Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Dok se hrišćani širom sveta pripremaju da 20. aprila proslave najradosniji hrišćanski praznik – Vaskrs, mnogi već razmišljaju o najlepšoj i najšarenijoj tradiciji – farbanju Vaskršnjih jaja. Ona su neizostavan deo praznične trpeze, simbol obnavljanja života, pobede života nad smrću, ali i radosti i okupljanja porodice.
Ipak, iz godine u godinu javlja se isto pitanje: kada je pravo vreme za farbanje jaja? Da li je to na Veliki četvrtak, Veliki petak ili pak Veliku subotu? Mnogi čak idu tako daleko da kažu da je "greh" bojiti jaja na pogrešan dan.
Sveštenik Borislav Petrić, paroh Crkve Svetog Proroka Ilije, rešio je ovu trilemu.
- Najbolje je ofarbati kada imate vremena, kada vi nađete vreme za to. Mahom se jaja kuvaju na Veliki petak, ali to je prosto zbog toga što je taj dan neradni dan, i mnogi imaju tu svest da taj dan treba što manje da se na neki način posvetimo drugim stvarima, više Bogu, svome domu, bližnjima, i zato je taj dan nekako u našoj tradiciji određen.
Međutim, jaja se mogu, kaže, farbati i na Veliku subotu i na Veliki četvrtak. ništa nije nepravilno.
- To je jedna lepa tradicija koja nas više uvodi u samom praznovanju Vaskrsa, ali nije to suština, dakle, da li ćemo stići ili nećemo stići, pa i da ne farbamo jaja, Bože moj - rekao je paroh svojevremeno za Blic TV.
To farbanje jaja, ističe, treba da ima jednu simboliku radosti u domu.
- Da je sve nešto lepo, šareno, da svi uključujemo oko toga. Ja lično u ovom domu volim da moji klinci nešto malo tamo i šaraju po tim jajima i crtaju i tako. Ne mora da bude po nekim pravilima. Danas imamo toliko i tehnike i boja da je to prosto, takmičenje se pravi od toga. Nebitna je tehnika sigurno. Bitna je simbolika svega toga. Ali opet moram da kažem, iako to nije tema, jednu rečenicu: nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja. Mislim, to prosto moram da kažem zato što negde ćemo otići previše u nešto što je sporedno. Vrlo je bitno da mi osećamo praznik. Da ne bude tek tako jedan produženi vikend ili jedan vikend kada je puna trpeza, kada smo malo radosni nego inače. Da zaista dubinski osetimo šta to znači za sve nas - rekao je otac Borislav.
Što se tiče slavljenja Vaskrsa, slave i svih ostalih crkvenih praznika, kad neko blizak se upokoji, to nije isto, kao i svetsko slavljenje, objasnio je otac Srba. Lazareva subota, poznata i kao Vrbica, slavi se uvek u subotu neposredno pre Cveti, što znači da datum varira iz godine u godinu, zavisno od datuma Vaskrsa. Na današnji dan Hristos je uzviknuo: "Pustite decu k meni, i ne branite im, jer takvih je Carstvo Nebesko"! Isusa je tom prilikom narod dočekao kao cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća i noseći u rukama palmove grančice.
Printscreen/Instagram/instadeti_msk_
Duhovna riznica
10:41 | 11.04.2025
DA LI SE FARBAJU JAJA KAD SE NEKO BLIZAK U PORODICI UPOKOJI: Sveštenik objasnio običaj i stav Crkve
Praznici i sveci
07:00 | 12.04.2025
DANAS JE LAZAREVA SUBOTA! Slavimo pobedu života nad smrći i poslednje Isusovo čudo!
Duhovna riznica
10:45 | 12.04.2025
ŠTA SA VRBINIM VENČIĆIMA POSLE LAZAREVE SUBOTE: Sveštenik otkriva da se nikako ne smeju bacati, ali i zašto je Vrbica dečji praznik
Praznici i sveci
07:00 | 13.04.2025
DANAS JE CRVENO SLOVO: Slavimo Cveti, dan kada je Isus Hristos ušao u Jerusalim!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Brojni pojedinci, bilo iz ličnih razočaranja, racionalističkog pristupa ili pod uticajem naučnih i filozofskih pravaca, donose zaključak da Boga nema.
U Dalju je svečano predstavljena Fondacija „Sveta Petka”, čija je misija da kroz obrazovne programe, humanitarne akcije i kulturne manifestacije osnaži zajedništvo i sačuva identitet srpskog naroda.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
"Oče naš" nas podseća da se Bogu obraćamo kao deca svome ocu – sa poverenjem, ljubavlju i smirenošću.
U besedi za 19. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Carstvo nebesko, susrete sa svetiteljima i mir u duši – otkrivajući kako običan čovek može dodirnuti darove koje svet ne može dati.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Sveštenik Borislav Petrić je objasnio značenje tog praznika, ali i napomenuo šta tome prethodi, kako bi obuhvatio dublje i kompletno značenje Pobusanog ponedeljka.
Brojni pojedinci, bilo iz ličnih razočaranja, racionalističkog pristupa ili pod uticajem naučnih i filozofskih pravaca, donose zaključak da Boga nema.
"Oče naš" nas podseća da se Bogu obraćamo kao deca svome ocu – sa poverenjem, ljubavlju i smirenošću.
U besedi za 19. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Carstvo nebesko, susrete sa svetiteljima i mir u duši – otkrivajući kako običan čovek može dodirnuti darove koje svet ne može dati.
Kada mladenci stanu pred oltar, krunisanje postaje trenutak u kojem ljubav dobija svetost, a njihov dom — neprolazni blagoslov.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Ajeti iz sure Ghafir, izdvojeni za 19. oktobar, upozoravaju da oni koji ignorišu znakove Alaha rizikuju Džehenem, dok zahvalnost i svakodnevna pokornost otvaraju put ka unutrašnjem miru.
Ruski državljanin, koji je živeo u „Ruskome manastiru“ na Svetoj Gori, pokušao je da napusti Grčku avionom — sud ga je proglasio krivim i izrekao mu kaznu zatvora i novčanu kaznu od 5.000 evra.
Sve što je pred ikonama nije otpad, već deo svetinje. Jedan od najpoznatijih duhovnika sa Svete gore otkriva kako da sačuvate blagodat i svetinju u svom domu.
