Župnik Željko Lovrić i njegovi stihovi "Ispovest sa asfalta" izazvali su snažne reakcije, otvarajući bolno pitanje autentične vere, greha i susreta s Hristom tamo gde se On najmanje očekuje.
Asfalt ispred crkve nije mesto s kojeg se obično govori o veri. Tu nema tišine hrama, nema sigurnog okvira liturgije, nema uhodanih rečenica koje se podrazumevaju. Upravo s tog mesta, s ivice između crkve i ulice, potekla je pesma jednog sveštenika koja je otvorila ozbiljno hrišćansko pitanje: gde se danas stvarno propoveda Jevanđelje i kome je ono namenjeno?
Autor te pesme je Željko Lovrić, župnik Župa Svetog Leopolda Mandića u zagrebačkom naselju Voltino. Njegova "Ispovest sa asfalta" nije zamišljena kao umetnički eksperiment, već kao produžetak hrišćanske prakse - ispovest izgovorena tamo gde se greh ne skriva iza forme, a potreba za spasenjem ne glumi pristojnost.
U hrišćanskom razumevanju, ispovest nije psihološko rasterećenje niti javno priznanje radi samopotvrde, već susret čoveka s istinom o sebi pred Bogom. Pesma oca Željka upravo to čini, iznosi greh, lom, sram i zapuštenost bez ublažavanja, ali ih ne ostavlja bez nade.
U njenom središtu nije grešnik kao problem, već Hristos, koji ne zazire od rana, ma koliko bile otvorene, zapuštene i odbačene. Ta teološka preciznost, lišena patetike i ukrasa, jedan je od glavnih razloga zbog kojih je pesma snažno odjeknula izvan granica jedne župe.
Župa koju otac Željko vodi već godinama svedoči isti princip. To nije prostor religiozne samodovoljnosti, već zajednica u kojoj se jasno razlikuju pobožnost i vera. Umesto sigurnih obrazaca i "uglađene svetosti", neprestano se postavlja pitanje koje stoji u samom središtu hrišćanstva: da li smo spremni da Hrista prepoznamo tamo gde miriše na slabost, neuspeh i greh?
Reakcije na pesmu pokazale su koliko je to pitanje bolno. Jedni su u njoj videli sablazan, drugi autentično svedočenje Jevanđelja, treći poziv na povratak osnovama hrišćanske poruke. U svakom slučaju, ravnodušnih gotovo da nije bilo.
Pesma je razotkrila duboku napetost između vere kao sistema i vere kao živog odnosa između hrišćanstva koje se čuva i hrišćanstva koje se živi. Upravo ta napetost učinila je da stihovi, nastali daleko od ambona, pronađu put do srca ljudi širom regiona.
U tom smislu, "Ispovest sa asfalta" nije uzdrmala javnost zato što je nova ili provokativna, već zato što je starozavetno i novozavetno tačna. Ona podseća da Jevanđelje ne počinje na ambonu, već u susretu; ne u savršenstvu, već u priznanju; ne u visini, već u silasku. A takva poruka, izgovorena bez zaštitnih rukavica, gotovo uvek izazove potres.
Objavljivanjem radne biografije na platformama za zapošljavanje, katolički sveštenik skrenuo je pažnju na pad priloga i finansijsku borbu svoje parohijske zajednice, o kojoj se već godinama gotovo i ne govori.
Zagrebačka nadbiskupija upozorava na ranu seksualizaciju i uvođenje ideoloških elemenata u obrazovanje, ističući da roditelji moraju ostati uključeni u odgoj svoje dece.
Poljoprivrednik iz Portugala, otac sedmoro dece i čovek koji je druge vodio ka krštenju, tek na pragu 101. godine ostvario je ličnu duhovnu želju koja ga nije napuštala od mladosti.
Životna priča Dena Rehila pokazuje kako trauma, gubitak i luksuz ne mogu zameniti unutrašnji mir, dok duhovno preobraženje može promeniti život od korena.
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.
Od ličkog sela do vladičanskog trona, život jednog arhijereja otkriva kako se vera, odgovornost i lično odricanje utkivaju u crkveno pamćenje.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Župnik Željko Lovrić i njegovi stihovi "Ispovest sa asfalta" izazvali su snažne reakcije, otvarajući bolno pitanje autentične vere, greha i susreta s Hristom tamo gde se On najmanje očekuje.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Iza kratkog čina koji se svake godine 3. februara obavlja u crkvama stoji priča o svetitelju, njegovom mučeništvu i čudu koje je obeležilo jedan od najneobičnijih običaja hrišćanske tradicije.
U manastiru Svete Petke, na praznik Svetih vitlejemskih mladenaca, episkopi Jovan darovali su vernicima deo moštiju novomučenika, obeležavajući trenutak tuge, nade i duhovne snage pravoslavnih zajednica u Hrvatskoj.
Prisećajući se početnog udarca na utakmici Mejdžor Liga – otac Bendžamin Lenerc otkriva zašto je sveštenička služba za njega neuporedivo s bilo kojom zemaljskom slavom.
U Apostolskoj palati predsednik Hrvatske uručio papi kopiju glagoljskog misala iz 1483. godine i uputio poziv Svetom Ocu da poseti Hrvatsku.
Životna priča Dena Rehila pokazuje kako trauma, gubitak i luksuz ne mogu zameniti unutrašnji mir, dok duhovno preobraženje može promeniti život od korena.
Irkinja Merion Kerol dobila je zvaničnu potvrdu u marijanskom svetilištu Nok, otvarajući pitanja na koja savremena medicina nema odgovor.
Ajet 3:84 Kurana raskrinkava praksu selektivnog poštovanja poslanika i stavlja vernika pred ogledalo sopstvene vere.
Zbog krvavog napada u katoličkoj crkvi tokom mise, sud je izrekao kazne kakve se retko viđaju, povukavši oštru granicu između islama kao vere i nasilja koje pokušava da se sakrije iza njegovog imena.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Porodice se okupljaju, običaji oživljavaju, a svaka trpeza skriva poruku o dobroti, zajedništvu i malim delima koja menjaju svakodnevicu.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Jednostavno, sočno i izdašno jelo koje se nekada pripremalo u danima kada crkva ne propisuje post, a danas može da postane omiljeni ručak svakog dana.
