Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U seoskim sredinama juga, kada bi se u crkvenom kalendaru zaokružili veliki praznici i kada bi tipik dozvolio mrs, domaćinstva bi zamirisala na jelo koje okuplja porodicu i budi tople uspomene. U zemljanim posudama, na tihoj vatri, krčkala se ukusna mešavina mesa, povrća i začina — jelo koje je nosilo jednostavan, a snažan naziv: selsko meso.
Ovaj specijalitet, posebno popularan u Severnoj Makedoniji i na jugu Srbije, vekovima spaja ljude oko trpeze. Rađa se iz skromnosti i obilja sela — iz ruku vrednih domaćica koje su od onoga što je kuća dala stvarale gozbu. Miris sveže paprike, paradajza i vina širio se dvorištima, a meso koje se krčka u sopstvenom soku postajalo je simbol radosti, zajedništva i blagoslova prazničnog dana.
Danas, iako su mnogi običaji zaboravljeni, selsko meso i dalje živi — kao jelo koje vraća sećanja na detinjstvo, praznične ručkove i okupljene porodice. Bilo da se priprema u rerni ili u zemljanoj posudi, njegov ukus svedoči o toplini doma i jednostavnim radostima života.
500 g pilećeg filea
Sve tri vrste mesa iseći na kockice i posoliti. U nauljenom tiganju propržiti svaku vrstu mesa posebno. Na istoj masnoći kratko prodinstati šampinjone, pa i njih izvaditi i dodati isprženom mesu.
Na kraju, u tiganj spustiti crni luk isečen na rebarca, paprike iseckane na kockice, oljušten paradajz (ili paradajz sok) i usitnjen beli luk. Posoliti, pobiberiti i sve zajedno kratko prodinstati.
U dublju posudu za pečenje sipati meso i povrće, izmešati i naliti belim vinom, pa doliti i malo vode, da sve ogrezne u tečnosti. Staviti u rernu i zapeći oko pola sata.
Za savršeno selsko meso, birajte kombinaciju pilećeg, junećeg i svinjskog mesa, uz dodatak dimljene kobasice za puniji ukus, a povrće neka bude sveže — paprike i paradajz (ili paradajz sok ako nemate svež), uz obavezni luk koji daje dubinu ukusa. Suve paprike i pečurke, bilo šampinjoni, vrganji ili bukovače, pojačaće aromu jela.
Meso isecite na jednake komade i obavezno ga osušite pre prženja kako bi zadržalo sočnost.
Obrok od svežih babura i domaćeg belog sira i danas unosi toplinu u domove, a uz bakine savete postaje savršen izbor i za dane kada je po tipiku dozvoljen beli mrs. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Sporo krčkano od pšenice i mesa, ovo jelo donosilo je miris praznika u domove pravoslavnih, katoličkih i muslimanskih porodica i ostalo simbol okupljanja za istom trpezom. Autentični recept iz Ohrida u kojem sporo kuvanje i pažljivo birani sastojci pretvaraju jednostavne namirnice u raskoš ukusa i mirisa koji vraćaju toplinu doma na trpezu. Od zapečenog kukuruznog brašna do slojeva suhog mesa i kajmaka – naučite kako pripremiti ovo hranljivo jelo balkanske tradicije koje vekovima spaja ukuse i običaje naših predaka. Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva.
500 g junetine
500 g svinjetine
500 g šampinjona
2 glavice crnog luka
2 zelene paprike
2 crvene paprike (sveže ili suve)
3–4 čena belog luka
3 paradajza ili 1/2 l paradajz soka
1 dl belog vina
1 dl ulja
so, biber
shutterstock.com/andreeeabica
Priprema:
Savet:
Mrsni recepti
11:31 | 21.09.2025
RECEPT ZA BAKINE PAPRIKE PUNJENE SIROM KOJI SE PRENOSI GENERACIJAMA: Ovo jednostavno starinsko jelo osvaja ukusom i budi sećanja iz detinjstva
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
09:58 | 29.09.2025
KEŠKE – ZABORAVLJENO PRAZNIČNO JELO KOJE JE SPAJALO RAZLIČITE VERE I OBIČAJE NA BALKANU: Probajte starinski recept iz Hercegovine, nećete pogrešiti
Mrsni recepti
11:10 | 04.10.2025
OHRIDSKI ČOMLEK – NEODOLJIVI SPOJ MESA, LUKA I VINA: Starinsko jelo koje osvaja sva čula
Mrsni recepti
12:09 | 05.10.2025
STARINSKA MAMALJUGA – ZABORAVLJENO JELO NAŠIH PREDAKA: Tradicionalni recept koji okuplja porodicu i vraća miris doma
Mrsni recepti
12:57 | 13.10.2025
ZABORAVLJENA PITA PASTRMAJLIJA – KADA JE JEDNOM PROBATE, UVEK ĆETE JE PRAVITI: Stari recept koji okuplja porodicu i budi toplinu doma
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Brojni pojedinci, bilo iz ličnih razočaranja, racionalističkog pristupa ili pod uticajem naučnih i filozofskih pravaca, donose zaključak da Boga nema.
U Dalju je svečano predstavljena Fondacija „Sveta Petka”, čija je misija da kroz obrazovne programe, humanitarne akcije i kulturne manifestacije osnaži zajedništvo i sačuva identitet srpskog naroda.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
"Oče naš" nas podseća da se Bogu obraćamo kao deca svome ocu – sa poverenjem, ljubavlju i smirenošću.
U besedi za 19. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Carstvo nebesko, susrete sa svetiteljima i mir u duši – otkrivajući kako običan čovek može dodirnuti darove koje svet ne može dati.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Kosovski pilav sa jagnjetinom nije samo jelo — to je tihi svedok porodičnih slava, prazničnih trpeza i ukusa koji se pamti kroz generacije.
Smederevska kapama od jagnjetine i zelja nije samo gastronomska retkost, već i simbol stare srpske gostoljubivosti, vere i porodičnog zajedništva.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte starinski recept – jednostavan, topao i toliko ukusan da ćete želeti da stari hleb namerno sačuvate za sledeći put.
Sočivo sa semenkama, tradicionalno manastirsko jelo, donosi mir, toplinu i bogatstvo ukusa — a sprema se lako, bez skupih sastojaka i u svega nekoliko koraka.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
Isprobajte starinski recept iz 1855. godine – jednostavno jelo puno ukusa, topline i tihe mudrosti.
Otkrijte kako da pripremite starinski kolač „na kašike“, sa mirisom kakaa i domaćih jaja, koji spaja generacije, unosi toplinu u vaš dom i postaje nezaobilazna poslastica uz popodnevnu kafu ili prazničnu trpezu.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Ajeti iz sure Ghafir, izdvojeni za 19. oktobar, upozoravaju da oni koji ignorišu znakove Alaha rizikuju Džehenem, dok zahvalnost i svakodnevna pokornost otvaraju put ka unutrašnjem miru.
Ruski državljanin, koji je živeo u „Ruskome manastiru“ na Svetoj Gori, pokušao je da napusti Grčku avionom — sud ga je proglasio krivim i izrekao mu kaznu zatvora i novčanu kaznu od 5.000 evra.
Sve što je pred ikonama nije otpad, već deo svetinje. Jedan od najpoznatijih duhovnika sa Svete gore otkriva kako da sačuvate blagodat i svetinju u svom domu.
