Jednostavno, sočno i izdašno jelo koje se nekada pripremalo u danima kada crkva ne propisuje post, a danas može da postane omiljeni ručak svakog dana.
Postoje jela koja se generacijama prenose iz kuhinje u kuhinju, čuvajući mirise i ukuse starih vremena. Među njima, ćuftice u starinskom belom sosu zauzimaju posebno mesto: nekada su se pripremale za porodične ručkove u danima kada crkva ne propisuje post, dok se stolovalo uz miris sveže pečenog hleba i zvuke zvona.. Bogatstvo mesa, nežnost belog sosu i jednostavnost pripreme čine ovo jelo više od obroka – to je mala gozba koja okuplja porodicu oko stola i podseća na tradiciju, veru i toplinu doma.
Za ćuftice:
500 g mlevenog mesa (govedina ili mešano)
Za beli sos:
30 g putera
U činiji pomešajte mleveno meso, luk, jaje, prezlu, beli luk, so, biber i peršun. Dobro sjedinite smesu i ostavite 10–15 minuta da odstoji.
Oblikujte male kuglice (ćuftice) i pržite ih u zagrejanom ulju sa svih strana dok ne dobiju zlatno-smeđu boju. Alternativno, možete ih kratko propržiti, a potom dinstati u sosu za zdraviju verziju.
U tiganju na laganoj vatri rastopite puter, dodajte brašno i brzo mešajte da dobijete svetlu zapršku bez grudvica. Postepeno dodajte mleko (ili kombinaciju mleka i pavlake), stalno mešajući da izbegnete grudvice. Kuvajte dok se sos ne zgusne. Začinite sos solju, belim biberom i muškatnim oraščićem.
Dodajte ćuftice u gotov sos, pokrijte i dinstajte na laganoj vatri 10–15 minuta da se ukusi prožmu. Poslužite toplo, najbolje uz pire krompir ili kuvani pirinač.
Pečeni krompir sa sirom koji spaja porodicu - recept za starinsko jelo koje su bake pripremale u danima kada Crkva ne propisuje post, idealno za brze i zasitne ručkove kod kuće. Obrok koji spaja ukuse detinjstva i pravoslavnu tradiciju, savršen za Bele nedelje kada su jaja i mlečni proizvodi dozvoljeni pre Velikog posta. Ovaj jednostavan recept čuva duh porodičnih doručaka i večera, dok mirisi domaćih sastojaka podsećaju na vreme kada su jela bila više od hrane - simbol zajedništva i topline doma. Bez bacanja, bez raskoši i bez suvišnih reči – male pitice nastajale iz poštovanja prema hrani i blagoslovu trpeze, a nestajale brže od „prave“ pite, dok je dom još mirisao na testo i sir.
1 kašika brašna
400 ml mleka (ili 200 ml mleka + 200 ml pavlake za kuvanje)
So, beli biber po ukusu
Prstohvat muškatnog oraščića
Timolina/Shutterstock
Priprema
Mrsni recepti
12:22 | 29.01.2026
STARINSKI RUČAK KOJI VRAĆA MIRIS I TOPLINU DOMA: Ukus domaće tradicije iz stare bakine sveske
Mrsni recepti
11:57 | 02.02.2026
JAJUŠA - HRSKAVO JELO IZ RERNE SA UKUSOM DETINJSTVA: Starinski recept iz planinskih sela Balkana
Mrsni recepti
12:40 | 05.02.2026
NEOBIČNA PITA SA SIROM I PROJINIM BRAŠNOM: Domaći recept koji vraća mirise detinjstva
Mrsni recepti
12:44 | 06.02.2026
EVO KAKO SU BAKE OD OSTATAKA KORA PRAVILE ZALOGAJ KOJI SE PRVI TRAŽIO: Pitice koje unose radost i toplinu u svaki dom
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Evmenija Gortinskog i Svetu mučenicu Ariadnu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Pokrov Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava Svetu Tereziju od Dete Isusa, Jevreji obeležavaju Hol ha-Moed, peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Recept koji su stari Srbi iz Like poneli sa sobom u Vojvodinu, a jednostavne namirnice pretvorili u obilan ručak iz rerne.
Ovaj stari slatkiš posebno je prikladan za dane posta na vodi, ali su ga deca rado jela i danima kada je po tipiku dozvoljena mrsna hrana.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Tri jufke, sočan nadev od mlevenog mesa i luka i posebna završnica u kojoj se krajevi testa preklapaju preko nadeva daju mu izgled i ukus koji se pamte.
Ovaj stari slatkiš posebno je prikladan za dane posta na vodi, ali su ga deca rado jela i danima kada je po tipiku dozvoljena mrsna hrana.
Kulinarski tim Artis centra rekonstruisao je jelo nadahnuto srednjovekovnom kuhinjom, a završni premaz od meda i crnog vina daje mesu rubinsku, hrskavu koricu.
Čokoladni keks, nežni vanil-krem, mlečna čokolada i kikiriki spajaju se u poslasticu koja se priprema bez mnogo truda, baš kao nekada kada bi se nešto slatko na brzinu iznosilo pred porodicu i iznenadne goste.
Bukovače, sremuš, orasi i povrće stvaraju pun ukus bez mesa, po receptu prilagođenom danima kada crkveni tipik propisuje post.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Crkveno predanje pamti ga po strogom postu, brizi za narod i čudima koja se, prema žitiju, vezuju za Gortinu, Rim i Tivaidu.
Ono što se pre braka zanemaruje kasnije može postati ozbiljan problem u zajedničkom životu.
Ovaj stari slatkiš posebno je prikladan za dane posta na vodi, ali su ga deca rado jela i danima kada je po tipiku dozvoljena mrsna hrana.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
