U jednom jutru ostao je bez oca i porodice, sedam meseci proveo u logoru, a danas svedoči kako se čovek ne spašava mržnjom, već odlukom da zlo ne ponese u sebi.
Otac Pero Miličević svedočio je najokrutnijem licu rata još kao dete. Dana 28. jula 1993. godine, grupa muslimanskih militanata iz vojske Bosne i Hercegovine upala je u njegovo rodno selo Doljani, u opštini Jablanica.
Za samo jedno jutro ubijeno je 39 ljudi, među kojima i njegov otac, kao i nekoliko članova njegove porodice.
- Bilo je to iskustvo tame i zla rata - sažeo je u razgovoru sa novinarima u Pres-službi Svete Stolice, prilikom nedavne prezentacije Papine poruke za Svetski dan mira 2026. godine, koji se obeležava 1. januara.
Trideset dve godine nakon tog dana užasa, dečak koji je u jednom trenutku izgubio svoju nevinost danas govori sa mirom sveštenika. Miličević je imao samo sedam godina kada je pucnjava razorila njegovo detinjstvo. Igrao se sa svojim blizancem i još jednim starijim bratom kada su počeli pucnji.
- Meci su leteli iznad naših glava - prisetio se.
Njegova majka i sestra povukle su ih u kuću kako bi bili na sigurnom. Otac Andrija nije bio tamo - otišao je na polja da pomogne tetki, ali je i on ubijen. Imao je 45 godina. Miličevićeva majka, Ruža, ostala je udovica sa devetoro dece, od kojih je sedmoro bilo maloletno.
Tog istog dana ubijene su i dve sestre njegove majke, kao i nekoliko rođaka.
- Kada jedna osoba umre, to je već užasno; kada umru troje dece, kao što se dogodilo mojoj tetki, ne znam kako majčino srce ne pukne - priznao je sveštenik, drhteći.
Razaranje 28. jula nije se završilo masakrom. Njegova majka i braća deportovani su u logor poznat kao "Muzej" u Jablanici, zajedno sa oko 300 hrvatskih katolika. Tamo su ostali sedam meseci.
Uslovi su bili ekstremni.
- Nismo imali dovoljno hrane, higijena nije postojala, a spavali smo na hladnim granitnim pločama - prisetio se. Smrt je bila deo svakodnevnog života, ali, kako je objasnio, fizički bol i glad ne mogu se uporediti sa tugom neizvesnosti šta će im se dogoditi.
Ono što ih je održalo bila je jednostavna vera, koju su nasledili od majke: svakodnevna molitva krunice.
- Bez vere, molitve i potrebe za mirom ne bismo preživeli - rekao je.
Tokom zatočeništva iskušenje osvete bilo je stalno prisutno. Ipak, otac Miličević kaže da je iz logora izašao sa čvrstim uverenjem:
- Morali smo u srcima sačuvati mir i ne misliti na osvetu.
Kada su konačno oslobođeni, usledio je još jedan težak udarac. Telo njegovog oca bilo je izloženo vremenskim nepogodama sedam meseci bez sahrane. Tek tada su mogli da ga sahrane.
- Njegovo telo je ostalo neukopano; mi smo sahranili samo njegove kosti - objasnio je.
Otac Pero često dobija pitanje kako je mogao da izdrži toliku patnju. Njegov odgovor godinama ostaje isti . vera.
- Vaspitanje u Bogu hranilo nas je i pomoglo nam da preživimo užase koje nijedno dete ne bi smelo da vidi - rekao je.
Oprost, međutim, bio je proces. Nije ga odmah mogao pronaći u svom srcu. Otac Miličević otvoreno priznaje da je u početku bio ispunjen besom. Godinama je rana ostala otvorena. Prava prekretnica dogodila se kada je odlučio da postane sveštenik, a rukopoložen je 2012. godine.
- Kada sam počeo da ispovedam vernike, shvatio sam da unutrašnji mir ne postoji bez oproštaja i da je potrebno suočiti se sa onim što sam prošao - objasnio je. Tek tada je rana počela da zaceljuje. Godine 2013, dvadeset godina nakon zarobljeništva, vratio se u bivši logor.
- Vratio sam se u suzama - prisetio se. Nije se radilo o osveti, već o odlučnom koraku ka unutrašnjoj slobodi.
Danas njegova priča oličava poruku koju papa Lav XIV predlaže za Svetski dan mira:
- Mir mora da se živi, neguje i čuva - naglasio je ovaj sveštenik, a potom :citirajući papu, podsetio je da „dobrota razoružava“:
- Zlo se pobeđuje dobrotom, a ne osvetom ili oružjem.
Objavljivanjem radne biografije na platformama za zapošljavanje, katolički sveštenik skrenuo je pažnju na pad priloga i finansijsku borbu svoje parohijske zajednice, o kojoj se već godinama gotovo i ne govori.
Beloruska Biskupska konferencija saopštila je da su oci Henrjk Akalotovič i Andrej Juhnjevič, posle godina provedenih u kaznenim kolonijama, oslobođeni zahvaljujući diplomatskoj misiji Vatikana.
Izvori iz Rimske kurije otkrivaju da je Svetoj Stolici stizala lažirana dokumentacija o Alojzu Stepincu, dok stručnjaci tvrde da je manipulacija arhivima bila planski sprovođena.
Poljoprivrednik iz Portugala, otac sedmoro dece i čovek koji je druge vodio ka krštenju, tek na pragu 101. godine ostvario je ličnu duhovnu želju koja ga nije napuštala od mladosti.
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 20.000 mučenika nikomidijskih po novom kalendaru, Svetog Grigorija Niskoge po starom. Katolici proslavljaju spomendane pape Agatona i pape Grgura X, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
Poruka iz sure El-Bekare, izdvojena za 10. januar, ne obećava lakše dane, već uči kako se kroz teške prolazi uspravno.
Reči starca otkrivaju zašto jedno jedino ime na spisku može imati veću težinu od hleba, odeće i svake druge pomoći.
Srpska pravoslavna crkva 10. januara molitveno se seća hiljada vernika - muškaraca, žena, devojaka i dece, koji nisu odustali od Hrista i ostavili večni trag hrabrosti i vere.
Teolog i veroučitelj Aleksandar Đurđević objašnjava dublji smisao dana u kojima Crkva vernicima daruje predah od uzdržanja.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Prisećajući se početnog udarca na utakmici Mejdžor Liga – otac Bendžamin Lenerc otkriva zašto je sveštenička služba za njega neuporedivo s bilo kojom zemaljskom slavom.
Dok jedni pozdravljaju gest kao toplu duhovnu poruku deci, većina upozoravaju na rizike mešanja svetog i profanog. Šta krije viralni fenomen blagoslova plišanih lutaka?
Poruka iz sure El-Bekare, izdvojena za 10. januar, ne obećava lakše dane, već uči kako se kroz teške prolazi uspravno.
Ajet 2:107 podseća da istinska pomoć i zaštita pripadaju samo Bogu, razotkrivajući ljudsku sklonost da traži utočište u prolaznim izvorima moći.
Ajeti 2:28-29 nas podsećaju da je svaki trenutak dar, a svaki izbor odgovornost prema Stvoritelju i svetu oko nas.
Ajeti iz sure El-Bekara podsećaju da priroda, hrana i svaki dah zavise od Stvoritelja, učeći nas da kroz pažnju i duhovnu svest gradimo život ispunjen smislom i moralnom jasnoćom.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
U Sabornoj crkvi Hrista Spasitelja danas se oseća snaga vere i tradicije, dok predstojatelj Srpske pravoslavne crkve podseća da vera živi u srcima ljudi i povezuje narod u teškim vremenima.
U parohiji u Teksasu, uoči Božića, dogodio se niz ličnih preokreta koji govori više o vremenu u kome živimo nego mnoge velike vesti.
Kim, zaprška i hrskavi hleb u jednostavnom receptu jeromonaha Jeroteja Draganovića iz Krušedola stvaraju obrok koji greje, osvežava i hrani dušu.
