Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U seoskim sredinama juga, kada bi se u crkvenom kalendaru zaokružili veliki praznici i kada bi tipik dozvolio mrs, domaćinstva bi zamirisala na jelo koje okuplja porodicu i budi tople uspomene. U zemljanim posudama, na tihoj vatri, krčkala se ukusna mešavina mesa, povrća i začina — jelo koje je nosilo jednostavan, a snažan naziv: selsko meso.
Ovaj specijalitet, posebno popularan u Severnoj Makedoniji i na jugu Srbije, vekovima spaja ljude oko trpeze. Rađa se iz skromnosti i obilja sela — iz ruku vrednih domaćica koje su od onoga što je kuća dala stvarale gozbu. Miris sveže paprike, paradajza i vina širio se dvorištima, a meso koje se krčka u sopstvenom soku postajalo je simbol radosti, zajedništva i blagoslova prazničnog dana.
Danas, iako su mnogi običaji zaboravljeni, selsko meso i dalje živi — kao jelo koje vraća sećanja na detinjstvo, praznične ručkove i okupljene porodice. Bilo da se priprema u rerni ili u zemljanoj posudi, njegov ukus svedoči o toplini doma i jednostavnim radostima života.
500 g pilećeg filea
Sve tri vrste mesa iseći na kockice i posoliti. U nauljenom tiganju propržiti svaku vrstu mesa posebno. Na istoj masnoći kratko prodinstati šampinjone, pa i njih izvaditi i dodati isprženom mesu.
Na kraju, u tiganj spustiti crni luk isečen na rebarca, paprike iseckane na kockice, oljušten paradajz (ili paradajz sok) i usitnjen beli luk. Posoliti, pobiberiti i sve zajedno kratko prodinstati.
U dublju posudu za pečenje sipati meso i povrće, izmešati i naliti belim vinom, pa doliti i malo vode, da sve ogrezne u tečnosti. Staviti u rernu i zapeći oko pola sata.
Za savršeno selsko meso, birajte kombinaciju pilećeg, junećeg i svinjskog mesa, uz dodatak dimljene kobasice za puniji ukus, a povrće neka bude sveže — paprike i paradajz (ili paradajz sok ako nemate svež), uz obavezni luk koji daje dubinu ukusa. Suve paprike i pečurke, bilo šampinjoni, vrganji ili bukovače, pojačaće aromu jela.
Meso isecite na jednake komade i obavezno ga osušite pre prženja kako bi zadržalo sočnost.
Obrok od svežih babura i domaćeg belog sira i danas unosi toplinu u domove, a uz bakine savete postaje savršen izbor i za dane kada je po tipiku dozvoljen beli mrs. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Sporo krčkano od pšenice i mesa, ovo jelo donosilo je miris praznika u domove pravoslavnih, katoličkih i muslimanskih porodica i ostalo simbol okupljanja za istom trpezom. Autentični recept iz Ohrida u kojem sporo kuvanje i pažljivo birani sastojci pretvaraju jednostavne namirnice u raskoš ukusa i mirisa koji vraćaju toplinu doma na trpezu. Od zapečenog kukuruznog brašna do slojeva suhog mesa i kajmaka – naučite kako pripremiti ovo hranljivo jelo balkanske tradicije koje vekovima spaja ukuse i običaje naših predaka. Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva.
500 g junetine
500 g svinjetine
500 g šampinjona
2 glavice crnog luka
2 zelene paprike
2 crvene paprike (sveže ili suve)
3–4 čena belog luka
3 paradajza ili 1/2 l paradajz soka
1 dl belog vina
1 dl ulja
so, biber
shutterstock.com/andreeeabica
Priprema:
Savet:
Mrsni recepti
11:31 | 21.09.2025
RECEPT ZA BAKINE PAPRIKE PUNJENE SIROM KOJI SE PRENOSI GENERACIJAMA: Ovo jednostavno starinsko jelo osvaja ukusom i budi sećanja iz detinjstva
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
09:58 | 29.09.2025
KEŠKE – ZABORAVLJENO PRAZNIČNO JELO KOJE JE SPAJALO RAZLIČITE VERE I OBIČAJE NA BALKANU: Probajte starinski recept iz Hercegovine, nećete pogrešiti
Mrsni recepti
11:10 | 04.10.2025
OHRIDSKI ČOMLEK – NEODOLJIVI SPOJ MESA, LUKA I VINA: Starinsko jelo koje osvaja sva čula
Mrsni recepti
12:09 | 05.10.2025
STARINSKA MAMALJUGA – ZABORAVLJENO JELO NAŠIH PREDAKA: Tradicionalni recept koji okuplja porodicu i vraća miris doma
Mrsni recepti
12:57 | 13.10.2025
ZABORAVLJENA PITA PASTRMAJLIJA – KADA JE JEDNOM PROBATE, UVEK ĆETE JE PRAVITI: Stari recept koji okuplja porodicu i budi toplinu doma
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Obnovitelj i iguman brojnih srpskih manastira objašnjava kako mala svakodnevna dela mogu osloboditi čoveka od nevidljivih sila koje ga drže u haosu.
Spor u parohiji Sabornog hrama Svetog Save u Klivlendu prerastao je u višemesečni sukob zbog smene sveštenika i pitanja finansijske odgovornosti u Eparhiji istočnoameričkoj.
Osvećeno znamenje koje je potonulo pre plivanja pronađeno je dan kasnije i sada se čuva u hramu Svete Trojice, gde mu vernici prilaze na poklonjenje i celivanje.
Sačuvano je njegovo žitije, koje govori o brojnim delima isceljenja, pa i vaskrsenja iz mrtvih.
Bez pompe i velikih reči, u molitvi i sabranosti, Sabor Svetog Jovana Krstitelja u ostroškoj svetinji protekao je kao retka prilika da se vera ne objašnjava - već doživi.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Mekane, mirisne i jednostavne, ove domaće piroške vraćaju za sto celu porodicu i podsećaju kako izgleda nedelja bez žurbe.
Kremasta teleća džigerica sa pasiranim paradajzom i aromatičnim začinima savršena je za zimske obroke, idealna za sve koji žele domaći ukus bez komplikacija.
Kosovski pilav sa jagnjetinom nije samo jelo — to je tihi svedok porodičnih slava, prazničnih trpeza i ukusa koji se pamti kroz generacije.
Smederevska kapama od jagnjetine i zelja nije samo gastronomska retkost, već i simbol stare srpske gostoljubivosti, vere i porodičnog zajedništva.
Jednostavan recept, sočan i nežan, koji svaka domaćica može pripremiti kada Crkva ne propisuje post - miris i ukus koji spajaju generacije.
Bez gotovih kora i bez žurbe, od kvasnog testa i sira, ovo jelo se peklo kad se htelo nešto jednostavno, sito i pošteno – baš onako kako se nekad kuvalo.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Beda, glad i siromaštvo nisu samo društveni problemi, već i pokazatelji odnosa ljudi prema zapovesti ljubavi.
Preteča Gospodnji jedini je svetac koji se u Pravoslavnoj crkvi proslavlja čak sedam puta godišnje – kroz praznike koji prate njegov život, služenje, stradanje i čudesnu istoriju njegove najveće svetinje.
Dok Jovanjdan u mnoge domove dolazi i kao krsna slava, Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već kao iskrena potreba da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
