Dok su se dizali prvi ustanički barjaci, u župskom selu Kožetin podignuta je svetinja oko koje su se isplele legende, istorijske bitke i sećanje na vreme kada je gradnja pravoslavnog hrama predstavljala mnogo više od verskog čina.
U Kožetinskoj crkvi u Župi Aleksandrovačkoj susreću se narodna dovitljivost, ustanička istorija i crkvena tradicija. Malo je hramova u Srbiji čija je istorija tako tesno povezana s prvim danima obnove srpske državnosti početkom 19. veka. Posvećena Vaznesenju Gospodnjem, ova crkva svedoči o vremenu kada se narod tek oslobađao vekovne osmanske vlasti i kada je podizanje hrama bilo izraz vere, ali i potvrda stečene slobode.
Selo Kožetin nalazi se u Aleksandrovačkoj župi, kraju poznatom po vinogradima, starim manastirima i bogatoj duhovnoj baštini. Upravo ovde je 1804. godine podignuta Crkva Vaznesenja Gospodnjeg, u godini izbijanja Prvog srpskog ustanka. Prema predanju i zapisima koji se prenose generacijama, smatra se da je to bila prva osvećena crkva podignuta u oslobođenoj Karađorđevoj Srbiji.
Njeno podizanje nije predstavljalo samo verski poduhvat. U vreme kada je za podizanje svakog hrišćanskog hrama bila potrebna dozvola turskih vlasti, sama činjenica da je crkva izgrađena govorila je da se prilike menjaju. Zato je Kožetinska crkva ostala upamćena kao jedan od prvih opipljivih znakova srpske slobode posle izbijanja ustanka.
Najpoznatija priča vezana za Kožetinsku crkvu toliko je neobična da zvuči kao narodno predanje iz davnih vremena. Prema priči koja se sačuvala među meštanima, oni su od lokalnog age tražili dozvolu za gradnju crkve. On je pristao, ali pod uslovom da hram bude velik samo koliko može da pokrije jedna bivolja koža.
Meštani su tada pokazali domišljatost. Kožu su isekli na uske trake, povezali ih i njima obeležili veliki krug. Na taj način obuhvatili su prostor znatno veći nego što je aga pretpostavljao. Kada je video šta su uradili, više nije mogao da povuče dato obećanje. Na tom prostoru podignuta je crkva koja i danas postoji.
Prema narodnom predanju, upravo je ta priča dodatno povezala selo sa njegovim imenom, dok je crkvi donela posebnu prepoznatljivost. Zbog toga se Kožetinska crkva i danas ubraja među najzanimljivije svetinje ovog kraja.
Nedugo po podizanju crkve, Kožetin je dobio i značajnu vojnu ulogu. Već 1806. godine u njenoj blizini podignut je utvrđeni šanac sa zadatkom da štiti ovaj deo ustaničke Srbije. Tako je crkva postala ne samo duhovno središte već i deo ustaničke odbrane.
Istoričari navode da je Kožetinski šanac bio jedno od poslednjih uporišta ustanika koje se održalo do sloma Prvog srpskog ustanka 1813. godine. Tek nakon dugih borbi zauzele su ga osmanske snage predvođene leskovačkim Šašit-pašom. Zbog toga crkva zauzima posebno mesto u nacionalnoj istoriji, jer je bila svedok poslednjih dana jednog od presudnih razdoblja srpske borbe za slobodu.
Na prvi pogled, Kožetinska crkva ne ostavlja utisak monumentalnog hrama. Građena je u duhu srpske sakralne arhitekture s početka 19. veka, kada su okolnosti zahtevale jednostavnija graditeljska rešenja. Njena vrednost ne ogleda se u spoljašnjoj raskoši, već u autentičnosti i istorijskom značaju.
Unutrašnjost hrama ukrašena je živopisom, a freske i zidne predstave tokom vremena više puta su obnavljane i konzervirane. Posebnu pažnju privlači ikonostas za koji stručnjaci veruju da je rad nepoznatog ikonopisca iz prve polovine 19. veka. Time je odbačena ranija pretpostavka da je njegov autor poznati ikonopisac Živko Pavlović.
Upravo je taj ikonostas jedan od najzanimljivijih delova crkve za istraživače srpske umetnosti, jer svedoči o umetničkom stvaralaštvu nastalom neposredno posle ustaničkih godina.
Tokom više od dva veka postojanja, Kožetinska crkva preživela je ratove, političke promene i različite društvene epohe. Ostala je duhovno središte lokalnog stanovništva i jedan od prepoznatljivih simbola Župe Aleksandrovačke.
Njena posebnost ogleda se u tome što se za nju ne vezuje samo jedna priča. Istovremeno je hram, istorijski spomenik, čuvar narodnog predanja i svedok ustaničke epohe. Malo je hramova Srpske pravoslavne crkve koji su u isto vreme bili duhovni dom vernika i deo odbrane jednog ustanka.
Kada se danas posmatra među brežuljcima župskog kraja, Kožetinska crkva deluje mirno i skromno. Ipak, njeni zidovi čuvaju priču o veri koja nije poklekla pred zabranama, o narodu koji je umeo da nadmudri moćnije od sebe i o vremenu kada je podizanje hrama značilo mnogo više od gradnje bogomolje. Bila je to gradnja nade da će sloboda opstati.
Na obali Zapadne Morave nalazi se sveto mesto gde su nevini potražili spas, a iza sebe ostavili svedočanstvo o veri koja je nadživela plamen i dim.
Crkva svetog Marka u Užicu otkriva slojeve prošlosti - od izgubljene brvnare i burnih istorijskih preokreta, do neobičnog zvonika, vrednih ikona i živog liturgijskog života koji traje bez prekida.
Arhitektonska posebnost nastala je kao odgovor na političke podele i svedoči o vremenu kada su vernici iz Banata pomagali oslobođenje Srbije.
Bez struje i ikakvih oznaka, crkva-brvnara kod Duba vekovima krije ruske ikone, ratne tajne i neobično predanje o sili koja ju je sklonila od očiju ljudi, a do nje se ne dolazi slučajno.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Manastir Dajbabe kod Podgorice, u kojem počivaju mošti Svetog Simeona Dajbabskog, spolja izgleda kao skromna crkva uz planinu, dok se unutra kriju pećinski hodnici i freske naslikane na kamenu.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Za verni narod ovaj prizor je posebno bolan jer Crkva Svetog Nikole nije obična stara građevina.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Zbog izgradnje Hidroelektrane „Mratinje“ svetinja iz 16. veka morala je da bude rastavljena i preneta na novu lokaciju, zajedno sa dragocenim freskama, riznicom i svedočanstvima o srpskoj duhovnoj baštini.
Na jednom zapisu vidi se prilazak naoružanih uniformisanih lica, dok drugi beleži demoliranje ikonostasa i pucanje u svetinju.
Sagrađen tamo gde se planinska reka gubi pod zemljom, a stena postaje zid crkve, manastir Crna Reka čuva mošti Svetog Petra Koriškog i jedinstveno nasleđe srpskog pećinskog monaštva.
Hrskave spolja, nežne iznutra i pune bogatog krema, ove starinske poslastice vraćaju ukus mrsnih slava kakve pamtimo.
Nisu se odrekli Hrista ni pred najtežim mukama, a njihovo stradanje za vreme cara Dioklecijana obeležio je događaj koji je mnoge naveo da poveruju u Hrista.
Izmenama svešteničke zakletve zabranjeno je javno istupanje u ime Crkve bez blagoslova vladike, uz nova ograničenja za izjave u medijima i na društvenim mrežama.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Od bogoslovskih dela i knjiga o svetiteljima do naslova posvećenih istoriji i kulturi, posetioci mogu da otkriju bogatstvo pravoslavne duhovne baštine.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pustinji Južne Australije srpski vernici podigli su jedinstveni podzemni hram sa ikonama na staklu i freskama isklesanim u kamenu, koji danas svedoči o snazi vere hiljadama kilometara daleko od otadžbine.
Zbog izgradnje Hidroelektrane „Mratinje“ svetinja iz 16. veka morala je da bude rastavljena i preneta na novu lokaciju, zajedno sa dragocenim freskama, riznicom i svedočanstvima o srpskoj duhovnoj baštini.
Na obeležavanju 150 godina Nevesinjske puške odzvanjale su reči o veri koja oslobađa, o ljubavi jačoj od smrti i jedinstvu naroda bez kog nema istinske slobode.
Manastir Dajbabe kod Podgorice, u kojem počivaju mošti Svetog Simeona Dajbabskog, spolja izgleda kao skromna crkva uz planinu, dok se unutra kriju pećinski hodnici i freske naslikane na kamenu.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News