Farbanje i ukrašavanje vaskršnjih jaja predstavlja jedan od najstarijih i najlepših hrišćanskih običaja.
U nedelju pravoslavni vernici proslavljaju Vaskrs - praznik pobede života nad smrću i temelj hrišćanske vere.
Na prazničnoj trpezi nezaobilazno mesto zauzimaju vaskršnja jaja, čije farbanje i ukrašavanje predstavlja jedan od najstarijih i najlepših hrišćanskih običaja.
Farbanje jaja nosi duboku simboliku. Kao što je Hristos razvalio vrata smrti i vaskrsao, tako i pile razbija ljusku jajeta i izlazi u novi život. Upravo zbog toga jaje postaje snažan simbol vaskrsenja, obnove i nade.
Zašto se jaja farbaju, posebno u crvenu boju, objašnjavaju brojna predanja.
Najpoznatija legenda govori o Marija Magdalena, koja je došla u Rim da propoveda Jevanđelje i stigla do cara Tiberije.
Kada mu je donela jaja na dar i posvedočila o Hristovom vaskrsenju, car joj nije poverovao, rekavši da bi to bilo isto kao kada bi jaja u korpi promenila boju. Na to je Marija Magdalena izgovorila: "Hristos vaskrse!“ - i sva jaja su, prema predanju, postala crvena.
Druga legenda kazuje da su se stanovnici Jerusalima podsmevali hrišćanima, govoreći da Hristos nije vaskrsao, jer je to toliko nemoguće kao što je nemoguće da kokoške nose šarena jaja. Na dan Vaskrsa su sve kokoške u Jerusalimu snele crvena jaja.
Kažu i da je grlica svila gnezdo ispod krsta na kojem je Gospod razapet. Krv Gospodnja je kapnula na grličina jaja u gnezdu i ona su postala crvena. Crvena boja predstavlja nevino prolivenu krv na Golgoti, ali to je i boja radosti i vaskrsenja.
Zbog svega toga, prvo ofarbano jaje u domu tradicionalno je crveno i naziva se "čuvarkuća".
Ono se čuva tokom cele godine kao simbol zaštite, zdravlja i blagoslova porodice, podsećajući da je smisao praznika u veri, nadi i novom životu.
Ipak, kako je objasnio sveštenik Stevan Jovanović, ove legende su više deo narodnog predanja, nego crkvenog.
- Hrišćani koriste crvena jaja da se njihovim razbijanjem pozdrave na Vaskrs. To je deo narodnog predanja i nije deo sveštenih spisa i nije deo Svetog pisma - istakao je sveštenik Jovanović.
Jaja su oduvek simbolizovala novi život, rađanje, plodnost, obilje i proleće, a već stari Egipćani, Persijci, Grci i Rimljani međusobno su darivali jaja kao simbol novog života koji stiže nakon zime.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav. I ove godine pred Vaskrs društvene mreže i mediji preplavljeni su oprečnim savetima, a mnogi vernici prave istu grešku - vaskršnja jaja farbaju baš na dan kada to nije primereno. Protinica Višnja Kostić objašnjava šta nalažu tradicija i crkveni poredak. Suština praznika je u veri, radosti i duhovnoj pripremi, a ne u brojkama, kaže sveštenik Dok mnogi tragaju za savršenim bojama i modernim tehnikama, iz svetinje pored Golupca stiže podsećanje na način koji donosi i ukus i dugotrajnost, ali i pouku šta zapravo znači sačuvati tradiciju.
Shutterstock/Roman_studio
Duhovna riznica
20:03 | 13.04.2025
KADA SE FARBAJU VASKRŠNJA JAJA: Sveštenik jednom za svagda rešio dilemu vernika
Duhovna riznica
19:14 | 14.04.2025
NE FARBAJTE JAJA NA VELIKI PETAK, NE ČINITE GREH! Popadija Višnja Kostić upozorava: To je najtužniji praznik, tada se ništa ne radi!
Duhovna riznica
20:40 | 16.04.2025
KOLIKO SE TAČNO JAJA FARBA ZA VASKRS: Sveštenik razbija sve zablude vernika
Duhovna riznica
21:55 | 30.03.2026
TAJNA IZ TUMANA ZBOG KOJE VASKRŠNJA JAJA BUDU UKUSNIJA I TRAJU DANIMA: Majka igumana Dimitrija otkriva kako su ih farbali naši stari
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U Bogosloviju je došao jedan od najpoštovanijih svetogorskih duhovnika, donoseći blagoslov iz manastira Vatopeda i snažne poruke o veri, molitvi i putu Svetog Save.
U Pećkoj patrijaršiji liturgijski proslavljen praznik posvećen ovoj čudotvornoj ikoni.
Delovanje prokletstva se projavljuje u bolestima, a često i u smrti, kaže otac Serafim.
Dok je jutarnji požar zahvatio crkvu u Botošu, iz nje su na vreme iznete ikone i crkveni predmeti od posebnog značaja za pravoslavnu zajednicu, čime je sprečeno njihovo uništenje.
Naziv "Zilot" dobio je zbog svoje ogromne revnosti i ljubavi prema veri i Hristovom učenju.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Delovanje prokletstva se projavljuje u bolestima, a često i u smrti, kaže otac Serafim.
Dok je jutarnji požar zahvatio crkvu u Botošu, iz nje su na vreme iznete ikone i crkveni predmeti od posebnog značaja za pravoslavnu zajednicu, čime je sprečeno njihovo uništenje.
Dok su propovedali Jevanđelje, prolazili su kroz tamnice, mučenja i smrt, a sudbine pojedinih Hristovih učenika i danas bude divljenje i nevericu.
Vernici ne bi trebalo svetiteljima da se obraćaju kao nekome ko ispunjava prolazne želje, već kao nebeskim zastupnicima pred Gospodom.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Vernici ne bi trebalo svetiteljima da se obraćaju kao nekome ko ispunjava prolazne želje, već kao nebeskim zastupnicima pred Gospodom.
Srpska pravoslavna crkva Rođenja Presvete Bogorodice u Botošu sаgrаđеnа je 1783. gоdinе i proglašena je za spomenik kulture.
Jerej Jevgenij Murzin otkriva da broj koji je postao hit na društvenim mrežama vekovima zauzima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
