U unutrašnjosti monumentalnog hrasta lužnjaka nalazi se mali hram posvećen Svetoj Trojici, koji lokalni vernici čuvaju kao najveću svetinju, dok se oko njega i danas prepliću predanja.
U živopisnom kraljevačkom sela Čibukovica, između seoskih puteva i tišine koja se oslanja na šumu, stoji prizor koji se ne viđa često ni u predanjima ni u stvarnosti: mala crkva u stablu hrasta lužnjaka, starog gotovo šest vekova. Ovo nije samo neobična građevina, već spoj predanja, vere i potrebe da se ono što je živo u prirodi sačuva kao sveto.
Od davnina se kod slovenskih naroda drvo doživljavalo kao više od biljke. U Čibukovcu kod Kraljeva se ta nit nije prekinula. U monumentalnom hrastu, visokom preko trideset metara, obima oko osam metara i prečnika od dva i po metra, nastala je mala crkva posvećena Svetoj Trojici.
Ideja da se drvo sačuva i dobije novo duhovno značenje nije došla iz jednog trenutka, već iz dugog trajanja zajednice koja ga je smatrala svetinjom. Meštani nisu želeli da ovaj, kako ga često nazivaju, sveti hrast ode u zaborav. Iz te odluke rodila se i mala, neobičn crkva koja ne liči ni na jednu drugu.
Posla oko izgradnje crkve prihvatio se Mihajlo Jerotijević, koji je zajedno sa ocem Radojkom u samom stablu čibukovačkog hrasta sagradio molitveno zdanje neobičnog i gotovo nestvarnog izgleda. Drvo nije samo zadržano kao prirodni spomenik, već je postalo prostor u kojem se molitva i priroda prepliću bez granice.
- Sveta Trojica je seoska slava i na taj dan se kod hrasta okupi veliki broj meštana, ali i gostiju iz okolnih sela i grada Kraljeva. Međutim, ova svetinja je mesto okupljanja i tokom drugih praznika, te se u našoj crkvi nalaze i ikone Svetog Jovana, Svetog Vasilija Ostroškog, Svetog Đorđa, Presvete Bogorodice i još nekih svetaca. Poneko navrati i nedeljom da se pomoli za zdravlje i napredak svojih najbližih i najdražih - rekao je meštanin
za Rinu.
Tokom vremena, crkva u hrastu postala je više od lokalne zanimljivosti. Pretvorila se u mesto okupljanja, ali i u tačku gde se seoska pobožnost prirodno vezuje za tradiciju i prirodu koja okružuje Čibukovac. Hrast, koji mnogi smatraju jednim od najstarijih u Srbiji, i dalje stoji stabilno, sa širokom krošnjom koja podseća na nekadašnje lužnjikavo-jasenove šume ovog kraja.
Uz prirodne karakteristike, za ovo drvo vezuju se i predanja. Veruje se da je reč o srećnom drvetu, a u narodnim pričama pominje se i da se u njegovoj krošnji povremeno „skupljaju vile“. Meštani tako prenose deo usmene tradicije koja se prepliće sa svakodnevnim životom sela.
Zanimljivo je i to što, prema njihovim rečima, od trenutka kada je u hrastu podignuta crkva, više nije bilo čestih udara gromova i munja u njegove grane, za razliku od ranijih godina. Bilo da se posmatra kroz veru ili kroz slučajnost prirode, ta promena je ušla u lokalno sećanje kao još jedan znak posebnosti ovog mesta.
Država je, prepoznajući izuzetne biološko-ekološke karakteristike hrasta, zakonom zaštitila ovo stablo. Time je njegova vrednost potvrđena i sa naučne strane, ne samo kroz veru i predanja.
Danas meštani Čibukovca za ovo mesto kažu da ga čuvaju kao najveću svetinju. Crkva u hrastu, nastala između drveta i ljudske ruke, ostaje jedinstven primer kako se vera, priroda i tradicija mogu susresti na jednom prostoru koji i dalje živi svojim tihim, ali snažnim životom.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Na obali Zapadne Morave nalazi se sveto mesto gde su nevini potražili spas, a iza sebe ostavili svedočanstvo o veri koja je nadživela plamen i dim.
Praznik Sveta Trojica se u narodu naziva "rođendanom" hrišćanske crkve.
Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, mitropolit Teodosije služio je prazničnu liturgiju i poručio da je svaki novi priziv svedočanstvo da Duh Sveti i danas deluje među ljudima.
U unutrašnjosti monumentalnog hrasta lužnjaka nalazi se mali hram posvećen Svetoj Trojici, koji lokalni vernici čuvaju kao najveću svetinju, dok se oko njega i danas prepliću predanja.
Sveti oci su često govorili da nevolje imaju posebnu ulogu u duhovnom životu.
Časni pojas Presvete Bogorodice nalazi se u Hramu Svetog Save od 20. maja, a zbog ogromnog odziva vernika njegov boravak u Srbiji produžen je do 6. juna.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Meštani kažu da kad god su pokušali da mladice presade na drugo mesto, da su i plod davale i rasle uspravno.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovski ponedeljak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Justina, mučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok se globalni odnosi lome na ekonomiji i sili, pouka Starca Pajsija Svetogorca otvara tvrdnju koja menja ugao posmatranja: istoriju ne određuju oni koji izgledaju najmoćnije, već poredak koji ostaje izvan njihove kontrole.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
