se uvodi u punopravni život Crkve.
BONUS VIDEO
U pravno-bogoslovskoj analizi grčki mitropolit objašnjava zašto, prema učenju Pravoslavne crkve, zahtev za brisanje iz Knjige krštenih nije prihvatljiv. Mnogi u nevolji pomoć traže od lažnih iscelitelja i vračara, ali Crkva podseća da je Krštenje jedinstvena Sveta tajna i da se od straha ne oslobađamo vračanjem, već verom, pokajanjem i životom u Hristu. Njihovo poreklo vodi do Hrista i apostola, a njihovo značenje vekovima ostaje temelj duhovnog života pravoslavnih hrišćana. Prešao je hiljade kilometara kako bi primio Svetu Tajnu Krštenja, a novi život u veri započeo je pod imenom velikog srpskog svetitelja.
Mitropolija zagrebaćko-ljubljanska
Postupak u slučaju preživljavanja i dopunjenje Svete Tajne
Duhovna riznica
22:53 | 31.07.2026
MOŽE LI SE PONIŠTITI KRŠTENJE: Mitropolit Hrizostom objasnio kako Pravoslavna crkva postupa kada dobije zahtev za brisanje nečijeg imena iz Knjige krštenih
Duhovna riznica
23:55 | 02.08.2026
DA LI ČOVEK KOJI VERUJE DA JE POD PROKLETSTVOM TREBA PONOVO DA SE KRSTI? Crkva daje jasan odgovor
Duhovna riznica
10:37 | 06.08.2026
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA: Kako je nastalo i kakvo značenje ima sedam svetih tajni Pravoslavne crkve
Aktuelno iz SPC
12:56 | 26.08.2026
AMERIKANAC DOŠAO U DAJBABE DA PRIMI PRAVOSLAVLJE: Haris iz Milvokija kršten u srpskoj svetinji i dobio ime Vasilije, po ostroškom čudotvorcu (VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Jevstatija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Dionisija Areopagita. Katolička crkva obeležava Svetog Dionizija Areopagita, Jevreji obeležavaju Šmini aceret, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Majka se požalila svetogorskom starcu da joj sin više ne obraća pažnju, a njegov savet bio je neočekivan: da prestane da mu govori šta mora da uradi i da svoju brigu pokaže na drugi način.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom, a kao primer za to je fantomski bol, tvrdi otac Danil.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
Odgovor na ovo pitanje može se, inače, naći i u Prvoj poslanici Korinćanima apostola Pavla.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Majka se požalila svetogorskom starcu da joj sin više ne obraća pažnju, a njegov savet bio je neočekivan: da prestane da mu govori šta mora da uradi i da svoju brigu pokaže na drugi način.
Bojovićima je stigla pomoć vredna oko milion dinara, dok radovi na novom domu napreduju kako bi zimu dočekali pod svojim krovom.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Bojovićima je stigla pomoć vredna oko milion dinara, dok radovi na novom domu napreduju kako bi zimu dočekali pod svojim krovom.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Oštećeni su fasada, lim na zvoniku i bakarni oluk, dok policija utvrđuje okolnosti događaja i traga za počiniocem.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
