Uoči praznika Cveti, veruje se da devojke u narodnim nošnjama i venčićima na glavama donose sreću i zdravlje domaćinstvima, čuvajući simboliku plodnosti, prirode i duhovne obnove.
Na Lazarevu subotu, poznatu i kao Vrbicu, širom srpskih sela i gradova čuje se veselo pevanje devojaka koje pozdravljaju dolazak proljeća i novog života. Ovaj običaj, duboko ukorenjen u narodnoj tradiciji, predstavlja spoj hrišćanskih vrednosti i predhrišćanskih običaja, oblikovan kroz vekove postojanja i očuvanja srpske kulturne baštine.
Lazarice su, u svojoj suštini, ritualne povorke devojaka koje obeležavaju Vrbicu, dan pre Cveti, iako su sa njom povezane i dublje, simboličke poruke. Običaj, kako nam istorija i etnologija govore, potiče iz drevnih vremena, kada je verovanje u prirodne sile i plodnost zauzimalo centralno mesto u životu svakog naroda.
Prema nekim tumačenjima, Lazarice imaju korene u rimskom prazniku Rozalija, koji je bio posvećen cvetovima i plodnosti, a popularizovan je u Jugoistočnoj Evropi od strane Rimljana. Ovaj praznik se vezivao za plodnost, obnavljanje prirode i postizanje blagoslova na poljima i u domaćinstvima. Kako su Rimljani osvojili Balkan, tako su i njihove tradicije našle plodno tlo, uobličile se kroz narodnu praksu.
Shutterstock/Maria Sbytova
Venčići od vrbe i cveća deo su običaja koji prate obeležavanje lazareve subote
Danas, Lazarice predstavljaju povorku devojaka, obeleženu pevanjem, igrom i zajedništvom. U svečanim narodnim nošnjama, okićene grančicama vrbe i cvećem, devojke obilaze kuće i domaćinstva, donoseći zdravlje, sreću i plodnost. Svaka devojka, sa svojim glasom, tkaninom i korpom, postaje simbol nade i obnove, izgovarajući blagoslov za porodicu domaćina. Ova povorka, sa mladima obučenim u narodne nošnje, priča priču o snazi prirode i njenoj neprestanoj obnovi. U nekim krajevima, tradicionalno, jedna devojka oblači muško odelo i predstavlja Lazara, dok druga, u belom, postaje sama Lazarica, obavijena velom, tajanstvena i sveta.
Crkveni pogled na ovaj običaj nije jednostavan. Iako nisu u fokusu crkvenih liturgija, Lazarice su deo kulturnog identiteta naroda, koji u njima vidi odraz svog duhovnog života. Crkva, uz dužno poštovanje tradicije, toleriše ovaj običaj, smatrajući ga segmentom narodnog nasleđa. Čak i sveštenici, iako retko izričito govore o Lazaricama, ne negiraju njihovu simboliku.
Shutterstock/GEORGID
Devojke Lazarice
Sveštenik Simeon, jedan od onih koji su imali priliku da govore o ovom običaju, ističe posebnu simboliku vrbe, biljke koja ima duboko ukorenjeno značenje u pravoslavlju. Grančice vrbe, koje vernici uzimaju i čuvaju tokom godine, predstavljaju pobedu života nad smrću, simbolizujući Hristovu žrtvu i Njegovu pobedu nad svakim zlom. U tom svetlu, običaj Lazarica dobija još dublje značenje, jer se u ovoj povorci vidi slika života koji se obnavlja, plodnosti koja se prenosi kroz generacije i snažna veza sa prirodom, koju Bog stvara.
Važno je napomenuti da je ovaj običaj posebno očuvan u Sirinićkoj župi na Kosovu i Metohiji, gde Lazarice i dalje prolaze kroz sela, pevajući pesme koje se prenose s kolena na koleno. Tamo je običaj upisan u nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, čime je dodatno potvrđeno njegovo značenje i važnost u očuvanju identiteta naroda.
Iako Lazarice nisu deo zvanične crkvene liturgije, one ostaju svetli primer narodne duhovnosti, koja se, kroz sve te vekove, uspešno spajala s crkvenim vrednostima. Ovaj običaj nas podseća na to da je Božja prisutnost u svakodnevnom životu, u ritmu prirode, u sreći devojaka koje pevaju i u ljubavi koju prenosimo sa generacije na generaciju.
Lazareva subota, poznata i kao Vrbica, slavi se uvek u subotu neposredno pre Cveti, što znači da datum varira iz godine u godinu, zavisno od datuma Vaskrsa.
Otkrijte tajnu monaškog recepta koji se vekovima priprema uoči Lazareve subote – simboliku, oblik i sastojke lazarakija, poslastice koju vernici i danas mese kao tiho sećanje na čudo vaskrsenja i predstojeći praznik nad praznicima.
U nadahnutom predavanju protojereja-stavrofora Gojka Perovića vernici su otkrili da Vaskršnji post nije samo uzdržanje od hrane, već duboka duhovna borba i putovanje ka Hristu, koje se u danima Strasne sedmice pretvara u tiho svedočenje pred licem Gospodnjim.
U besedi za petak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto čovek ne prepoznaje pogubnost greha i zašto je očišćenje uma prvi korak ka povratku Bogu.
Veliki hrišćanski svetitelj je još početkom 5. veka upozoravao na pogubne posledice lošeg društva i objašnjavao kako tuđe navike mogu promeniti čoveka.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Svetom arhijerejskom liturgijom, uz sasluženje arhijereja iz tri pomesne crkve, odata je počast duhovniku čija su ljubav prema narodu i apostolska revnost ostavili neizbrisiv trag.
General Aleksus G. Grinkevič i komandant KFOR-a Robert Vergori razgovarali su sa mitropolitom o bezbednosti srpskog naroda, očuvanju manastira Visoki Dečani i uslovima za trajni mir na Kosovu i Metohiji.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Lazarovo vaskrsenje nosi duboko teološko značenje, kao predokus trijumfa života nad smrću, a Lazareva subota nas podseća na snagu Božje ljubavi i nade.
U besedi za petak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto čovek ne prepoznaje pogubnost greha i zašto je očišćenje uma prvi korak ka povratku Bogu.
Veliki hrišćanski svetitelj je još početkom 5. veka upozoravao na pogubne posledice lošeg društva i objašnjavao kako tuđe navike mogu promeniti čoveka.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Osam istorijskih Mercedesa, koje su pape koristile od 1930. godine, izloženo je u Vatikanskim muzejima. Postavka otkriva gotovo vek razvoja papamobila, od luksuznih detalja do savremenih bezbednosnih rešenja.
U besedi za petak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto čovek ne prepoznaje pogubnost greha i zašto je očišćenje uma prvi korak ka povratku Bogu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
