Farbanje i ukrašavanje vaskršnjih jaja predstavlja jedan od najstarijih i najlepših hrišćanskih običaja.
U nedelju pravoslavni vernici proslavljaju Vaskrs - praznik pobede života nad smrću i temelj hrišćanske vere.
Na prazničnoj trpezi nezaobilazno mesto zauzimaju vaskršnja jaja, čije farbanje i ukrašavanje predstavlja jedan od najstarijih i najlepših hrišćanskih običaja.
Farbanje jaja nosi duboku simboliku. Kao što je Hristos razvalio vrata smrti i vaskrsao, tako i pile razbija ljusku jajeta i izlazi u novi život. Upravo zbog toga jaje postaje snažan simbol vaskrsenja, obnove i nade.
Zašto se jaja farbaju, posebno u crvenu boju, objašnjavaju brojna predanja.
Najpoznatija legenda govori o Marija Magdalena, koja je došla u Rim da propoveda Jevanđelje i stigla do cara Tiberije.
Kada mu je donela jaja na dar i posvedočila o Hristovom vaskrsenju, car joj nije poverovao, rekavši da bi to bilo isto kao kada bi jaja u korpi promenila boju. Na to je Marija Magdalena izgovorila: "Hristos vaskrse!“ - i sva jaja su, prema predanju, postala crvena.
Druga legenda kazuje da su se stanovnici Jerusalima podsmevali hrišćanima, govoreći da Hristos nije vaskrsao, jer je to toliko nemoguće kao što je nemoguće da kokoške nose šarena jaja. Na dan Vaskrsa su sve kokoške u Jerusalimu snele crvena jaja.
Kažu i da je grlica svila gnezdo ispod krsta na kojem je Gospod razapet. Krv Gospodnja je kapnula na grličina jaja u gnezdu i ona su postala crvena. Crvena boja predstavlja nevino prolivenu krv na Golgoti, ali to je i boja radosti i vaskrsenja.
Zbog svega toga, prvo ofarbano jaje u domu tradicionalno je crveno i naziva se "čuvarkuća".
Ono se čuva tokom cele godine kao simbol zaštite, zdravlja i blagoslova porodice, podsećajući da je smisao praznika u veri, nadi i novom životu.
Ipak, kako je objasnio sveštenik Stevan Jovanović, ove legende su više deo narodnog predanja, nego crkvenog.
- Hrišćani koriste crvena jaja da se njihovim razbijanjem pozdrave na Vaskrs. To je deo narodnog predanja i nije deo sveštenih spisa i nije deo Svetog pisma - istakao je sveštenik Jovanović.
Jaja su oduvek simbolizovala novi život, rađanje, plodnost, obilje i proleće, a već stari Egipćani, Persijci, Grci i Rimljani međusobno su darivali jaja kao simbol novog života koji stiže nakon zime.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav. I ove godine pred Vaskrs društvene mreže i mediji preplavljeni su oprečnim savetima, a mnogi vernici prave istu grešku - vaskršnja jaja farbaju baš na dan kada to nije primereno. Protinica Višnja Kostić objašnjava šta nalažu tradicija i crkveni poredak. Suština praznika je u veri, radosti i duhovnoj pripremi, a ne u brojkama, kaže sveštenik Dok mnogi tragaju za savršenim bojama i modernim tehnikama, iz svetinje pored Golupca stiže podsećanje na način koji donosi i ukus i dugotrajnost, ali i pouku šta zapravo znači sačuvati tradiciju.
Shutterstock/Roman_studio
Duhovna riznica
20:03 | 13.04.2025
KADA SE FARBAJU VASKRŠNJA JAJA: Sveštenik jednom za svagda rešio dilemu vernika
Duhovna riznica
19:14 | 14.04.2025
NE FARBAJTE JAJA NA VELIKI PETAK, NE ČINITE GREH! Popadija Višnja Kostić upozorava: To je najtužniji praznik, tada se ništa ne radi!
Duhovna riznica
20:40 | 16.04.2025
KOLIKO SE TAČNO JAJA FARBA ZA VASKRS: Sveštenik razbija sve zablude vernika
Duhovna riznica
21:55 | 30.03.2026
TAJNA IZ TUMANA ZBOG KOJE VASKRŠNJA JAJA BUDU UKUSNIJA I TRAJU DANIMA: Majka igumana Dimitrija otkriva kako su ih farbali naši stari
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ovaj hram danas je pod zaštitom države i uživa status kulturnog dobra.
Crkva neprestano podseća roditelje da je najveći dar koji mogu da ostave svojoj deci upravo vera u Boga.
Jednostavan recept nadahnut pravoslavnom tradicijom donosi spoj ribe, mirisa limuna i hrskavih badema, a pokazuje da i skromne namirnice mogu postati pravo praznično uživanje.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već iz iskrene potrebe da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Crkva neprestano podseća roditelje da je najveći dar koji mogu da ostave svojoj deci upravo vera u Boga.
Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već iz iskrene potrebe da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Pozivajući se na reči Svetog pisma, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da se čovek koji se raduje padu drugoga ne udaljava samo od bližnjeg već i od ljubavi koju Bog očekuje od svakog svog stvorenja.
Probajte mariniranu ribu po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za utorak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Filareta Moskovskog.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Probajte mariniranu ribu po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za utorak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Filareta Moskovskog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Rođenje Svetog Jovana Krstitelja po starom i praznik Prepodobnog Tome Maleina po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog pape Benedikta XI, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Mnoge ljude uznemiravaju neželjene i teške pomisli, ali ruski svetitelj objašnjava da greh ne nastaje samim iskušenjem, već onda kada čovek svesno prihvati ono što mu se javlja u umu i srcu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
