Dok ga kritičari optužuju za preveliki uticaj i "moć iz senke", pristalice ističu njegovu ulogu u očuvanju crkvenog jedinstva i stabilnosti, a autorski tekst Spasoja Tomića, koji prenosimo u celosti, dodatno osvetljava ove podele i tumačenja.
U vremenima opšte dezorijentacije, kada se nacionalni i duhovni identitet srpskog naroda pokušava rasparčati na sitne, lokalne i međusobno suprotstavljene provincijalizme, lik i delo episkopa bačkog dr Irineja Bulovića stoje kao nesalomivi bedem srpskog integralizma.
Napadi na njega, koji ne jenjavaju decenijama, nisu ništa drugo do eho straha onih kojima snažna, jedinstvena i intelektualno superiorna Srpska pravoslavna crkva predstavlja najveću prepreku u ostvarivanju njihovih geopolitičkih i ideoloških planova.
Prvi i osnovni razlog nesnošljivosti koju prema vladici Irineju gaji tzv. „građanistička“ i liberalna elita jeste njegov izuzetan intelektualni kapacitet. U okruženju mediokriteta, gde se površnost često uzdiže do vrline, pojava teologa takvog ranga, poliglote, preciznog stiliste i čoveka koji sa jednakom lakoćom citira svetootačku literaturu i savremenu filozofiju, deluje obeshrabrujuće na njegove kritičare.
Vladika Irinej je intelektualna gromada koja je uspela da pravoslavnu misao vrati u centar javnog diskursa, ne kao anahroni folklor, već kao živu, dinamičnu i zaokruženu misaonu celinu. Njegovi protivnici, nemoćni da mu pariraju argumentima, pribegavaju ličnim napadima, optužujući ga za „moć iz senke“, dok se zapravo plaše snage njegove reči. On je dokaz da srpska duhovna elita može i mora biti obrazovanija, oštrija i promišljenija od svojih oponenata.
Ključna tačka odbrane koju personifikuje vladika Irinej jeste beskompromisni srpski integralizam. On duboko razume da rastrojstvo jedinstva Crkve vodi ka rastrojstvu nacije. Napadi na njega najčešće dolaze upravo iz krugova koji bi želeli da Srpsku pravoslavnu crkvu vide kao konfederaciju „regionalnih verskih zajednica“, prilagođenih trenutnim političkim granicama i prolaznim režimima.
Bilo da je reč o odbrani svetinja u Crnoj Gori, očuvanju kanonskog poretka ili suzbijanju bilo kakvih „autonomaških“ tendencija unutar same Vojvodine, vladika Irinej je uvek bio među prvima na braniku. Za njega ne postoji „vojvođanska“ ili „crnogorska“ istina, već samo jedna, nedeljiva Svetosavska crkva. Njegova borba protiv drobljenja crkvenog tela direktno je sprečila mnoge pokušaje da se Srbi u različitim regionima duhovno odvoje od svog centra, čime je postao jedan od glavnih protivnika zagovornika novokomponovanih identiteta.
Konačno, episkop Irinej smeta jer je čuvar poretka. U eri haosa, on insistira na disciplini, kanonima i jasnoj hijerarhiji. Njegova uloga u Sinodu i Saboru Srpske pravoslavne crkve često se karikira kao „dominacija“, ali u suštini predstavlja istrajno služenje principu stabilnosti i sabornosti. Bez takve ličnosti, Crkva bi bila podložna vetrovima populizma i političkih pritisaka sa svih strana.
Smeta im Irinej Bulović jer ne mogu da ga potkupe, ne mogu da ga intelektualno poraze i ne mogu da ga nateraju da odstupi od svojih uverenja. On je personifikacija one Srbije i Srpstva koje je duboko ukorenjeno u kosovskom predanju, a istovremeno potpuno svesno izazova savremenog doba. Napadi na njega samo su potvrda njegovog značaja, jer se na male i beznačajne ljude niko ne osvrće. Na kulu koja se vidi sa svih strana, ipak, udaraju svi vetrovi.
Uz sasluženje episkopa mohačkog Damaskina, liturgiju je služio mitropolit bački Irinej, koji je u besedi istakao životne poruke svetih Simeona i Ane i podsetio vernike na moć molitve, ljubavi i posvećenja Bogu.
Predsednik Srbije uručenjem najvišeg državnog priznanja naglasio doprinos arhijereja očuvanju hrišćanske tradicije, umetnosti i kulturnog identiteta, dok je mitropolit bački istakao skromnost i značaj Crkve u životu naroda.
Na predavanju u Šidu sveštenik SPC govorio je o poreklu ovog pokreta među vernicima, ulozi Svetog vladike Nikolaja u njegovom ocrkovljenju i značaju posta i molitve kao temelja duhovnog života u Crkvi.
Mališani u Institutu za zdravlje dece i omladine u Novom Sadu obradovani gestom Eparhije bačke i učenika, uz molitve za brzo ozdravljenje.
U besedi za utorak 14. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na merilo pred kojim padaju spoljašnja pripadnost, ime i poreklo, a ostaju samo srce i dela.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog mučenika Andreja Stratilata po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Crkvena Nova godina i Prepodobni Simeon Stolpnik. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Egidija, opata, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Svetac podseća šta treba da sačuvamo u srcu kada od Gospoda tražimo utehu, pomoć i odgovor.
Otvoreno je ispovedio da veruje u Hrista i ostao nepokolebljiv pred pretnjama i mukama.
Obraćajući se roditeljima i prosvetnim radnicima, mitropolit crnogorsko-primorski istakao odgovornost odraslih i značaj vrednosti koje se deci usađuju od najranijeg uzrasta.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Arhijerejska liturgija, beseda mitropolita Irineja i jubilej hrama od 250 godina okupili vernike, hor i predstavnike vlasti u Ratkovu.
Na praznik Svetog arhangela Gavrila, episkop bački pozvao je vernike na očuvanje crkvenog jedinstva, poručivši da se Hristos i Crkva ne mogu prilagođavati ljudskim merilima.
U razgovoru za grčku Pemptousa TV, mitropolit bački Irinej govorio je o velikom odzivu vernika u Beogradu, posledicama komunističkog nasleđa i misiji Crkve u duhovnoj obnovi čoveka.
Dok traje žustra javna rasprava o osnivanju Univerziteta "Sveti Sava", vladika bački podseća na istorijske korene evropskog obrazovanja i postavlja pitanje dvostrukih aršina.
U besedi za utorak 14. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na merilo pred kojim padaju spoljašnja pripadnost, ime i poreklo, a ostaju samo srce i dela.
Svetac podseća šta treba da sačuvamo u srcu kada od Gospoda tražimo utehu, pomoć i odgovor.
Vreme koje čovek dobrovoljno posveti crkvi dobija dublji smisao.
On primećuje promenu, prepoznaje bol i pokušava da pomogne čak i onda kada druga osoba nema snage da zatraži pomoć.
On primećuje promenu, prepoznaje bol i pokušava da pomogne čak i onda kada druga osoba nema snage da zatraži pomoć.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
Pravoslavna vera uči da je pokajanje put povratka Bogu i da čovek ne treba da veruje da je njegov greh veći od Božje milosti.
Mnogi ljudi dolazili su mu tražeći pomoć, a svetac je svoju slavu pripisivao Bogu, a ne sebi.
Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice u drevnoj svetinji služena je sveta liturgija, a nakon pričešća usledili su praznični litijski ophod i osvećenje slavskih darova.
Bez komplikovanih koraka i namirnica koje morate posebno da kupujete, ovaj mekani kolač priprema se brzo, a završni dodir daju šećer u prahu i mirisna korica pomorandže.
U besedi za ponedeljak 14. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ovo nije samo slika budućeg raja, već tajna povezana sa dolaskom Hrista.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
