Svetac našeg vremena objasnio je kako iskrena, životna ispovest oslobađa dušu od nevidljivih rana i otvara put ka unutrašnjem miru.
U životu mnogih ljudi ostaje nevidljiv trag iskustava koja nose još iz detinjstva. Greške i slabosti koje činimo često nisu samo rezultat naših trenutnih izbora, već duboko usađeni otisci života naših roditelja, posebno majke. Duša upija njihove radosti i boli, a zatim ih nosi kroz ceo život, oblikujući postupke i osećanja na način koji nije odmah očigledan. Kako se onda osloboditi tih skrivenih okova?
Jedan od najdubljih odgovora nudi Sveti Porfirije Kavsokalivit:
- Nije samo čovek odgovoran za svoja sagrešenja. Promašaji, gresi i strasti nisu samo lični doživljaj onoga ko se ispoveda. Svaki čovek je preuzeo u sebe i doživljaje svojih roditelja, a posebno majke. U čovekovoj duši se stvara određeno stanje usled prisustva njegovih roditelja. To stanje čovek nosi sa sobom tokom čitavog svog života. Ono ostavlja trag u njemu. Mnoge stvari koje se čoveku dešavaju jesu posledica tog stanja. Njegovi postupci su u neposrednom odnosu sa stanjem njegovih roditelja.
Postoji, međutim, i jedna tajna. Postoji način kako da se čovek izbavi od ovoga. Taj način je opšta ispovest celokupnog čovekovog života. Video sam da ona čini čuda. Dok se ispovedaš, dok izlažeš čitav svoj život, od početka, od vremena kad si postao svestan sebe, dok ispovedaš ne samo grehe već i sve ostalo i prijatno i neprijatno sa čim si se susreo u životu, dok pričaš o svemu onom što sačinjava tvoj život – silazi božanska blagodat i izbavlja te od duševnih rana i ozleda, svih krivica - govorio je Sveti Porfirije.
U pravoslavlju ispovest nije samo formalnost – to je sveta tajna kojom se oslobađamo, susret sa istinom o sebi i priznavanje uticaja prethodnih generacija. Kroz iskrenu ispovest i pokajanje, čovek ne samo da priznaje grehe, već čisti dušu od nevidljivih naslaga koje oblikuju život.
U ovom svetlu, poruka Svetog Porfirija nije samo pouka o ličnoj odgovornosti, već i poziv da hrabro pogledamo korene svojih postupaka i kroz Božju milost pronađemo oslobođenje.
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 319 (8,7-13)
7. Jer da je prvi zavet bio bez mane, ne bi se tražilo mesto za drugi. 8. Jer koreći njih govori: „Evo idu dani”, govori Gospod, „i učiniću sa domom Izrailjevim i sa domom Judinim Zavet novi, 9. ne onakav zavet koji učinih sa ocima njihovim u dan kad ih uzeh za ruku da ih izvedem iz zemlje Egipatske; jer oni ne ostaše u zavetu mome, i ja ne marih za njih”, govori Gospod.
10. „Jer ovo je Zavet koji ću zavetovati domu Izrailjevu posle onih dana”, govori Gospod: „Staviću zakone moje u misli njihove i napisaću ih na srcima njihovim, i biću im Bog, i oni će biti moj narod. 11. I niko neće učiti bližnjega svoga, i niko brata svoga, govoreći: 'Poznaj Gospoda;' jer će me svi poznati, od maloga do velikoga. 12. Jer ću biti milostiv nepravdama njihovim, i neću više spominjati grehe njihove i bezakonja njihova. 13. A kad veli Zavet novi, prvi je učinio zastarelim; a ono što zastareva i stari, blizu je iščeznuća.”
Jevanđelje po Marku, začalo 33. (8,11-21)
11. I iziđoše fariseji i počeše se raspravljati s njim, i kušajući ga, iskahu od njega znak sa neba. 12. I uzdahnuvši duhom svojim reče: „Zašto rod ovaj znak ište? Zaista vam kažem: 'Neće se dati znak rodu ovome.'” 13. I ostavivši ih uđe opet u lađu, i otide na onu stranu. 14. I zaboraviše učenici njegovi uzeti hlebove. I nemahu sa sobom u lađi do jedan hleb. 15. I opominjaše ih govoreći: „Gledajte, čuvajte se kvasca farisejskoga i kvasca Irodova.”
16. I razmišljahu, jedan drugome govoreći: „To je što hleba nemamo.” 17. I razumevši Isus reče im: „Zašto mislite da je to što hleba nemate? Zar još ne shvatate niti razumete? Zar je još okamenjeno srce vaše? 18. Imajući oči zar ne vidite, i uši imajući zar ne čujete? I ne pamtite li, 19. kad onih pet hlebova razlomih na pet hiljada, koliko punih kotarica komada nakupiste?” Rekoše mu: „Dvanaest.” 20. „A kad onih sedam na četiri hiljade, koliko punih kotarica komada nakupiste?” A oni rekoše: „Sedam.” 21. I reče im: „Kako ne razumete?”
Samo iskreno pokajanje priprema dušu za svetu tajnu pričešća - bez njega pristupanje svetom putiru je prazan hod.
Svetogorski starac objašnjava kako pronaći neuništivu radost usred greha, strasti i tuđe zlobe i doseći duhovni mir.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
U kratkoj pouci počivšeg duhovnika manastira Bogorodice Gavriotise krije se odgovor na strah od ljudske zlobe i osećaj napuštenosti.
U trenucima tuge i nemira, osmeh postaje duhovno oruđe koje priziva svetitelje i donosi unutrašnji mir.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka otkriva zašto reči gube snagu ako se ne potvrđuju životom i kako tajna molitva oblikuje duhovnu istinu.
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
Punih devet dana su lagano umirali na krstu, hrabreći jedno drugo.
Sud u Podgorici dosudio je odštetu arhimandritu Hrizostomu Nešiću nakon što je na kontroverznom portalu bio označen kao „špijun“, zajedno sa više monaha i sveštenika SPC.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je zašto ni bogatstvo ni uspeh ne ispunjavaju čoveka i gde se zapravo nalazi smisao koji ne bledi.
Šetnja, bašta, muzika, molitva i Sveto pismo - kombinacija koja deluje kao tajno oružje protiv unutrašnje praznine i obeshrabrenja.
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Carigradski patrijarh poručio je da se približavanje Carigradske i Rimokatoličke crkve nastavlja i ocenio da je obnova punog zajedništva istorijski proces koji više ne može da se zaustavi.
Iz velike ljubavi prema ljudima, Bog nam je dao te divne ljude, istakao je otac Vasilije.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Srce mladog sveštenika nije izdržalo postoperativni period.
Jednostavno jelo od nekoliko sastojaka vekovima je bilo nezaobilazno tokom posta na ulju, a tajna punog ukusa krije se u načinu kuvanja i strpljivom krčkanju koje pasulju daje posebnu aromu.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
