Svetac našeg vremena objasnio je kako iskrena, životna ispovest oslobađa dušu od nevidljivih rana i otvara put ka unutrašnjem miru.
U životu mnogih ljudi ostaje nevidljiv trag iskustava koja nose još iz detinjstva. Greške i slabosti koje činimo često nisu samo rezultat naših trenutnih izbora, već duboko usađeni otisci života naših roditelja, posebno majke. Duša upija njihove radosti i boli, a zatim ih nosi kroz ceo život, oblikujući postupke i osećanja na način koji nije odmah očigledan. Kako se onda osloboditi tih skrivenih okova?
Jedan od najdubljih odgovora nudi Sveti Porfirije Kavsokalivit:
- Nije samo čovek odgovoran za svoja sagrešenja. Promašaji, gresi i strasti nisu samo lični doživljaj onoga ko se ispoveda. Svaki čovek je preuzeo u sebe i doživljaje svojih roditelja, a posebno majke. U čovekovoj duši se stvara određeno stanje usled prisustva njegovih roditelja. To stanje čovek nosi sa sobom tokom čitavog svog života. Ono ostavlja trag u njemu. Mnoge stvari koje se čoveku dešavaju jesu posledica tog stanja. Njegovi postupci su u neposrednom odnosu sa stanjem njegovih roditelja.
Postoji, međutim, i jedna tajna. Postoji način kako da se čovek izbavi od ovoga. Taj način je opšta ispovest celokupnog čovekovog života. Video sam da ona čini čuda. Dok se ispovedaš, dok izlažeš čitav svoj život, od početka, od vremena kad si postao svestan sebe, dok ispovedaš ne samo grehe već i sve ostalo i prijatno i neprijatno sa čim si se susreo u životu, dok pričaš o svemu onom što sačinjava tvoj život – silazi božanska blagodat i izbavlja te od duševnih rana i ozleda, svih krivica - govorio je Sveti Porfirije.
U pravoslavlju ispovest nije samo formalnost – to je sveta tajna kojom se oslobađamo, susret sa istinom o sebi i priznavanje uticaja prethodnih generacija. Kroz iskrenu ispovest i pokajanje, čovek ne samo da priznaje grehe, već čisti dušu od nevidljivih naslaga koje oblikuju život.
U ovom svetlu, poruka Svetog Porfirija nije samo pouka o ličnoj odgovornosti, već i poziv da hrabro pogledamo korene svojih postupaka i kroz Božju milost pronađemo oslobođenje.
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 319 (8,7-13)
7. Jer da je prvi zavet bio bez mane, ne bi se tražilo mesto za drugi. 8. Jer koreći njih govori: „Evo idu dani”, govori Gospod, „i učiniću sa domom Izrailjevim i sa domom Judinim Zavet novi, 9. ne onakav zavet koji učinih sa ocima njihovim u dan kad ih uzeh za ruku da ih izvedem iz zemlje Egipatske; jer oni ne ostaše u zavetu mome, i ja ne marih za njih”, govori Gospod.
10. „Jer ovo je Zavet koji ću zavetovati domu Izrailjevu posle onih dana”, govori Gospod: „Staviću zakone moje u misli njihove i napisaću ih na srcima njihovim, i biću im Bog, i oni će biti moj narod. 11. I niko neće učiti bližnjega svoga, i niko brata svoga, govoreći: 'Poznaj Gospoda;' jer će me svi poznati, od maloga do velikoga. 12. Jer ću biti milostiv nepravdama njihovim, i neću više spominjati grehe njihove i bezakonja njihova. 13. A kad veli Zavet novi, prvi je učinio zastarelim; a ono što zastareva i stari, blizu je iščeznuća.”
Jevanđelje po Marku, začalo 33. (8,11-21)
11. I iziđoše fariseji i počeše se raspravljati s njim, i kušajući ga, iskahu od njega znak sa neba. 12. I uzdahnuvši duhom svojim reče: „Zašto rod ovaj znak ište? Zaista vam kažem: 'Neće se dati znak rodu ovome.'” 13. I ostavivši ih uđe opet u lađu, i otide na onu stranu. 14. I zaboraviše učenici njegovi uzeti hlebove. I nemahu sa sobom u lađi do jedan hleb. 15. I opominjaše ih govoreći: „Gledajte, čuvajte se kvasca farisejskoga i kvasca Irodova.”
16. I razmišljahu, jedan drugome govoreći: „To je što hleba nemamo.” 17. I razumevši Isus reče im: „Zašto mislite da je to što hleba nemate? Zar još ne shvatate niti razumete? Zar je još okamenjeno srce vaše? 18. Imajući oči zar ne vidite, i uši imajući zar ne čujete? I ne pamtite li, 19. kad onih pet hlebova razlomih na pet hiljada, koliko punih kotarica komada nakupiste?” Rekoše mu: „Dvanaest.” 20. „A kad onih sedam na četiri hiljade, koliko punih kotarica komada nakupiste?” A oni rekoše: „Sedam.” 21. I reče im: „Kako ne razumete?”
Samo iskreno pokajanje priprema dušu za svetu tajnu pričešća - bez njega pristupanje svetom putiru je prazan hod.
Svetogorski starac objašnjava kako pronaći neuništivu radost usred greha, strasti i tuđe zlobe i doseći duhovni mir.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
U kratkoj pouci počivšeg duhovnika manastira Bogorodice Gavriotise krije se odgovor na strah od ljudske zlobe i osećaj napuštenosti.
U trenucima tuge i nemira, osmeh postaje duhovno oruđe koje priziva svetitelje i donosi unutrašnji mir.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka otkriva zašto reči gube snagu ako se ne potvrđuju životom i kako tajna molitva oblikuje duhovnu istinu.
Darija je toliko bi istrajna u mukama, da su i neznabošci vikali: "Darija je boginja!"
Plamen sveće podseća na svetlost Hristovu koja obasjava čovekov put, ali i na unutrašnju težnju svakog čoveka da se očisti, uzdigne i približi Bogu.
Kakvi ćemo postati, zavisi isključivo od okruženja u kojem smo odrasli odnosno od porodice.
Bez mleka, jaja i ulja, ova brza poslastica kombinuje jabuke, bademe i citrusne note u savršenom ukusu posta.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Šetnja, bašta, muzika, molitva i Sveto pismo - kombinacija koja deluje kao tajno oružje protiv unutrašnje praznine i obeshrabrenja.
Reči svetogorskog starca razotkrivaju skriveni smisao bolesti i patnje i nude odgovor koji menja pogled na život, veru i ličnu borbu.
Jedna snažna pouka svetogorskog starca pokazuje put kojim se odgaja hrišćanin, a ne egoista.
Pouka velikog asketa pokazuje da vera ne sme da bude oružje, već svetlo koje delima preobražava i spaja ljude različitih uverenja.
Plamen sveće podseća na svetlost Hristovu koja obasjava čovekov put, ali i na unutrašnju težnju svakog čoveka da se očisti, uzdigne i približi Bogu.
Kakvi ćemo postati, zavisi isključivo od okruženja u kojem smo odrasli odnosno od porodice.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
U besedi za utorak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz trenutak Getsimanije u kojem Isus bira stradanje umesto odbrane, otkrivajući veličinu ljubavi i milosti Božje.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Kirila Jerusalimskog po starom i Svetog Ipatija po novom kalendaru. Katolici slave Svetog proroka Amosa, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
Jedna činija, buket bosiljka i svetlost sveće – jednostavne stvari otkrivaju duboku duhovnu snagu koju donosi vaskršnja vodica.
