Dok traje žustra javna rasprava o osnivanju Univerziteta "Sveti Sava", vladika bački podseća na istorijske korene evropskog obrazovanja i postavlja pitanje dvostrukih aršina.
Vest o potpisivanju memoranduma o razumevanju između Srpske pravoslavne crkve i države Srbije, koji bi trebalo da otvori put osnivanju Univerziteta "Sveti Sava", nije ostala u granicama akademske rasprave. Umesto toga, izazvala je lavinu reakcija, od zabrinutosti zbog navodne „klerikalizacije obrazovanja“ do otvorenog osporavanja prava Crkve da učestvuje u visokom školstvu. U središtu te polemike našao se i glas vladike bačkog Irineja, koji je, bez zadrške, odgovorio na kritike.
U vaskršnjem intervjuu za Radio Slovo ljubve, vladika podseća na činjenicu koja se u javnim raspravama često previđa:
– Svi evropski univerziteti, od 11. veka pa nadalje, ponikli su iz nekadašnjih manastirskih, skromnih škola.
U polemikama koje su usledile, jedan deo javnosti insistirao je na strogoj interpretaciji sekularnosti, tumačeći je kao potpunu isključenost Crkve iz obrazovnog sistema. Međutim, vladika Irinej upravo tu vidi problem dvostrukih standarda.
– Osnivamo crkveni univerzitet, ali ko neće da studira na crkvenom univerzitetu, taj ne mora – poručio je, razgrađujući argument o nametanju.
Njegovo pitanje ide korak dalje: zašto se pravo izbora priznaje kada je reč o privatnim ili inostranim univerzitetima, a postaje sporno kada inicijativa dolazi iz okrilja Crkve?
U tom kontekstu, njegova opaska o stanju državnih univerziteta zvuči kao upozorenje:
– Treba više brinuti o tome kakvu kataklizmu su doživeli državni univerziteti u našoj zemlji.
Time rasprava dobija novu dimenziju, više nije reč samo o osnivanju jedne institucije, već o ukupnom stanju obrazovanja.
Za Svetog Savu, koga vladika Irinej navodi kao ključnu referencu, obrazovanje nije bilo odvojeno od duhovnosti. Upravo na toj vezi zasniva se ideja Univerziteta „Sveti Sava“.
– Prosvetiteljstvo je svetosavsko u dubini i moramo shvatati da ono predstavlja stvarni istorijski put našeg naroda – naglasio je, podvlačeći suštinu svog stava: nije reč o vraćanju unazad, već o oslanjanju na sopstveno iskustvo koje je vekovima oblikovalo identitet.
Kritike koje dolaze iz dela akademske zajednice vladika vidi kao posledicu dubljeg nesporazuma, ili čak udaljavanja od tog identitetskog jezgra. U tom svetlu, univerzitet nije samo obrazovna ustanova, već pokušaj obnove kontinuiteta koji je, po njegovom mišljenju, prekinut.
Jedan od najsnažnijih akcenata njegove reakcije odnosi se na međunarodni kontekst:
– Zar Crkva samo u Srbiji, u ime sekularnosti, nema pravo na šta ima pravo danas u svim uređenim i demokratskim zemljama?
Time je jasno aludirao na postojanje brojnih crkvenih i konfesionalnih univerziteta širom Evrope.
U intervjuu koji će na YouTube kanalu Radija Slovo ljubve biti emitovan u 20.00 časova na sam dan praznika Vaskrsenja Hristovog, vladika Irinej dodatno je proširio okvir rasprave. Govorio je o tome kako savremeni srpski intelektualci doživljavaju svetosavlje, ali i o, kako je rekao, „sistematskom razaranju identiteta“. U tom ključu, polemika oko univerziteta prestaje da bude izolovan slučaj, postaje simptom šire krize.
U tom svetlu, Univerzitet "Sveti Sava" neće biti samo nova obrazovna institucija, već deo šire ideje o obnovi, one koja, po rečima vladike Irineja, mora početi iznutra, iz identiteta koji se ne može zameniti administrativnim formulama.
U sedištu Eparhije zvorničko-tuzlanske održana sednica najvišeg izvršnog tela SPC i Patrijaršijskog upravnog odbora.
U atmosferi političkih pritisaka i snažnih medijskih kampanja polemika oko predstojatelja Srpske pravoslavne crkve uklapa se u širu borbu oko Kosova i Metohije, istorijskog pamćenja i duhovnog identiteta srpskog naroda.
Od ubistva i hule na Boga do kršenja Šabata i neposlušnosti prema roditeljima, drevni jevrejski zakoni predviđali su najstrože kazne.
Pouka svetogorskog monaha razbija uverenje da su sveta mesta ključ duhovne promene i jasno pokazuje zašto se i pad i uzdizanje dešavaju tamo gde već jesmo — u svakodnevnim odlukama i načinu života.
Oni su postavili temelje slovenske književnosti, kulture i pismenosti.
Crkveno-državna delegacija u audijenciji kod poglavara Katoličke crkve: razgovori o nasleđu svetih Ćirila i Metodija, Majci Terezi i jačanju odnosa sa Svetom stolicom.
Prvi put je kročio u selo svojih predaka i služio u hramu u kojem je njegov deda pre stradanja propovedao veru Hristovu, a emotivno svedočenje sveštenika iz Milvokija ganulo je vernike u Drvaru i Trubaru.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U Patrijaršiji SPC potpisan je Memorandum o osnivanju Univerziteta koji će spojiti teološke studije sa medicinom, pravom, umetnošću i tehničkim naukama, dok je patrijarh srpski poručio da obrazovanje mora da oblikuje i čoveka, a ne samo stručnjaka.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Uoči praznika Svetih Ćirila i Metodija, u hramu na Vračaru bogosluženje pred jednom od najvećih čudotvornih svetinja, koja se retko iznosi sa Svete gore.
U Bogosloviju je došao jedan od najpoštovanijih svetogorskih duhovnika, donoseći blagoslov iz manastira Vatopeda i snažne poruke o veri, molitvi i putu Svetog Save.
U Pećkoj patrijaršiji liturgijski proslavljen praznik posvećen ovoj čudotvornoj ikoni.
U sabornom hramu manastira Mileševa hramovna slava okupila je veliki broj vernika, dece i gostiju iz javnog života, dok su svečana liturgija i beseda o životu jačem od smrti pretvorile Spasovdan u snažno duhovno sabranje koje je ostavilo dubok utisak na prisutne.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Posle 134 dana snimanja u Italiji i objave prvih fotografija, reditelj pomera premijere nastavka „Stradanje Hristovo“ i otkriva projekat koji naziva životnim delom, nastalim između molitve na Svetoj Gori i velikog filmskog seta u Evropi.
Dušan Ubović otkrio je šta je ekipa RTS-a snimila na Svetoj gori, kako je iguman Jefrem govorio o Srbiji i Kosovu, ali i zbog čega je susret sa kivotom Presvete Bogorodice doživeo kao nešto što prevazilazi svako ljudsko objašnjenje.
Bez skupih namirnica i komplikovanih koraka, ovaj recept iz domaće kuhinje daje sočan rezultat koji se pamti i koji se, gotovo bez izuzetka, pojede do poslednje kocke već prvog dana.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
