Poljoprivrednik iz Portugala, otac sedmoro dece i čovek koji je druge vodio ka krštenju, tek na pragu 101. godine ostvario je ličnu duhovnu želju koja ga nije napuštala od mladosti.
Stogodišnji Žoze Fransisko nedavno je, istog dana, primio svetu tajnu krštenja, prvo pričešće i krizmu. Svečani čin obavljen je u crkvi A-dos-Frankos u Portugalu, a služio ga je otac Žoao de Brito, uz molitveno učešće vernika župe Kaldas da Rainja.
Žoze je rođen u istom mestu i čitav život proveo radeći u poljoprivredi. Otac je sedmoro dece, šest kćeri i jednog sina, i potrudio se da sva njegova deca budu krštena, iako on sam to nikada nije bio. Ipak, ta želja je decenijama tinjala u njegovom srcu.
San je počeo da dobija obrise zahvaljujući inicijativi Rotari centra za razvoj zajednice (NRDC) iz Kaldas da Rainje i Akademije snova. Ovog jula, Žoze je učestvovao u aktivnosti namenjenoj starijim osobama, koja im je omogućila doživljaje uz pomoć 360-stepenih naočara za virtuelnu realnost.
Kroz virtuelnu realnost „prisustvovao“ je jednom plesu i, duboko dirnut, simbolično izašao iz izolacije sobe u kojoj provodi najveći deo svog vremena. Tokom razgovora sa ostalim učesnicima otvorio se i podelio staru žal - to što nikada nije bio kršten.
Objasnio je da su ga težak seoski život, dugi radni dani, iscrpljenost i nedostatak vremena sprečili da primi svete tajne. Sada, sa sto godina, smatrao je da „više nema smisla“. Ipak, tim ga je ohrabrio rečima:
- Nikada nije kasno da se ostvari jedan san.
Uz podršku oca Žoaa Sobreira i oca Žoaa de Brita, Žoze je započeo pripremu za primanje svetih tajni. Sveštenik ga je dva puta posetio u domu za stare i lično pripremao. Dana 15. novembra sve tri svete tajne konačno su zajedno služene.
Jedan dirljiv detalj posebno je privukao pažnju: peškir korišćen na Žozeovom krštenju ručno je izradila njegova supruga, a isti je već bio korišćen prilikom krštenja njihove dece.
U razgovoru za "Jornal das Caldas", Žoze Fransisko je svoje iskustvo sažeo rečima:
- Bilo je veoma lepo. Mnogo mi se dopao novi sveštenik u župi, Žoao Brito. Sve mi se dopalo. A moj sledeći san je da 4. marta proslavim 101. rođendan.
Objavljivanjem radne biografije na platformama za zapošljavanje, katolički sveštenik skrenuo je pažnju na pad priloga i finansijsku borbu svoje parohijske zajednice, o kojoj se već godinama gotovo i ne govori.
Njihova priča o istrajnosti i slobodi duha obišla je svet, dok bivše učiteljice traže da se crkvene vlasti konačno uključe u dijalog.
Od posta i nemrsa do lične pobožnosti - objašnjenje pravila koja važe za vernike i razloga zbog kojih Badnji dan nema status obavezne pokore.
Sve što treba da znate o značenju najčešćih božićnih pozdrava, zašto se neki izrazi gube i kako izabrati reč koja odražava poštovanje, veru i radost praznika.
Svetac našeg vremena objasnio je kako iskrena, životna ispovest oslobađa dušu od nevidljivih rana i otvara put ka unutrašnjem miru.
Poljoprivrednik iz Portugala, otac sedmoro dece i čovek koji je druge vodio ka krštenju, tek na pragu 101. godine ostvario je ličnu duhovnu želju koja ga nije napuštala od mladosti.
Svaki čovek, prema predanju, na krštenju dobija svog anđela čuvara, kome Bog poverava da ga prati kroz život, čuva, opominje i usmerava ka dobru.
Podsticao je Zorovavelja i Isusa sveštenika da obnove hram Gospodnji u Jerusalimu proričući tome hramu veću slavu nego bivšem hramu Solomonovu.
U svetinji kod Priboja dve iskušenice stupile su na put monaškog služenja, a ovaj duhovni događaj sabrao je verni narod i sveštenstvo, spojivši vekovno pamćenje manastira sa živom, tihom radošću ovog posebnog trenutka.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Ulazak u Advent za katolike nije samo liturgijski početak, već poziv na usporavanje i povratak unutrašnjem životu u danima pred praznik Hristovog Rođenja.
Prisećajući se početnog udarca na utakmici Mejdžor Liga – otac Bendžamin Lenerc otkriva zašto je sveštenička služba za njega neuporedivo s bilo kojom zemaljskom slavom.
Vatikan je prošlog meseca saopštio da je teško bolesni Tajkvan Hol, rođen prevremeno hitnim carskim rezom i bez ikakvog pulsa, u potpunosti ozdravio nakon što je jedan lekar prizvao ime davno zaboravljenog španskog sveštenika iz 19. veka.
U istoj izjavi naglasio je i važnost slobodnog i nezavisnog novinarstva.
Kroz ajete 98:7-8 saznajemo kako Božije zadovoljstvo i večna nagrada pripadaju najposvećenijima.
Mesto stogodišnje tradicije molitve i tišine menja vlasnika, ali monaški duh i arhitektura i dalje će odoljevati vremenu.
Na zemlji nema mesta za Boga ako nema mesta za čoveka. Odbiti jednog znači odbiti i drugog, istakao je papa.
Sve što treba da znate o značenju najčešćih božićnih pozdrava, zašto se neki izrazi gube i kako izabrati reč koja odražava poštovanje, veru i radost praznika.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Zabeležen rukom u požutelim sveskama i pravljen merom koju je diktiralo srce, ovaj posni kolač i danas okuplja ukućane oko istog ukusa — jednostavnog, postojanog i dovoljno snažnog da poveže slavu, post i savremeni sto.
Sveća, kolač i žito pripremaju se kao i obično, ističe Đurđević.
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
