Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Dok se hrišćani širom sveta pripremaju da 20. aprila proslave najradosniji hrišćanski praznik – Vaskrs, mnogi već razmišljaju o najlepšoj i najšarenijoj tradiciji – farbanju Vaskršnjih jaja. Ona su neizostavan deo praznične trpeze, simbol obnavljanja života, pobede života nad smrću, ali i radosti i okupljanja porodice.
Ipak, iz godine u godinu javlja se isto pitanje: kada je pravo vreme za farbanje jaja? Da li je to na Veliki četvrtak, Veliki petak ili pak Veliku subotu? Mnogi čak idu tako daleko da kažu da je "greh" bojiti jaja na pogrešan dan.
Sveštenik Borislav Petrić, paroh Crkve Svetog Proroka Ilije, rešio je ovu trilemu.
- Najbolje je ofarbati kada imate vremena, kada vi nađete vreme za to. Mahom se jaja kuvaju na Veliki petak, ali to je prosto zbog toga što je taj dan neradni dan, i mnogi imaju tu svest da taj dan treba što manje da se na neki način posvetimo drugim stvarima, više Bogu, svome domu, bližnjima, i zato je taj dan nekako u našoj tradiciji određen.
Međutim, jaja se mogu, kaže, farbati i na Veliku subotu i na Veliki četvrtak. ništa nije nepravilno.
- To je jedna lepa tradicija koja nas više uvodi u samom praznovanju Vaskrsa, ali nije to suština, dakle, da li ćemo stići ili nećemo stići, pa i da ne farbamo jaja, Bože moj - rekao je paroh svojevremeno za Blic TV.
To farbanje jaja, ističe, treba da ima jednu simboliku radosti u domu.
- Da je sve nešto lepo, šareno, da svi uključujemo oko toga. Ja lično u ovom domu volim da moji klinci nešto malo tamo i šaraju po tim jajima i crtaju i tako. Ne mora da bude po nekim pravilima. Danas imamo toliko i tehnike i boja da je to prosto, takmičenje se pravi od toga. Nebitna je tehnika sigurno. Bitna je simbolika svega toga. Ali opet moram da kažem, iako to nije tema, jednu rečenicu: nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja. Mislim, to prosto moram da kažem zato što negde ćemo otići previše u nešto što je sporedno. Vrlo je bitno da mi osećamo praznik. Da ne bude tek tako jedan produženi vikend ili jedan vikend kada je puna trpeza, kada smo malo radosni nego inače. Da zaista dubinski osetimo šta to znači za sve nas - rekao je otac Borislav.
Što se tiče slavljenja Vaskrsa, slave i svih ostalih crkvenih praznika, kad neko blizak se upokoji, to nije isto, kao i svetsko slavljenje, objasnio je otac Srba. Lazareva subota, poznata i kao Vrbica, slavi se uvek u subotu neposredno pre Cveti, što znači da datum varira iz godine u godinu, zavisno od datuma Vaskrsa. Na današnji dan Hristos je uzviknuo: "Pustite decu k meni, i ne branite im, jer takvih je Carstvo Nebesko"! Isusa je tom prilikom narod dočekao kao cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća i noseći u rukama palmove grančice.
Printscreen/Instagram/instadeti_msk_
Duhovna riznica
10:41 | 11.04.2025
DA LI SE FARBAJU JAJA KAD SE NEKO BLIZAK U PORODICI UPOKOJI: Sveštenik objasnio običaj i stav Crkve
Praznici i sveci
07:00 | 12.04.2025
DANAS JE LAZAREVA SUBOTA! Slavimo pobedu života nad smrći i poslednje Isusovo čudo!
Duhovna riznica
10:45 | 12.04.2025
ŠTA SA VRBINIM VENČIĆIMA POSLE LAZAREVE SUBOTE: Sveštenik otkriva da se nikako ne smeju bacati, ali i zašto je Vrbica dečji praznik
Praznici i sveci
07:00 | 13.04.2025
DANAS JE CRVENO SLOVO: Slavimo Cveti, dan kada je Isus Hristos ušao u Jerusalim!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Njeno poslednje pojavljivanje u Novom zavetu beleži se na dan Pedesetnice, kada je bila među apostolima prilikom silaska Duha Svetoga – događaja koji se smatra rođenjem hrišćanske crkve.
Od Tomine nedelje se opet vrše molitve za umrle, nakon prekida unutar perioda koji je počeo od Lazareve subote.
Službe su iste kao i prethodna dva dana.
Na Vaskrsni ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, na kome se ugošćavaju rođaci, kumovi, komšije i prijatelji.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vozdviženje časnog Krsta, Krstovdan, po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti mučenik Kalistrat i 49 mučenika sa njim. Katolička crkva obeležava Svetog Vinka Paulskog, dok Jevreji danas praznuju drugi dan Sukota, a muslimani nemaju neki veliki praznik.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
