Autentični recept iz Ohrida u kojem sporo kuvanje i pažljivo birani sastojci pretvaraju jednostavne namirnice u raskoš ukusa i mirisa koji vraćaju toplinu doma na trpezu.
U mirnim uličicama Ohrida, među kućama koje čuvaju priče i sećanja generacija, širi se miris koji odiše pažnjom, strpljenjem i ljubavlju prema domaćoj hrani – to je ohridski čomlek.
Ohridski čomlek je starinsko jelo koje probuđuje čula: lagano dinstana teletina i luk stapaju se u gust, aromatičan sos, oplemenjen belim vinom i šafranom. Nekada su ga pripremali u zemljanim posudama i pekli u saču, što je mesu davalo nežnu teksturu, a luku mogućnost da se potpuno raspadne, stvarajući aromatičnu harmoniju koja ispunjava kuću toplinom doma.
Iako se varijacije čomleka mogu pronaći širom Balkana, ohridska verzija ostaje verna autentičnoj pripremi, sa pažljivo odabranim sastojcima i poštovanjem prema sporom kuvanju, koje svaki zalogaj pretvara u posebnu priču.
1 kg teletine bez kostiju
Meso isecite na kocke, posolite i pobiberite, a po mogućnosti ostavite preko noći u frižideru. Crni luk, najbolje sitni arpadžik, oljuštite i isecite na četvrtine, a beli luk očistite i ostavite cele čenove. U zemljani lonac ređajte naizmenično luk i meso, prelijte belim vinom i po potrebi dodajte malo vode da meso i luk ogreznu. Pospite šafranom, poklopite i kuvajte na laganoj vatri dva sata. Čomlek možete pripremati na šporetu ili u rerni, a sporo kuvanje omogućiće da meso postane izuzetno mekano, dok se luk gotovo potpuno raspada, stvarajući bogat, aromatičan sos.
Za savršen Ohridski čomlek preporučuje se teletina, mada junetina ili jagnjetina daju bogatiji ukus. Luk arpadžik se tokom sporog kuvanja karameliše i oslobađa punu slast, dok običan crni luk može biti prihvatljiva zamena. Šafran daje aromu i zlatnu boju, a kurkuma ili mala količina aleve paprike mogu dati sličan efekat. Belo vino oplemenjuje sos i naglašava sočnost mesa, dok suvo crno vino pojačava aromu. Meso i luk se ne mešaju tokom kuvanja, već se polako stapaju u bogat, mirisan sos, najbolje na temperaturi od 160–180°C tokom 2–2,5 sata u zemljanoj posudi koja ravnomerno raspoređuje toplotu i čuva vlagu. Čomlek se služi vruć, direktno iz posude, uz domaći hleb, pogaču ili krompir pire.
Ovaj specijalitet od jednostavnih sastojaka danas doživljava renesansu i podseća na ognjišta koja su grejala srpska sela. Nekada nezaobilazno jelo na trpezama u Bosni, Sandžaku i na Kosovu i danas budi nostalgiju, dok jednostavni sastojci pričaju priču o okupljanju za Bajram, ali i za druge svečane prilike. Gusta čorba od mesa i povrća koja se vekovima pripremala u selima, danas vraća miris doma i tradiciju starih majstora kuhinje. Obrok od svežih babura i domaćeg belog sira i danas unosi toplinu u domove, a uz bakine savete postaje savršen izbor i za dane kada je po tipiku dozvoljen beli mrs. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Sporo krčkano od pšenice i mesa, ovo jelo donosilo je miris praznika u domove pravoslavnih, katoličkih i muslimanskih porodica i ostalo simbol okupljanja za istom trpezom.
1 kg crnog luka arpadžika
nekoliko čenova belog luka
2 dl belog vina
so po ukusu
biber po ukusu
prstohvat šafrana
malo ulja
shutterstock.com/Dream79
Priprema:
Savet:
Mrsni recepti
11:13 | 04.09.2025
CRNOTRAVSKI ZELJANIK – NAJUKUSNIJA PITA OD ZELJA KAKVU SU PEKLE NAŠE BAKE: Stari recept koji spaja veru, prirodu i domaću trpezu
Mrsni recepti
10:22 | 08.09.2025
KALJA SA KROMPIROM I MESOM – ZABORAVLJENI UKUS PRAZNIČNE TRPEZE: Starinsko jelo koje je nekada bilo znak radosti i zajedništva
Mrsni recepti
11:24 | 13.09.2025
RINŠTAJH – TRADICIONALNO SRPSKO SELJAČKO JELO VRAĆA DETINJSTVO NA TRPEZU: Ovaj starinski recept donosi toplinu starih domova u svakom zalogaju
Mrsni recepti
11:31 | 21.09.2025
RECEPT ZA BAKINE PAPRIKE PUNJENE SIROM KOJI SE PRENOSI GENERACIJAMA: Ovo jednostavno starinsko jelo osvaja ukusom i budi sećanja iz detinjstva
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
09:58 | 29.09.2025
KEŠKE – ZABORAVLJENO PRAZNIČNO JELO KOJE JE SPAJALO RAZLIČITE VERE I OBIČAJE NA BALKANU: Probajte starinski recept iz Hercegovine, nećete pogrešiti
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Prema crkvenom predanju, u viđenju mu je najavljeno stradanje, a on je prihvatio iskušenje i ostao veran Hristu do poslednjeg trenutka.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Krompir, brašno i jaja dovoljni su za osnovu ovog starinskog specijaliteta, koji se kuva poput knedli, a zatim oblaže prženim prezlama ili začinjava alevom paprikom.
Kukuruzno brašno, mleko i sitan sir dovoljni su za pripremu jednostavnog jela koje se spremalo kada je crkveni tipik dozvoljavao mrsnu hranu, a neobično ime dobilo je po načinu na koji se brašno ponaša dok se kuva.
Saznajte kako da pripremite jelo koje je nekada bilo nezaobilazno na slavskim trpezama i nedeljnim porodičnim ručkovima, a danas predstavlja pravo kulinarsko blago.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Svinjska plećka, krompir i povrće satima se krčkaju pod poklopcem, pa iz rerne izlaze mekani, sočni i puni ukusa.
Nekada se pravio kada gosti iznenada pokucaju na vrata, a danas je idealan izbor za sve koji žele raskošan desert bez dugog stajanja kraj šporeta.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
