Dok traje žustra javna rasprava o osnivanju Univerziteta "Sveti Sava", vladika bački podseća na istorijske korene evropskog obrazovanja i postavlja pitanje dvostrukih aršina.
Vest o potpisivanju memoranduma o razumevanju između Srpske pravoslavne crkve i države Srbije, koji bi trebalo da otvori put osnivanju Univerziteta "Sveti Sava", nije ostala u granicama akademske rasprave. Umesto toga, izazvala je lavinu reakcija, od zabrinutosti zbog navodne „klerikalizacije obrazovanja“ do otvorenog osporavanja prava Crkve da učestvuje u visokom školstvu. U središtu te polemike našao se i glas vladike bačkog Irineja, koji je, bez zadrške, odgovorio na kritike.
U vaskršnjem intervjuu za Radio Slovo ljubve, vladika podseća na činjenicu koja se u javnim raspravama često previđa:
– Svi evropski univerziteti, od 11. veka pa nadalje, ponikli su iz nekadašnjih manastirskih, skromnih škola.
U polemikama koje su usledile, jedan deo javnosti insistirao je na strogoj interpretaciji sekularnosti, tumačeći je kao potpunu isključenost Crkve iz obrazovnog sistema. Međutim, vladika Irinej upravo tu vidi problem dvostrukih standarda.
– Osnivamo crkveni univerzitet, ali ko neće da studira na crkvenom univerzitetu, taj ne mora – poručio je, razgrađujući argument o nametanju.
Njegovo pitanje ide korak dalje: zašto se pravo izbora priznaje kada je reč o privatnim ili inostranim univerzitetima, a postaje sporno kada inicijativa dolazi iz okrilja Crkve?
U tom kontekstu, njegova opaska o stanju državnih univerziteta zvuči kao upozorenje:
– Treba više brinuti o tome kakvu kataklizmu su doživeli državni univerziteti u našoj zemlji.
Time rasprava dobija novu dimenziju, više nije reč samo o osnivanju jedne institucije, već o ukupnom stanju obrazovanja.
Za Svetog Savu, koga vladika Irinej navodi kao ključnu referencu, obrazovanje nije bilo odvojeno od duhovnosti. Upravo na toj vezi zasniva se ideja Univerziteta „Sveti Sava“.
– Prosvetiteljstvo je svetosavsko u dubini i moramo shvatati da ono predstavlja stvarni istorijski put našeg naroda – naglasio je, podvlačeći suštinu svog stava: nije reč o vraćanju unazad, već o oslanjanju na sopstveno iskustvo koje je vekovima oblikovalo identitet.
Kritike koje dolaze iz dela akademske zajednice vladika vidi kao posledicu dubljeg nesporazuma, ili čak udaljavanja od tog identitetskog jezgra. U tom svetlu, univerzitet nije samo obrazovna ustanova, već pokušaj obnove kontinuiteta koji je, po njegovom mišljenju, prekinut.
Jedan od najsnažnijih akcenata njegove reakcije odnosi se na međunarodni kontekst:
– Zar Crkva samo u Srbiji, u ime sekularnosti, nema pravo na šta ima pravo danas u svim uređenim i demokratskim zemljama?
Time je jasno aludirao na postojanje brojnih crkvenih i konfesionalnih univerziteta širom Evrope.
U intervjuu koji će na YouTube kanalu Radija Slovo ljubve biti emitovan u 20.00 časova na sam dan praznika Vaskrsenja Hristovog, vladika Irinej dodatno je proširio okvir rasprave. Govorio je o tome kako savremeni srpski intelektualci doživljavaju svetosavlje, ali i o, kako je rekao, „sistematskom razaranju identiteta“. U tom ključu, polemika oko univerziteta prestaje da bude izolovan slučaj, postaje simptom šire krize.
U tom svetlu, Univerzitet "Sveti Sava" neće biti samo nova obrazovna institucija, već deo šire ideje o obnovi, one koja, po rečima vladike Irineja, mora početi iznutra, iz identiteta koji se ne može zameniti administrativnim formulama.
U sedištu Eparhije zvorničko-tuzlanske održana sednica najvišeg izvršnog tela SPC i Patrijaršijskog upravnog odbora.
U atmosferi političkih pritisaka i snažnih medijskih kampanja polemika oko predstojatelja Srpske pravoslavne crkve uklapa se u širu borbu oko Kosova i Metohije, istorijskog pamćenja i duhovnog identiteta srpskog naroda.
Kada je svetitelj došao u carski dvor i položio ruku na mesto gde je car trpeo najveće bolove, bolest je nestala i Justinijan je potpuno ozdravio.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, pozivajući se na Jevanđelje i crkveno predanje, đakon Igor Cukanov iznosi svedočenja o životima, veri, propovedi i stradanju Isusovih srodnika.
Što se čovek više oslobađa svoje gordosti i svoje volje, to u njegovoj duši ostaje više mesta za Božju blagodat.
Sveto pismo nas iznova podseća da je Gospod onaj koji upravlja istorijom, narodima i životom svakog čoveka.
Od dvora Marine Mnišek do reformi Petra Velikog, put jednog malog predmeta pokazuje kako su vera, tradicija i strah od novina oblikovali svakodnevni život ruskog naroda.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U Patrijaršiji SPC potpisan je Memorandum o osnivanju Univerziteta koji će spojiti teološke studije sa medicinom, pravom, umetnošću i tehničkim naukama, dok je patrijarh srpski poručio da obrazovanje mora da oblikuje i čoveka, a ne samo stručnjaka.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
U razgovoru za grčku Pemptousa TV, mitropolit bački Irinej govorio je o velikom odzivu vernika u Beogradu, posledicama komunističkog nasleđa i misiji Crkve u duhovnoj obnovi čoveka.
Manastir Žiča, koji je Sveti Sava izabrao za sedište prve srpske arhiepiskopije, mnogo je više od mesta molitve: u njegovim zidovima oblikovala se duhovna ideja Srbije, krunisani su vladari i ispisivane stranice istorije
Na manastirskim njivama održano je tradicionalno okupljanje tokom kojeg su, uz blagoslov mitropolita raško-prizrenskog Teodosija, uređivane njive i pripremana zemlja za nove plodove.
Opelo će biti služeno u metohu ostroške svetinje Jovan Do, gde će otac Jelisej biti i sahranjen.
Malo mesto kod Vlasenice okupilo je veliki broj vernika oko drevne svetinje, a povratak arhijerejske službe nakon više od 30 godina doživljen je kao snažan znak nade, zajedništva i očuvanja vere predaka.
Praznično sabranje u drevnoj nemanjićkoj svetinji obeleženo rukopoloženjem novog sveštenika i besedom vladike mileševskog o veri i preobražaju čoveka
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Probajte tavče sa orasima po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za četvrtak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Jovana Kronštatskog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Davida Solunskog po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Pankratije Tavromenijski. Katolička crkva obeležava spomendan Blažene Marije Petković, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik našeg vremena objasnio je zašto ne treba ostajati zarobljen u teškim mislima i otkrio jednostavne korake koji čoveka mogu vratiti molitvi, miru i unutrašnjoj radosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
