Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Dok se hrišćani širom sveta pripremaju da 20. aprila proslave najradosniji hrišćanski praznik – Vaskrs, mnogi već razmišljaju o najlepšoj i najšarenijoj tradiciji – farbanju Vaskršnjih jaja. Ona su neizostavan deo praznične trpeze, simbol obnavljanja života, pobede života nad smrću, ali i radosti i okupljanja porodice.
Ipak, iz godine u godinu javlja se isto pitanje: kada je pravo vreme za farbanje jaja? Da li je to na Veliki četvrtak, Veliki petak ili pak Veliku subotu? Mnogi čak idu tako daleko da kažu da je "greh" bojiti jaja na pogrešan dan.
Sveštenik Borislav Petrić, paroh Crkve Svetog Proroka Ilije, rešio je ovu trilemu.
- Najbolje je ofarbati kada imate vremena, kada vi nađete vreme za to. Mahom se jaja kuvaju na Veliki petak, ali to je prosto zbog toga što je taj dan neradni dan, i mnogi imaju tu svest da taj dan treba što manje da se na neki način posvetimo drugim stvarima, više Bogu, svome domu, bližnjima, i zato je taj dan nekako u našoj tradiciji određen.
Međutim, jaja se mogu, kaže, farbati i na Veliku subotu i na Veliki četvrtak. ništa nije nepravilno.
- To je jedna lepa tradicija koja nas više uvodi u samom praznovanju Vaskrsa, ali nije to suština, dakle, da li ćemo stići ili nećemo stići, pa i da ne farbamo jaja, Bože moj - rekao je paroh svojevremeno za Blic TV.
To farbanje jaja, ističe, treba da ima jednu simboliku radosti u domu.
- Da je sve nešto lepo, šareno, da svi uključujemo oko toga. Ja lično u ovom domu volim da moji klinci nešto malo tamo i šaraju po tim jajima i crtaju i tako. Ne mora da bude po nekim pravilima. Danas imamo toliko i tehnike i boja da je to prosto, takmičenje se pravi od toga. Nebitna je tehnika sigurno. Bitna je simbolika svega toga. Ali opet moram da kažem, iako to nije tema, jednu rečenicu: nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja. Mislim, to prosto moram da kažem zato što negde ćemo otići previše u nešto što je sporedno. Vrlo je bitno da mi osećamo praznik. Da ne bude tek tako jedan produženi vikend ili jedan vikend kada je puna trpeza, kada smo malo radosni nego inače. Da zaista dubinski osetimo šta to znači za sve nas - rekao je otac Borislav.
Što se tiče slavljenja Vaskrsa, slave i svih ostalih crkvenih praznika, kad neko blizak se upokoji, to nije isto, kao i svetsko slavljenje, objasnio je otac Srba. Lazareva subota, poznata i kao Vrbica, slavi se uvek u subotu neposredno pre Cveti, što znači da datum varira iz godine u godinu, zavisno od datuma Vaskrsa. Na današnji dan Hristos je uzviknuo: "Pustite decu k meni, i ne branite im, jer takvih je Carstvo Nebesko"! Isusa je tom prilikom narod dočekao kao cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća i noseći u rukama palmove grančice. Budi deo Religija.rs zajednice.
Printscreen/Instagram/instadeti_msk_
DA LI SE FARBAJU JAJA KAD SE NEKO BLIZAK U PORODICI UPOKOJI: Sveštenik objasnio običaj i stav Crkve
DANAS JE LAZAREVA SUBOTA! Slavimo pobedu života nad smrći i poslednje Isusovo čudo!
ŠTA SA VRBINIM VENČIĆIMA POSLE LAZAREVE SUBOTE: Sveštenik otkriva da se nikako ne smeju bacati, ali i zašto je Vrbica dečji praznik
DANAS JE CRVENO SLOVO: Slavimo Cveti, dan kada je Isus Hristos ušao u Jerusalim!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, odlučili su da ga podele siromašnima, pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna.
Ukupan fond stipendija iznosi 40.000.000,00 dinara.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Prikupljena sredstva je iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem ostavio na samovlasno raspolaganje patrijarhu Porfiriju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Njeno poslednje pojavljivanje u Novom zavetu beleži se na dan Pedesetnice, kada je bila među apostolima prilikom silaska Duha Svetoga – događaja koji se smatra rođenjem hrišćanske crkve.
Od Tomine nedelje se opet vrše molitve za umrle, nakon prekida unutar perioda koji je počeo od Lazareve subote.
Službe su iste kao i prethodna dva dana.
Na Vaskrsni ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, na kome se ugošćavaju rođaci, kumovi, komšije i prijatelji.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, odlučili su da ga podele siromašnima, pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Prikupljena sredstva je iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem ostavio na samovlasno raspolaganje patrijarhu Porfiriju.
Anastasija je rođena u Rimu, u blagorodnoj porodici, ali je već sa tri godine ostala siroče.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News