U trenucima tuge i nemira, osmeh postaje duhovno oruđe koje priziva svetitelje i donosi unutrašnji mir.
U svakodnevnom životu često se suočavamo sa melanholijom, očajem i unutrašnjim nemirom. Ponekad, činilo bi se, sve što nas okružuje pokušava da nas spotakne – i duhovno i emotivno. U takvim trenucima retko ko zna kako da pronađe unutrašnju slobodu i radost. Rešenje za ovu tišinu i težinu može ponuditi pouka oca Ananija Kustenisa, koja je, iako jednostavna, duboko ukorenjena u pravoslavnoj duhovnosti.
- Đavo odlazi. Melanholija odlazi. Spoticanje odlazi. Očaj odlazi. Smejte se, deco. Đavo je sebičan i odlazi i ostavlja nas same. Da li razumete? I prizivajmo svece. Ne ostavljajmo ove stvari. Ne ostavljajmo ih! Humor je lepa stvar, deco. Nemaju ga mnogi. Neki se ne smeju. Ne kažem da treba da se smejemo. Obratite pažnju na ovo. Ali osmehnite se. Smejte se. Opustite se. Humor je život, to je dah. Ako nasmejete drugog, dok je tužan, to je sav novac!! Smeh je nematerijalno dobročinstvo - govorio je otac Ananije.
Humor kao duhovno oruđe
Pouka oca Ananija podseća da čak i u najmračnijim trenucima postoji prostor za osmeh i radost. Humor nije samo olakšanje; on je oblik duhovnog delovanja. U pravoslavlju, radost i smeh nisu trivijalni – znak su oslobođenja od unutrašnjih okova, način prizivanja svetih i podsetnik da Bog deli sa nama život u svim njegovim nijansama.
Osmeh kao ljubavi i unutrašnjeg oslobađanja
Smeh, iako naizgled jednostavan, postaje čin ljubavi, dar bližnjem i most između nevidljivog i svakodnevnog. U duhovnom životu, osmeh je često prvi korak ka miru – a lekcija oca Ananija Kustenisa jasno pokazuje: onaj ko sme da se osmehne već je zakoračio ka svetlu, oslobođen od tuge koja veže dušu i otvoren za Božju prisutnost u svakom trenutku.
Čitanje Jevađelja za 29. četvrtak po Duhovima
Foto: SPC
Jevanđelje
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 315 (7,1-6)
1. Jer taj Melhisedek, car Salimski, sveštenik Boga višnjega, koji srete Avraama kad se vraćaše posle poraza careva, i blagoslovi ga; 2. Kome Avraam dade i desetak od svega, on je po značenju svoga imena prvo car pravde, a potom je i car Salimski, to jest, car mira, 3. Bez oca, bez matere, bez rodoslova, niti mu dani imaju početka niti mu život ima svršetka, a kao sličan Sinu Božijemu ostaje sveštenik bez prestanka.
4. No pogledajte koliko je velik ovaj, kome je i sam patrijarh Avraam dao desetak od probranoga plena. 5. I dok sinovi Levijevi primajući sveštenstvo imaju zapovest da uzimaju po zakonu desetak od naroda, to jest od braće svoje, iako su proizišli iz bedara Avraamovih, 6. dotle ovaj koji nije od njihovog roda, uze desetak od Avraama, i njega, koji je imao obećanje, blagoslovio je.
Jevanđelje po Luki, začalo 107. (21,28-33)
28. A kada se počne ovo zbivati, uspravite se i podignite glave svoje, jer se približava izbavljenje vaše. 29. I kaza im priču: „Gledajte na smokvu i na sva drveta: 30. kad vidite da već poteraju pupoljke, sami znate da je već blizu leto. 31. Tako i vi kad vidite da se ovo zbiva, znajte da je blizu Carstvo Božije. 32. Zaista vam kažem da ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude. 33. Nebo i zemlja će proći, a reči moje neće proći.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako kratka molitva, čitanje Svetog pisma i samoposmatranje mogu ojačati moralnu snagu i održati veru čak i kada svet preti da nas slomi.
Pouka velikog duhovnika 20. veka otkriva šta stoji iza unutrašnjeg zamora, zašto pad nije kraj i kako se vodi borba koja ne uništava čoveka, već ga vraća na put trezvenosti i nade.
Dok Jovanjdan u mnoge domove dolazi i kao krsna slava, Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već kao iskrena potreba da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Kroz lik Svetog Jovana Krstitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najtežem koraku u duhovnom životu: trenutku kada čovek prestaje da upravlja svojim putem i usudi se da ga poveri Bogu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan po starom kalendaru i Svetog Jevtimija Velikog po novom. Katolici obeležavaju Svete Sebastijana i Fabijana, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Dok se informacije i napetosti šire brže nego ikada, pouka ruskog svetitelja otkriva jednostavan, a moćan način da mir počne u čoveku i zahvati ceo svet.
Dok Jovanjdan u mnoge domove dolazi i kao krsna slava, Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već kao iskrena potreba da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Kroz lik Svetog Jovana Krstitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najtežem koraku u duhovnom životu: trenutku kada čovek prestaje da upravlja svojim putem i usudi se da ga poveri Bogu.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Stefan Popović zaplivao je sa društvom na plaži u Australiji i, u hladnim talasima kod Geelonga, pokazao da se praznik i tradicija ne vezuju za geografiju, već za veru koja putuje zajedno sa čovekom.
