U trenucima tuge i nemira, osmeh postaje duhovno oruđe koje priziva svetitelje i donosi unutrašnji mir.
U svakodnevnom životu često se suočavamo sa melanholijom, očajem i unutrašnjim nemirom. Ponekad, činilo bi se, sve što nas okružuje pokušava da nas spotakne – i duhovno i emotivno. U takvim trenucima retko ko zna kako da pronađe unutrašnju slobodu i radost. Rešenje za ovu tišinu i težinu može ponuditi pouka oca Ananija Kustenisa, koja je, iako jednostavna, duboko ukorenjena u pravoslavnoj duhovnosti.
- Đavo odlazi. Melanholija odlazi. Spoticanje odlazi. Očaj odlazi. Smejte se, deco. Đavo je sebičan i odlazi i ostavlja nas same. Da li razumete? I prizivajmo svece. Ne ostavljajmo ove stvari. Ne ostavljajmo ih! Humor je lepa stvar, deco. Nemaju ga mnogi. Neki se ne smeju. Ne kažem da treba da se smejemo. Obratite pažnju na ovo. Ali osmehnite se. Smejte se. Opustite se. Humor je život, to je dah. Ako nasmejete drugog, dok je tužan, to je sav novac!! Smeh je nematerijalno dobročinstvo - govorio je otac Ananije.
Humor kao duhovno oruđe
Pouka oca Ananija podseća da čak i u najmračnijim trenucima postoji prostor za osmeh i radost. Humor nije samo olakšanje; on je oblik duhovnog delovanja. U pravoslavlju, radost i smeh nisu trivijalni – znak su oslobođenja od unutrašnjih okova, način prizivanja svetih i podsetnik da Bog deli sa nama život u svim njegovim nijansama.
Osmeh kao ljubavi i unutrašnjeg oslobađanja
Smeh, iako naizgled jednostavan, postaje čin ljubavi, dar bližnjem i most između nevidljivog i svakodnevnog. U duhovnom životu, osmeh je često prvi korak ka miru – a lekcija oca Ananija Kustenisa jasno pokazuje: onaj ko sme da se osmehne već je zakoračio ka svetlu, oslobođen od tuge koja veže dušu i otvoren za Božju prisutnost u svakom trenutku.
Čitanje Jevađelja za 29. četvrtak po Duhovima
Foto: SPC
Jevanđelje
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 315 (7,1-6)
1. Jer taj Melhisedek, car Salimski, sveštenik Boga višnjega, koji srete Avraama kad se vraćaše posle poraza careva, i blagoslovi ga; 2. Kome Avraam dade i desetak od svega, on je po značenju svoga imena prvo car pravde, a potom je i car Salimski, to jest, car mira, 3. Bez oca, bez matere, bez rodoslova, niti mu dani imaju početka niti mu život ima svršetka, a kao sličan Sinu Božijemu ostaje sveštenik bez prestanka.
4. No pogledajte koliko je velik ovaj, kome je i sam patrijarh Avraam dao desetak od probranoga plena. 5. I dok sinovi Levijevi primajući sveštenstvo imaju zapovest da uzimaju po zakonu desetak od naroda, to jest od braće svoje, iako su proizišli iz bedara Avraamovih, 6. dotle ovaj koji nije od njihovog roda, uze desetak od Avraama, i njega, koji je imao obećanje, blagoslovio je.
Jevanđelje po Luki, začalo 107. (21,28-33)
28. A kada se počne ovo zbivati, uspravite se i podignite glave svoje, jer se približava izbavljenje vaše. 29. I kaza im priču: „Gledajte na smokvu i na sva drveta: 30. kad vidite da već poteraju pupoljke, sami znate da je već blizu leto. 31. Tako i vi kad vidite da se ovo zbiva, znajte da je blizu Carstvo Božije. 32. Zaista vam kažem da ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude. 33. Nebo i zemlja će proći, a reči moje neće proći.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako kratka molitva, čitanje Svetog pisma i samoposmatranje mogu ojačati moralnu snagu i održati veru čak i kada svet preti da nas slomi.
Pouka velikog duhovnika 20. veka otkriva šta stoji iza unutrašnjeg zamora, zašto pad nije kraj i kako se vodi borba koja ne uništava čoveka, već ga vraća na put trezvenosti i nade.
Nekada obavezan na trpezama posle nedeljne liturgije i prazničnih ručkova, ovaj jednostavan kolač vraća miris starinskih kuhinja – sočan, mekan i neodoljivo domaći desert koji osvaja na prvi zalogaj.
Svečana akademija u hramu na Vračaru okupila je brojne vernike i zvanice, a kroz duhovnu muziku i izložbu obeleženo je 190 godina rada Bogoslovije Svetog Save.
Praznik koji Pravoslavna crkva ove godine obeležava 10. maja podseća na trenutak kada je Hristos prvi put otvoreno rekao da je Mesija, ali i na snažnu poruku o veri, praštanju i duhovnoj žeđi koja traje vekovima.
U besedi za Nedelju četvrtu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako vera čoveka ne odvaja od iskušenja, već ga kroz njih vodi ka duhovnoj pobedi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Simeona po starom i Svetog apostola Simona Zilota po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Gospu Trsatsku, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
U besedi za Nedelju četvrtu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako vera čoveka ne odvaja od iskušenja, već ga kroz njih vodi ka duhovnoj pobedi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Simeona po starom i Svetog apostola Simona Zilota po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Gospu Trsatsku, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sveštenik upozorava da stanje koje liči na duhovno prosvetljenje može postati ozbiljna obmana koja čoveka odvaja od Crkve i narušava njegov odnos prema drugima.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Sveštenik upozorava da stanje koje liči na duhovno prosvetljenje može postati ozbiljna obmana koja čoveka odvaja od Crkve i narušava njegov odnos prema drugima.
Prvi snimak nastao spontano brzo je postao omiljen među vernicima, dok nova verzija donosi pun umetnički izraz i snažnu duhovnu poruku uoči manastirske slave.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
