Od domaćeg sira do pažljivo zatvorenog testa – recept koji se prenosi s kolena na koleno i nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Tašci sa sirom potiču iz starih balkanskih kuhinja i predstavljaju našu verziju poznatih svetskih jela poput italijanskih raviola ili poljskih pieroga. Ipak, ono što ih izdvaja jeste duh domaćinstva i jednostavnost sastojaka: brašno, jaja, voda, so i – naravno – domaći sir.
Naziv „tašci“ dolazi od oblika testa koje se puni filom, zatvara i kuva u vodi. U starim domaćinstvima domaćice su ih pravile ručno, koristeći drvene kalupe ili ivice čaša, dok su deca nestrpljivo čekala da prvi tašci isplivaju na površinu vrele vode, znajući da su upravo tada – gotovi.
Tašci su oduvek bili porodično jelo – spremali su se za ručkove, slave, dane posta kada je dozvoljen beli mrs. Služili su se uz kiselo mleko, kajmak ili istopljen puter, a svaki zalogaj bio je pun topline i ukusa doma.
Postojale su i slatke verzije, punjene pekmezom, makom ili orasima, koje su bile omiljene među decom, a i danas se rado pripremaju u nekim krajevima Srbije.
Za testo:
1 kg brašna
Za fil:
500 g sira
U vanglu stavite brašno i napravite udubljenje. Dodajte jaja i so, pa postepeno dodajte mlaku vodu i zamesite glatko, srednje tvrdo testo. Ostavite ga da odstoji pola sata.
Nakon toga testo razvaljajte tanko na pobrašnjenoj površini i isečite na pravougaonike. Na svaki stavite po kašičicu fila od sira, preklopite i pažljivo pritisnite ivice viljuškom.
Tašci se kuvaju u kipućoj, posoljenoj vodi s malo ulja – gotovi su kada isplivaju na površinu. Po želji, mogu se preliti puterom, posuti prezlama ili parmezanom, ali najlepši su – jednostavni, topli i mirišljavi, baš kao nekada.
Koristite meko brašno (tip 400 ili 500) za najlepšu teksturu testa. Domaći sir daje najbolji ukus, ali se može kombinovati s fetom za bogatiji miris. Kašika ulja u testo čini ga elastičnijim i mekšim. Testo treba da „odmori“ najmanje pola sata, a ivice tašaca treba čvrsto pritisnuti da se ne otvore tokom kuvanja. Za slatke tašce, dodajte u fil malo šećera i vanilin šećer.
Nekada nezaobilazno jelo na trpezama u Bosni, Sandžaku i na Kosovu i danas budi nostalgiju, dok jednostavni sastojci pričaju priču o okupljanju za Bajram, ali i za druge svečane prilike. Gusta čorba od mesa i povrća koja se vekovima pripremala u selima, danas vraća miris doma i tradiciju starih majstora kuhinje. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Sporo krčkano od pšenice i mesa, ovo jelo donosilo je miris praznika u domove pravoslavnih, katoličkih i muslimanskih porodica i ostalo simbol okupljanja za istom trpezom. Autentični recept iz Ohrida u kojem sporo kuvanje i pažljivo birani sastojci pretvaraju jednostavne namirnice u raskoš ukusa i mirisa koji vraćaju toplinu doma na trpezu. Od zapečenog kukuruznog brašna do slojeva suhog mesa i kajmaka – naučite kako pripremiti ovo hranljivo jelo balkanske tradicije koje vekovima spaja ukuse i običaje naših predaka.
1 jaje
Shutterstock/nelea33
Priprema:
Savet:
Mrsni recepti
10:22 | 08.09.2025
KALJA SA KROMPIROM I MESOM – ZABORAVLJENI UKUS PRAZNIČNE TRPEZE: Starinsko jelo koje je nekada bilo znak radosti i zajedništva
Mrsni recepti
11:24 | 13.09.2025
RINŠTAJH – TRADICIONALNO SRPSKO SELJAČKO JELO VRAĆA DETINJSTVO NA TRPEZU: Ovaj starinski recept donosi toplinu starih domova u svakom zalogaju
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
09:58 | 29.09.2025
KEŠKE – ZABORAVLJENO PRAZNIČNO JELO KOJE JE SPAJALO RAZLIČITE VERE I OBIČAJE NA BALKANU: Probajte starinski recept iz Hercegovine, nećete pogrešiti
Mrsni recepti
11:10 | 04.10.2025
OHRIDSKI ČOMLEK – NEODOLJIVI SPOJ MESA, LUKA I VINA: Starinsko jelo koje osvaja sva čula
Mrsni recepti
12:09 | 05.10.2025
STARINSKA MAMALJUGA – ZABORAVLJENO JELO NAŠIH PREDAKA: Tradicionalni recept koji okuplja porodicu i vraća miris doma
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Praznik Rođenja Hristovog, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 7. januara, ne govori o sili i sjaju, već o tišini, smirenju i nadi koja već dva milenijuma iznova ispituje čoveka i njegov odnos prema Bogu i drugima.
Osvrćući se na Pravednog Josifa, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas u svojoj besedi za 31. utorak po Duhovima podseća kako vera i poslušnost Bogu oblikuju život i donose proslavu onima koji ga slede, čak i u najmračnijim trenucima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Badnji dan po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Bogojavljenje. I katolici danas proslavljaju Bogojavljenje – praznik Tri kralja, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Bog dolazi i s čim češ pred njega da staneš, šta ćeš da mu kažeš - da je lepo što dolazi, ali da je tebi bitnije prase..., pitao je iguman Georgije one koji robuju formi, a ne suštini praznika.
Sa svoja dva evnuha pobegla je od kuće, krstila se i prerušena u muško odelo otišla u muški manastir, gde je primila monaški čin.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva.
Ova tradicionalna poslastica nekada je bila simbol porodičnih nedeljnih ručkova posle liturgije - priprema se lako, od sastojaka koje svaka kuća ima, a ukusom greje dušu.
Otkrijte kako su lisnati kolačići sa domaćim džemom nekada okupljali porodice, simbolizovali gostoljubivost i čuvali tradiciju svake mrsne slave – priprema je prava mala umetnost koju danas možemo ponovo oživeti.
Ovaj specijalitet od jednostavnih sastojaka danas doživljava renesansu i podseća na ognjišta koja su grejala srpska sela.
Jelo po receptu jeromonaha Jeroteja iz 1855. godine svedoči o drugačijem odnosu prema hrani i prazniku.
Ovaj drevni način pripreme božićnog hleba otkriva zašto je pogača više od običaja i zašto se na prazničnoj trpezi doživljava kao blagoslov.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Tradicionalna poslastica sa domaćim pekmezom i orasima koja spaja manastirsku skromnost i toplinu porodične trpeze – idealna za dane posta na vodi.
Pred praznik Rođenja Hristovog, poglavar Srpske pravoslavne crkve nas podseća da mir ne dolazi silom, nego iz srca spremnog da oprosti, primi bližnjeg i obnovi zajedništvo, otvarajući prostor za ljubav i jedinstvo u porodici, Crkvi i društvu.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
Ključ je da praznik provodimo u molitvi, u ljubavi i blagodarnosti Bogu, istakao je otac Dejan.
Kada se makar jedna osoba u porodici iskreno i postojano moli, ona postaje duhovni oslonac svima drugima, iako to često nije vidljivo spolja.
Običaji na ovaj dan kriju više od drva i vatre – od jutarnje seče badnjaka u šumi do večernje trpeze koja unosi čudesnu toplinu i veru u domove.
