Od domaćeg sira do pažljivo zatvorenog testa – recept koji se prenosi s kolena na koleno i nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Tašci sa sirom potiču iz starih balkanskih kuhinja i predstavljaju našu verziju poznatih svetskih jela poput italijanskih raviola ili poljskih pieroga. Ipak, ono što ih izdvaja jeste duh domaćinstva i jednostavnost sastojaka: brašno, jaja, voda, so i – naravno – domaći sir.
Naziv „tašci“ dolazi od oblika testa koje se puni filom, zatvara i kuva u vodi. U starim domaćinstvima domaćice su ih pravile ručno, koristeći drvene kalupe ili ivice čaša, dok su deca nestrpljivo čekala da prvi tašci isplivaju na površinu vrele vode, znajući da su upravo tada – gotovi.
Tašci su oduvek bili porodično jelo – spremali su se za ručkove, slave, dane posta kada je dozvoljen beli mrs. Služili su se uz kiselo mleko, kajmak ili istopljen puter, a svaki zalogaj bio je pun topline i ukusa doma.
Postojale su i slatke verzije, punjene pekmezom, makom ili orasima, koje su bile omiljene među decom, a i danas se rado pripremaju u nekim krajevima Srbije.
Za testo:
1 kg brašna
Za fil:
500 g sira
U vanglu stavite brašno i napravite udubljenje. Dodajte jaja i so, pa postepeno dodajte mlaku vodu i zamesite glatko, srednje tvrdo testo. Ostavite ga da odstoji pola sata.
Nakon toga testo razvaljajte tanko na pobrašnjenoj površini i isečite na pravougaonike. Na svaki stavite po kašičicu fila od sira, preklopite i pažljivo pritisnite ivice viljuškom.
Tašci se kuvaju u kipućoj, posoljenoj vodi s malo ulja – gotovi su kada isplivaju na površinu. Po želji, mogu se preliti puterom, posuti prezlama ili parmezanom, ali najlepši su – jednostavni, topli i mirišljavi, baš kao nekada.
Koristite meko brašno (tip 400 ili 500) za najlepšu teksturu testa. Domaći sir daje najbolji ukus, ali se može kombinovati s fetom za bogatiji miris. Kašika ulja u testo čini ga elastičnijim i mekšim. Testo treba da „odmori“ najmanje pola sata, a ivice tašaca treba čvrsto pritisnuti da se ne otvore tokom kuvanja. Za slatke tašce, dodajte u fil malo šećera i vanilin šećer.
Nekada nezaobilazno jelo na trpezama u Bosni, Sandžaku i na Kosovu i danas budi nostalgiju, dok jednostavni sastojci pričaju priču o okupljanju za Bajram, ali i za druge svečane prilike. Gusta čorba od mesa i povrća koja se vekovima pripremala u selima, danas vraća miris doma i tradiciju starih majstora kuhinje. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Sporo krčkano od pšenice i mesa, ovo jelo donosilo je miris praznika u domove pravoslavnih, katoličkih i muslimanskih porodica i ostalo simbol okupljanja za istom trpezom. Autentični recept iz Ohrida u kojem sporo kuvanje i pažljivo birani sastojci pretvaraju jednostavne namirnice u raskoš ukusa i mirisa koji vraćaju toplinu doma na trpezu. Od zapečenog kukuruznog brašna do slojeva suhog mesa i kajmaka – naučite kako pripremiti ovo hranljivo jelo balkanske tradicije koje vekovima spaja ukuse i običaje naših predaka.
1 jaje
Shutterstock/nelea33
Priprema:
Savet:
Mrsni recepti
10:22 | 08.09.2025
KALJA SA KROMPIROM I MESOM – ZABORAVLJENI UKUS PRAZNIČNE TRPEZE: Starinsko jelo koje je nekada bilo znak radosti i zajedništva
Mrsni recepti
11:24 | 13.09.2025
RINŠTAJH – TRADICIONALNO SRPSKO SELJAČKO JELO VRAĆA DETINJSTVO NA TRPEZU: Ovaj starinski recept donosi toplinu starih domova u svakom zalogaju
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
09:58 | 29.09.2025
KEŠKE – ZABORAVLJENO PRAZNIČNO JELO KOJE JE SPAJALO RAZLIČITE VERE I OBIČAJE NA BALKANU: Probajte starinski recept iz Hercegovine, nećete pogrešiti
Mrsni recepti
11:10 | 04.10.2025
OHRIDSKI ČOMLEK – NEODOLJIVI SPOJ MESA, LUKA I VINA: Starinsko jelo koje osvaja sva čula
Mrsni recepti
12:09 | 05.10.2025
STARINSKA MAMALJUGA – ZABORAVLJENO JELO NAŠIH PREDAKA: Tradicionalni recept koji okuplja porodicu i vraća miris doma
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Otac s bolesnim detetom, Albanac, prišao je tadašnjem vladici raško-prizrenskog, potonjem patrijarhu srpskom, da zatraži blagoslov.
Vernici i sveštenstvo okupili su se oko oltara Crkve Svetog kneza Lazara, evocirajući život i duhovnu snagu blaženopočivšeg patrijarha, čije se sećanje i danas oseća u svakom kutku Srpske pravoslavne crkve.
Među anđelima vlada savršeno jednomislije, jednodušnost i ljubav, a uz to još i potpuna poslušnost nižih činova višim činovima, i svih ukupno svetoj volji Božjoj.
Pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ponovo izbija rasprava o slavskom žitu: narodna predanja tvrde jedno, crkveni kanoni drugo — a mnogi domaćini ni ne slute da izostavljaju obavezan deo slave.
Objavljivanjem radne biografije na platformama za zapošljavanje, katolički sveštenik skrenuo je pažnju na pad priloga i finansijsku borbu svoje parohijske zajednice, o kojoj se već godinama gotovo i ne govori.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva.
Ova tradicionalna poslastica nekada je bila simbol porodičnih nedeljnih ručkova posle liturgije - priprema se lako, od sastojaka koje svaka kuća ima, a ukusom greje dušu.
Otkrijte kako su lisnati kolačići sa domaćim džemom nekada okupljali porodice, simbolizovali gostoljubivost i čuvali tradiciju svake mrsne slave – priprema je prava mala umetnost koju danas možemo ponovo oživeti.
Ovaj specijalitet od jednostavnih sastojaka danas doživljava renesansu i podseća na ognjišta koja su grejala srpska sela.
Jednostavan stari, provereni recept za penaste kore, bogat aromatični fil i nežnu glazuru koji vraćaju porodične uspomene.
Recept iz vremena kada se sve spremalo bez žurbe ponovo osvaja — zahvaljujući bogatom nadevu, toploj čokoladnoj glazuri i uspomenama koje mirišu na maslo.
Naučite kako da jednostavnim koracima pripremite čorbu koja čuva porodičnu tradiciju i unosi svečanost u svaki slavski dan.
Flekice sa kupusom, nekada nezaobilazne u mnogim domovima, vraćaju se kao lagana i zdrava alternativa teškim slavskim đakonijama – jednostavno i brzo za pripremu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Kroz biblijske priče o Marti i Mariji otkrijte kako Hronos i Kairos oblikuju naš život, zašto stalno jurimo i propuštamo ono što nosi smisao, i kako svaka sekunda može postati dodir večnosti.
Jednostavan stari, provereni recept za penaste kore, bogat aromatični fil i nežnu glazuru koji vraćaju porodične uspomene.
U besedi za 24. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako su ljudi pre Isusovog dolaska živeli u mreži iskušenja i sablazni.
