Uoči praznika Cveti, veruje se da devojke u narodnim nošnjama i venčićima na glavama donose sreću i zdravlje domaćinstvima, čuvajući simboliku plodnosti, prirode i duhovne obnove.
Na Lazarevu subotu, poznatu i kao Vrbicu, širom srpskih sela i gradova čuje se veselo pevanje devojaka koje pozdravljaju dolazak proljeća i novog života. Ovaj običaj, duboko ukorenjen u narodnoj tradiciji, predstavlja spoj hrišćanskih vrednosti i predhrišćanskih običaja, oblikovan kroz vekove postojanja i očuvanja srpske kulturne baštine.
Lazarice su, u svojoj suštini, ritualne povorke devojaka koje obeležavaju Vrbicu, dan pre Cveti, iako su sa njom povezane i dublje, simboličke poruke. Običaj, kako nam istorija i etnologija govore, potiče iz drevnih vremena, kada je verovanje u prirodne sile i plodnost zauzimalo centralno mesto u životu svakog naroda.
Prema nekim tumačenjima, Lazarice imaju korene u rimskom prazniku Rozalija, koji je bio posvećen cvetovima i plodnosti, a popularizovan je u Jugoistočnoj Evropi od strane Rimljana. Ovaj praznik se vezivao za plodnost, obnavljanje prirode i postizanje blagoslova na poljima i u domaćinstvima. Kako su Rimljani osvojili Balkan, tako su i njihove tradicije našle plodno tlo, uobličile se kroz narodnu praksu.
Danas, Lazarice predstavljaju povorku devojaka, obeleženu pevanjem, igrom i zajedništvom. U svečanim narodnim nošnjama, okićene grančicama vrbe i cvećem, devojke obilaze kuće i domaćinstva, donoseći zdravlje, sreću i plodnost. Svaka devojka, sa svojim glasom, tkaninom i korpom, postaje simbol nade i obnove, izgovarajući blagoslov za porodicu domaćina. Ova povorka, sa mladima obučenim u narodne nošnje, priča priču o snazi prirode i njenoj neprestanoj obnovi. U nekim krajevima, tradicionalno, jedna devojka oblači muško odelo i predstavlja Lazara, dok druga, u belom, postaje sama Lazarica, obavijena velom, tajanstvena i sveta.
Crkveni pogled na ovaj običaj nije jednostavan. Iako nisu u fokusu crkvenih liturgija, Lazarice su deo kulturnog identiteta naroda, koji u njima vidi odraz svog duhovnog života. Crkva, uz dužno poštovanje tradicije, toleriše ovaj običaj, smatrajući ga segmentom narodnog nasleđa. Čak i sveštenici, iako retko izričito govore o Lazaricama, ne negiraju njihovu simboliku.
Sveštenik Simeon, jedan od onih koji su imali priliku da govore o ovom običaju, ističe posebnu simboliku vrbe, biljke koja ima duboko ukorenjeno značenje u pravoslavlju. Grančice vrbe, koje vernici uzimaju i čuvaju tokom godine, predstavljaju pobedu života nad smrću, simbolizujući Hristovu žrtvu i Njegovu pobedu nad svakim zlom. U tom svetlu, običaj Lazarica dobija još dublje značenje, jer se u ovoj povorci vidi slika života koji se obnavlja, plodnosti koja se prenosi kroz generacije i snažna veza sa prirodom, koju Bog stvara.
Važno je napomenuti da je ovaj običaj posebno očuvan u Sirinićkoj župi na Kosovu i Metohiji, gde Lazarice i dalje prolaze kroz sela, pevajući pesme koje se prenose s kolena na koleno. Tamo je običaj upisan u nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, čime je dodatno potvrđeno njegovo značenje i važnost u očuvanju identiteta naroda.
Iako Lazarice nisu deo zvanične crkvene liturgije, one ostaju svetli primer narodne duhovnosti, koja se, kroz sve te vekove, uspešno spajala s crkvenim vrednostima. Ovaj običaj nas podseća na to da je Božja prisutnost u svakodnevnom životu, u ritmu prirode, u sreći devojaka koje pevaju i u ljubavi koju prenosimo sa generacije na generaciju.
Lazareva subota, poznata i kao Vrbica, slavi se uvek u subotu neposredno pre Cveti, što znači da datum varira iz godine u godinu, zavisno od datuma Vaskrsa.
Otkrijte tajnu monaškog recepta koji se vekovima priprema uoči Lazareve subote – simboliku, oblik i sastojke lazarakija, poslastice koju vernici i danas mese kao tiho sećanje na čudo vaskrsenja i predstojeći praznik nad praznicima.
Na današnji dan Hristos je uzviknuo: "Pustite decu k meni, i ne branite im, jer takvih je Carstvo Nebesko"!
U nadahnutom predavanju protojereja-stavrofora Gojka Perovića vernici su otkrili da Vaskršnji post nije samo uzdržanje od hrane, već duboka duhovna borba i putovanje ka Hristu, koje se u danima Strasne sedmice pretvara u tiho svedočenje pred licem Gospodnjim.
Dok se informacije i napetosti šire brže nego ikada, pouka ruskog svetitelja otkriva jednostavan, a moćan način da mir počne u čoveku i zahvati ceo svet.
Sveštenik Jovica Vukasović otkriva značenje ovih prazničnih dana, te običaja koji čuvaju tradiciju.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Lazarovo vaskrsenje nosi duboko teološko značenje, kao predokus trijumfa života nad smrću, a Lazareva subota nas podseća na snagu Božje ljubavi i nade.
Sa zvončićima oko vrata i vrbovim grančicama u rukama, stotine dece i vernika prošle su u molitvenom hodu do hrama Svetog Save, gde je vladika Petar služio bdenije uoči praznika Cveti — ulaska Gospodnjeg u Jerusalim.
Uz praznične liturgije, osvećene grančice i reči vladike Siluana, pravoslavni vernici iz dijaspore sabrali su se u hramovima širom Melburna – slaveći Gospoda i oproštajući se od prote Petra Damnjanovića, čija služba ostaje duboko urezana u srca vernog naroda.
Breber je teško ranjen prilikom rušenja novosadskog mosta, ali tom prilikom je doživeo i neverovatno iskustvo.
Dok se informacije i napetosti šire brže nego ikada, pouka ruskog svetitelja otkriva jednostavan, a moćan način da mir počne u čoveku i zahvati ceo svet.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkrivaju gde se gubi snaga - i gde se, još uvek, može povratiti.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Krstovdan po starom kalendaru i Svetog Atanasija Velikog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Margarete Ugarske, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkrivaju gde se gubi snaga - i gde se, još uvek, može povratiti.
