Kremasta teleća džigerica sa pasiranim paradajzom i aromatičnim začinima savršena je za zimske obroke, idealna za sve koji žele domaći ukus bez komplikacija.
U danima kada se kuća još miriše na ostatke božićne gozbe, a zima neumoljivo gricka kroz prozore, starinski recept za teleću džigericu vraća nas jednostavnim, domaćim ukusima. Ovo jelo, pripremano u periodima između obilnih mrsnih trpeza i pre nego što počne Vaskršnji post, greje dušu i podseća na mirisne kuhinje naših predaka, kada se svaki sastojak pažljivo birao, a kuvanje nije bilo samo priprema hrane, već i čin ljubavi. Starinski recept koji sledi savršeno spaja nežnost teleće džigerice sa aromom luka, začinskog bilja i belog vina, i dovoljno je jednostavan da ga i početnici u kuhinji mogu pripremiti sa radošću.
800 g teleće džigerice
Na ulju dinstajte luk dok ne omekša, povremeno ga podlivajte vodom da ne zagori. Dodajte džigericu isečenu na tanke trake i pospite je sa malo brašna. Kratko dinstajte, pa podlijte vodom i vinom. Dodajte sveže začine, sitno seckan beli luk, zatim sipajte paradajz i dodajte mlevenu papriku. Promešajte i ostavite da se krčka uz povremeno mešanje dok džigerica ne omekša. Dodajte sirće, proverite ukus, pa pred kraj ubacite peršunov list, pobiberite i posolite. Poslužite uz palentu.
Umesto teleće, možete koristiti i pileću džigaricu.
Donosimo tradicionalni recept kraljice bajramske sofre – čorbe koja krije mudrost predaka i mirise dana kada su begovi i age okupljali narod oko svojih trpeza. Autentični recept iz Ohrida u kojem sporo kuvanje i pažljivo birani sastojci pretvaraju jednostavne namirnice u raskoš ukusa i mirisa koji vraćaju toplinu doma na trpezu. Od domaćeg sira do pažljivo zatvorenog testa – recept koji se prenosi s kolena na koleno i nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju. Saznajte kako da pripremite jelo koje je nekada bilo nezaobilazno na slavskim trpezama i nedeljnim porodičnim ručkovima, a danas predstavlja pravo kulinarsko blago.
3 veće glavice crnog luka
4 čena belog luka
1 grančica ruzmarina
nekoliko grančica timijana
peršunov list
pola šolje pasiranog paradajza
1 kašičica mlevene crvene paprike
2 dl belog vina
1 kašika sirćeta
so
biber
maslinovo ulje
hlphoto/Shutterstock
Priprema
Bakin savet
Mrsni recepti
10:15 | 21.07.2025
TAJNA ORIJENTALNE KUHINJE: Originalni recept za begovu čorbu – kraljicu praznične sofre koja greje dušu i okuplja porodicu
Mrsni recepti
11:10 | 04.10.2025
OHRIDSKI ČOMLEK – NEODOLJIVI SPOJ MESA, LUKA I VINA: Starinsko jelo koje osvaja sva čula
Mrsni recepti
12:05 | 06.10.2025
STARINSKI TAŠCI SA SIROM PONOVO OSVAJAJU TRPEZE BALKANA: Miris i ukus prošlih vremena u savremenoj kuhinji
Mrsni recepti
12:57 | 13.10.2025
ZABORAVLJENA PITA PASTRMAJLIJA – KADA JE JEDNOM PROBATE, UVEK ĆETE JE PRAVITI: Stari recept koji okuplja porodicu i budi toplinu doma
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Mrsni recepti
12:38 | 20.10.2025
STARINSKI RECEPT ZA SAVRŠEN TELEĆI PERKELT IZ BAKINE KUHINJE: Jelo koje je mirisalo na praznike i slavlja
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Paroh budvanski objašnjava zašto odlazak na groblje nije najvažniji čin, kako molitva povezuje žive i upokojene i zbog čega na ovaj dan nema mesta sujeverju i pravilima koja nemaju uporište u crkvenom učenju.
Kandilo podseća na potrebu za molitvom, na to da je Hristos jedina istinita svetlost i da vera u njega treba da osvetljava čovekov život.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
U svetinji u Ilajnu, gde su ga dočekali monasi i brojni vernici, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Božjem promislu, duhovnim korenima Srba u Australiji i svetinjama koje čuvaju veru daleko od otadžbine.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Nekada pripremana u manastirima za goste, danas simbol domaće kuhinje i snalažljivosti – otkrivamo recept i priču iza starog balkanskog paprikaša koji je sačuvao duh tradicije.
Svinjetina se najpre lagano dinsta, zatim joj se dodaje obilje luka i začini, pa se sve zajedno dugo krčka dok ne dobije pun ukus.
Tri jufke, sočan nadev od mlevenog mesa i luka i posebna završnica u kojoj se krajevi testa preklapaju preko nadeva daju mu izgled i ukus koji se pamte.
Krompir, crni luk i jaja uz malo masti daju jelo koje je nekada bilo jednostavno rešenje za gladne pastire i ukućane.
Nekada se ništa iz kuhinje nije olako bacalo, a naročito ne hleb. Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje sočan obrok sa zlatnom koricom.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Svinjetina se najpre lagano dinsta, zatim joj se dodaje obilje luka i začini, pa se sve zajedno dugo krčka dok ne dobije pun ukus.
Pravi se bez komplikovanja, a jedan detalj u pripremi daje joj naročito pun ukus i miris domaće kuhinje.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Ruski svetitelj objašnjava zašto se zablude ne prevazilaze podsmehom i osudom, već smirenjem, ljubavlju, trpljenjem i molitvom.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova Alfejevog. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana Henrija Njumana i Svetog Dionisija sa drugovima, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
