Uoči praznika Cveti, veruje se da devojke u narodnim nošnjama i venčićima na glavama donose sreću i zdravlje domaćinstvima, čuvajući simboliku plodnosti, prirode i duhovne obnove.
Na Lazarevu subotu, poznatu i kao Vrbicu, širom srpskih sela i gradova čuje se veselo pevanje devojaka koje pozdravljaju dolazak proljeća i novog života. Ovaj običaj, duboko ukorenjen u narodnoj tradiciji, predstavlja spoj hrišćanskih vrednosti i predhrišćanskih običaja, oblikovan kroz vekove postojanja i očuvanja srpske kulturne baštine.
Lazarice su, u svojoj suštini, ritualne povorke devojaka koje obeležavaju Vrbicu, dan pre Cveti, iako su sa njom povezane i dublje, simboličke poruke. Običaj, kako nam istorija i etnologija govore, potiče iz drevnih vremena, kada je verovanje u prirodne sile i plodnost zauzimalo centralno mesto u životu svakog naroda.
Prema nekim tumačenjima, Lazarice imaju korene u rimskom prazniku Rozalija, koji je bio posvećen cvetovima i plodnosti, a popularizovan je u Jugoistočnoj Evropi od strane Rimljana. Ovaj praznik se vezivao za plodnost, obnavljanje prirode i postizanje blagoslova na poljima i u domaćinstvima. Kako su Rimljani osvojili Balkan, tako su i njihove tradicije našle plodno tlo, uobličile se kroz narodnu praksu.
Danas, Lazarice predstavljaju povorku devojaka, obeleženu pevanjem, igrom i zajedništvom. U svečanim narodnim nošnjama, okićene grančicama vrbe i cvećem, devojke obilaze kuće i domaćinstva, donoseći zdravlje, sreću i plodnost. Svaka devojka, sa svojim glasom, tkaninom i korpom, postaje simbol nade i obnove, izgovarajući blagoslov za porodicu domaćina. Ova povorka, sa mladima obučenim u narodne nošnje, priča priču o snazi prirode i njenoj neprestanoj obnovi. U nekim krajevima, tradicionalno, jedna devojka oblači muško odelo i predstavlja Lazara, dok druga, u belom, postaje sama Lazarica, obavijena velom, tajanstvena i sveta.
Crkveni pogled na ovaj običaj nije jednostavan. Iako nisu u fokusu crkvenih liturgija, Lazarice su deo kulturnog identiteta naroda, koji u njima vidi odraz svog duhovnog života. Crkva, uz dužno poštovanje tradicije, toleriše ovaj običaj, smatrajući ga segmentom narodnog nasleđa. Čak i sveštenici, iako retko izričito govore o Lazaricama, ne negiraju njihovu simboliku.
Sveštenik Simeon, jedan od onih koji su imali priliku da govore o ovom običaju, ističe posebnu simboliku vrbe, biljke koja ima duboko ukorenjeno značenje u pravoslavlju. Grančice vrbe, koje vernici uzimaju i čuvaju tokom godine, predstavljaju pobedu života nad smrću, simbolizujući Hristovu žrtvu i Njegovu pobedu nad svakim zlom. U tom svetlu, običaj Lazarica dobija još dublje značenje, jer se u ovoj povorci vidi slika života koji se obnavlja, plodnosti koja se prenosi kroz generacije i snažna veza sa prirodom, koju Bog stvara.
Važno je napomenuti da je ovaj običaj posebno očuvan u Sirinićkoj župi na Kosovu i Metohiji, gde Lazarice i dalje prolaze kroz sela, pevajući pesme koje se prenose s kolena na koleno. Tamo je običaj upisan u nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, čime je dodatno potvrđeno njegovo značenje i važnost u očuvanju identiteta naroda.
Iako Lazarice nisu deo zvanične crkvene liturgije, one ostaju svetli primer narodne duhovnosti, koja se, kroz sve te vekove, uspešno spajala s crkvenim vrednostima. Ovaj običaj nas podseća na to da je Božja prisutnost u svakodnevnom životu, u ritmu prirode, u sreći devojaka koje pevaju i u ljubavi koju prenosimo sa generacije na generaciju.
Lazareva subota, poznata i kao Vrbica, slavi se uvek u subotu neposredno pre Cveti, što znači da datum varira iz godine u godinu, zavisno od datuma Vaskrsa.
Otkrijte tajnu monaškog recepta koji se vekovima priprema uoči Lazareve subote – simboliku, oblik i sastojke lazarakija, poslastice koju vernici i danas mese kao tiho sećanje na čudo vaskrsenja i predstojeći praznik nad praznicima.
Na današnji dan Hristos je uzviknuo: "Pustite decu k meni, i ne branite im, jer takvih je Carstvo Nebesko"!
U nadahnutom predavanju protojereja-stavrofora Gojka Perovića vernici su otkrili da Vaskršnji post nije samo uzdržanje od hrane, već duboka duhovna borba i putovanje ka Hristu, koje se u danima Strasne sedmice pretvara u tiho svedočenje pred licem Gospodnjim.
Na praznik Nerukotvorenog obraza Gospodnjeg, episkop bihaćko-petrovački predvodio je svetu Liturgiju u manastiru gde pedesetak preostalih meštana i raseljeni sa svih strana sveta zajedno obnavljaju hram, konak i nadu za budućnost sela.
Nekadašnja kolevka demona i lažnih bogova zasijala je pustinjama monaha i oltarima Gospoda, kako je još prorok Isaija predvideo – podseća nas današnja beseda vladike Nikolaja Velimirovića.
Portal religija.rs želi svim učenicima srećan početak nove školske godine, a uz to donosi nekoliko molitava koje će vam biti od koristi dok budete osvajali kilometre znanja.
Kada je umro, ceo Izraelj je za njim plakao.
Odgovori arhimandrita Rafaila Karelina na pitanja vernika i odabrane pouke iz njegovih knjiga.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Lazarovo vaskrsenje nosi duboko teološko značenje, kao predokus trijumfa života nad smrću, a Lazareva subota nas podseća na snagu Božje ljubavi i nade.
Sa zvončićima oko vrata i vrbovim grančicama u rukama, stotine dece i vernika prošle su u molitvenom hodu do hrama Svetog Save, gde je vladika Petar služio bdenije uoči praznika Cveti — ulaska Gospodnjeg u Jerusalim.
Uz praznične liturgije, osvećene grančice i reči vladike Siluana, pravoslavni vernici iz dijaspore sabrali su se u hramovima širom Melburna – slaveći Gospoda i oproštajući se od prote Petra Damnjanovića, čija služba ostaje duboko urezana u srca vernog naroda.
Breber je teško ranjen prilikom rušenja novosadskog mosta, ali tom prilikom je doživeo i neverovatno iskustvo.
Nekadašnja kolevka demona i lažnih bogova zasijala je pustinjama monaha i oltarima Gospoda, kako je još prorok Isaija predvideo – podseća nas današnja beseda vladike Nikolaja Velimirovića.
Portal religija.rs želi svim učenicima srećan početak nove školske godine, a uz to donosi nekoliko molitava koje će vam biti od koristi dok budete osvajali kilometre znanja.
Odgovori arhimandrita Rafaila Karelina na pitanja vernika i odabrane pouke iz njegovih knjiga.
Posle krštenja 2021. godine, počeo je da deli svoje iskustvo sa drugima. Jedan prijatelj, Stiven Gao iz Čikaga, počeo je da se usrdno moli Isusovom molitvom i ubrzo se pridružio Marku u vođenju internet zajednica.
Portal religija.rs želi svim učenicima srećan početak nove školske godine, a uz to donosi nekoliko molitava koje će vam biti od koristi dok budete osvajali kilometre znanja.
Odgovori arhimandrita Rafaila Karelina na pitanja vernika i odabrane pouke iz njegovih knjiga.
Posle krštenja 2021. godine, počeo je da deli svoje iskustvo sa drugima. Jedan prijatelj, Stiven Gao iz Čikaga, počeo je da se usrdno moli Isusovom molitvom i ubrzo se pridružio Marku u vođenju internet zajednica.
Manje od nedelju dana ranije Sulejman je stigao u Meku iz Egipta s vizom saudijskog turiste.
Jedan od najomiljenijih svetogorskih staraca upozoravao je da materijalno blagostanje ne donosi sreću i da bez Boga čovek nosi u sebi deo pakla.
Suština liturgije je pričešće vernih istinitim telom i krvlju Gospoda Isusa Hrista u vidu hleba i vina.
Jubilarni 10. Festival hrišćanske kulture i duhovno-dokumentarnog filma održaće se od 4. do 12. septembra.
