Susret jereja Leonida Bratkova sa sedamdesetogodišnjom Anom otvorio je pitanje da li je krštenje samo utočište pred smrću ili poziv na promenu i oproštaj.
Bolnički hodnici imaju svoju tišinu. U njoj, kako svedoči sveštenik Leonid Bartkov, čovek često počinje da govori o onome što je godinama pokušavao da sakrije. Kada se suoči sa bolešću i neizvesnošću, mnoge stvari koje su mu se nekada činile presudnim odjednom gube značaj. Ostaju strah, pitanje smisla i potreba da se čovek izmiri sa sobom, Bogom i drugima.
Otac Leonid, koji često posećuje onkološki centar, opisuje susret sa sedamdesetogodišnjom ženom koju naziva Ana. Bila je teško bolesna i prijavila se za krštenje.
Međutim, razlog zbog kojeg je želela da primi Svetu tajnu nije bio ono što je sveštenik očekivao.
- Da, oče, hoću da se krstim. Jer, šta ako iznenada umrem, a nisam krštena? Nije dobro - prenosi otac Leonid njene reči.
U toj rečenici prepoznao je strah od smrti, ali i pitanje koje je zahtevalo mnogo dublji razgovor.
- U našu crkvu neću ni da kročim
Ana je živela u selu u kojem je postojao pravoslavni hram. Ali upravo tu nastao je problem. Žena nije želela da u njega ode jer su tamo dolazile njene komšinice sa kojima je godinama bila u sukobu.
- U našu crkvu neću ni da kročim. Tamo su one moje komšinice, Klavke i Petke. Ceo život mi zagorčavaju. Ogovaraju, osuđuju. Neću im doći ni na kućni prag, a kamoli da stojim sa njima u crkvi. Vi me ovde, u bolnici, krstite i gotovo - prenosi sveštenik Leonid njene reči.
Za oca Leonida upravo je taj trenutak postao suština njihovog susreta.
Pred sobom nije video samo bolesnu ženu koja se plaši smrti, već čoveka koji želi da pristupi Bogu, a istovremeno nije spreman da se odrekne uvrede i netrpeljivosti prema bližnjem.
Zato joj je rekao:
- Ana, neću vas krstiti.
Njena reakcija bila je burna. Ali, kako objašnjava otac Leonid, to nije bilo odbacivanje, već pokušaj da joj ukaže na ono što smatra suštinom hrišćanskog života.
- Želite da dobijete spasenje kao polisu osiguranja, a da pritom ne promenite sebe - rekao joj je.
U svom svedočenju otac Leonid podseća da krštenje za hrišćanina nije samo obred ili formalnost, već početak novog života.
Apostol Pavle u Poslanici Rimljanima kaže: „Ili ne znate da svi koji se krstismo u Hrista Isusa, u smrt Njegovu krstismo se? Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt, da bi, kao što ustade Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi hodili u novom životu“ (Rim. 6, 3–4).
Upravo u tome otac Leonid vidi razliku između krštenja kao formalnog čina i krštenja kao početka hrišćanskog života. Čovek ne pristupa Svetoj Tajni da bi dobio svojevrsnu „sigurnost“ pred smrću, a zatim nastavio da živi isto. Krštenje podrazumeva spremnost na promenu, pokajanje i život u zajednici Crkve.
Priča o Ani tako postaje priča o jednom od najtežih zahteva hrišćanskog života: oproštaju.
Nije teško govoriti o ljubavi prema bližnjem kada je reč o ljudima koje volimo. Mnogo je teže kada su pred nama oni za koje verujemo da su nas povredili.
Otac Leonid smatra da se upravo tu vidi snaga hrišćanske vere.
„Крштење није само помирење Бога са човеком, већ помирење човека са Богом и, као последица тога, са свим људима“, objašnjava sveštenik.
To ne znači da čovek treba da opravdava nepravdu. Ali znači da ne može istovremeno da govori o sjedinjenju sa Hristom i svesno neguje mržnju prema bližnjem.
Upravo zato otac Leonid Ani nije govorio samo o njenim komšinicama. Govorio joj je o njoj samoj.
U drevnoj Crkvi priprema za krštenje mogla je da traje dugo. Oni koji su želeli da postanu hrišćani prolazili su kroz period oglašenja i poučavanja, pripremajući se za život u veri.
Otac Leonid upravo tu tradiciju suprotstavlja savremenoj potrebi za brzim rešenjima.
- Sveta tajna nije magijska formula - poručuje on.
Krštenje je početak života u Hristu, dok promena čoveka traje čitavog života. Zato je, kaže sveštenik, važnije od pitanja „Jesam li kršten?“ postaviti sebi pitanje: „Da li živim kao hrišćanin?“
Posebno mesto u njegovom razmišljanju zauzima odnos prema Crkvi. Na tvrdnju „Verujem u duši, nije mi potrebna Crkva“, otac Leonid odgovara slikom Crkve kao bolnice za grešnike.
U Crkvu čovek ne dolazi zato što je savršen, već zato što je svestan sopstvene slabosti i potrebe za isceljenjem.
Njegovo odbijanje da krsti Anu nije značilo da ju je napustio. Otac Leonid kaže da je i dalje posećuje.
Njihovi razgovori sada su usmereni na Hrista, slobodu, pokajanje i oproštaj.
- Možda će još ovde, na bolničkom krevetu, stići do istinskog pokajanja i pomirenja“, kaže sveštenik Leonid.
On zamišlja trenutak u kojem bi se Ana jednog dana vratila u svoje selo i ušla u hram koji je do tada izbegavala. Ne zato što su se njene komšinice promenile, već zato što se promenilo nešto u njoj.
- Oče, znate šta? Neka bude s komšijama kako bude. Neka žive kako umeju. A ja hoću da naučim da volim. Spremna sam.
Za oca Leonida upravo bi to bio trenutak u kojem bi krštenje dobilo svoj puni smisao.
Na kraju svog svedočenja sveštenik Leonid vraća se slici Raspeća u bolničkoj sobi. Hristove ruke na krstu su raširene, kao znak zagrljaja čitavog ljudskog roda. U toj slici otac Leonid pronalazi odgovor na pitanje sa kojim je ušao u bolničku sobu.
- Šta znači biti hrišćanin? Ne samo biti kršten. Ne samo zapaliti sveću. Ne samo izgovoriti molitvu kada nastupi strah. Već početi da se menja. Bogu je potrebno naše skrušeno i smireno srce - zaključuje sveštenik Leonid.
A priča o Ani ostavlja pitanje: da li od Boga tražimo da promeni naš život ili samo da ga zaštiti od posledica naših odluka? Jer, kako pokazuje ovo svedočenje iz bolničke sobe, ponekad najveći korak prema Bogu nije odlazak do krstionice, već spremnost da čovek prvi put iskreno kaže:
- Hoću da naučim da volim. Spremna sam.
Nijedna svađa, uvreda ili nesporazum ne bi smeli da budu važniji od ljubavi između roditelja i dece. Nema izuzetaka kada je u pitanju krštenje upokojenih. U hramu Svetog apostola Pavla u Tupelu vernici su prisustvovali radosnom događaju u kojem je više ljudi započelo novi život u pravoslavnoj veri. U pravno-bogoslovskoj analizi grčki mitropolit objašnjava zašto, prema učenju Pravoslavne crkve, zahtev za brisanje iz Knjige krštenih nije prihvatljiv.
ugraeparhia.ru
Najteži deo hrišćanske vere
"Sveta tajna nije magijska formula"
Otac Leonid i dalje posećuje Anu
"Bogu je potrebno naše skrušeno i smireno srce"
Duhovna riznica
16:26 | 18.06.2026
AKO STE U SVAĐI S OVIM LJUDIMA, MORATE NAČINITI PRVI KORAK KA POMIRENJU! Otac Branislav kaže da su se mnogi pokajali što to nisu uradili!
Duhovna riznica
20:02 | 02.07.2026
OVO NIJEDAN ČOVEK, ČAK NI SVEŠTENIK, NE SME DA URADI KAD NEKO UMRE: Takve osobe, prema kanonu, automatski se podvrgavaju anatemi
Duhovna riznica
11:18 | 15.07.2026
DVADESET DVOJE AMERIKANACA U ISTOM DANU PRIMILO SVETO KRŠTENJE: Rast pravoslavne zajednice u Americi ne jenjava
Duhovna riznica
22:53 | 31.07.2026
MOŽE LI SE PONIŠTITI KRŠTENJE: Mitropolit Hrizostom objasnio kako Pravoslavna crkva postupa kada dobije zahtev za brisanje nečijeg imena iz Knjige krštenih
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Zrna soje, luk, praziluk i začini daju ovom posnom jelu bogat ukus, a priprema bez ulja čini ga odličnim izborom za dane strogog posta.
Susret jereja Leonida Bratkova sa sedamdesetogodišnjom Anom otvorio je pitanje da li je krštenje samo utočište pred smrću ili poziv na promenu i oproštaj.
Nije najveća nesreća umoriti se od života, već jednoga dana shvatiti da smo bili toliko zauzeti živeći, da život nismo ni primetili, upozorava iguman.
Tumačeći proročanske reči Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o prolaznosti telesnog izgleda, ali još više upozorava na ono što se događa sa dušom kada je čovek zapostavi zarad raskoši, gordosti i telesnih uživanja.
Probajte tikvice punjene pirinčem po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za četvrtak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Jovana Šangajskog.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava zbog čega nije dobro birati kuma samo zbog formalnosti i šta je najvažnije u hrišćanskom vaspitanju deteta.
Mnogi u nevolji pomoć traže od lažnih iscelitelja i vračara, ali Crkva podseća da je Krštenje jedinstvena Sveta tajna i da se od straha ne oslobađamo vračanjem, već verom, pokajanjem i životom u Hristu.
Podrhtavanje tla jačine 5,2 stepena pogodio je područje Prokopija na Eviji, poznato po svetinji Svetog Jovana Rusa. Potres je prekinuo crkveni obred, oštetio kuće i prodavnice i izazvao veliku uznemirenost među stanovnicima.
Dok se kumovi sve češće biraju po interesu i trenutnoj koristi, poruka blaženopočivšeg patrijarha Pavla vraća pažnju na ono što se ne vidi na prvi pogled.
Nije najveća nesreća umoriti se od života, već jednoga dana shvatiti da smo bili toliko zauzeti živeći, da život nismo ni primetili, upozorava iguman.
Tumačeći proročanske reči Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o prolaznosti telesnog izgleda, ali još više upozorava na ono što se događa sa dušom kada je čovek zapostavi zarad raskoši, gordosti i telesnih uživanja.
Probajte tikvice punjene pirinčem po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za četvrtak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Jovana Šangajskog.
Veliki srpski svetitelj objašnjava da reč koju hrišćani svakodnevno izgovaraju krije odgovor koji nije samo pitanje znanja, već i način života.
Nove pesme mitropolita zvorničko-tuzlanskog posvećene su svetiteljima, Presvetoj Bogorodici, monaškom životu, veri i duhovnom podvigu, a nastale su prema njegovim autorskim stihovima.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Veliki srpski svetitelj objašnjava da reč koju hrišćani svakodnevno izgovaraju krije odgovor koji nije samo pitanje znanja, već i način života.
Otac Lino Zateli trebalo je da napusti zajednicu kojoj je bio posvećen gotovo četvrt veka, dok su se vernici usprotivili njegovom premeštaju i prikupili nekoliko stotina potpisa kako bi ostao u parohiji.
Sveštenik ju je čekao u crkvi Presvete Bogorodice u Kuramadesima, ali je vest o njenom dolasku počela da se širi među meštanima...
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
