U kratkoj pouci počivšeg duhovnika manastira Bogorodice Gavriotise krije se odgovor na strah od ljudske zlobe i osećaj napuštenosti.
Ljudi se danas najčešće ne muče zato što nemaju rešenja, već zato što su zaboravili kome da se obrate. Umor, strah od tuđe zlobe, osećaj da smo prepušteni sebi i sopstvenim mislima – sve to stvara tihu napetost koja ne prolazi ni kada se dan završi. U toj unutrašnjoj zbrci, pravoslavna tradicija ne nudi trikove ni brze utehe, već uporno vraćanje na ono što je jednostavno, ali zapostavljeno. Jedna pouka starca Amvrosija Lazarisa upravo tu pogađa suštinu.
– Ne prestajte da se molite! Svaki dan da se moliš i da, između ostalog, kažeš i ovo: čuvaj me, Bože, i od ljudskoga zla. Bog je blizu nas, obrati Mu se kao prijatelju: Dođi, Gospode, pomozi mi. Kada se moliš, znaj da stojiš pred Hristom i Bogorodicom. Da si smiren i da govoriš: Dođi, Bogorodice, da mi pomogneš da se popravim. Bogorodica će ti pomoći. Ona je pored nas i čuje nas. Ti voliš svoju majku i ne želiš da je žalostiš. Zamisli tek koliko Gospod voli Svoju Majku – govorio je starac Amvrosije Lazaris.
U ovim rečima nema patetike, niti poruke koja se razume tek posle dugog tumačenja. Starac Amvrosije molitvu spušta tamo gde ona zaista živi – u svakodnevicu, u strah od ljudi, u potrebu da se ne ostane sam pred sopstvenim slabostima. On ne govori o Bogu kao o dalekom Sudiji, već kao o bliskom sagovorniku, o Hristu pred kojim se stoji, i o Bogorodici kojoj se prilazi sa istom stidljivom i čistom ljubavlju kakvu čovek ima prema sopstvenoj majci.
Zato ova pouka ne poziva na savršenstvo, već na odnos. Ne podstiče bekstvo od problema, već hrabrost da se oni izgovore pred Bogom. U tom smislu, pravoslavni odgovor na nemir nije u promeni okolnosti, već u promeni mesta sa kojeg čovek govori: ne iz samoće, nego iz molitve. I baš tu, u toj tihoj, svakodnevnoj odluci da se ne prestane sa obraćanjem Bogu, leži snaga koja ne pravi buku, ali menja čoveka iznutra.
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 308 (3,5-11; 17-19)
5. Mojsej pak beše veran u svemu domu njegovom kao sluga, za svedočanstvo onoga što je imalo da se kaže, 6. dok je Hristos kao Sin nad domom njegovim; a njegov dom smo mi, ako smelo pouzdanje i nadu kojom se hvalimo do kraja nepokolebivo održimo. 7. Zato, kako veli Duh Sveti: „Danas, ako glas Njegov čujete,
8. nemojte da budu tvrdokorna srca vaša kao prilikom ogorčenja u dan kušanja u pustinji, 9. gde me iskušavaše ocevi vaši, ispitivaše me, a gledali su dela moja četrdeset godina. 10. Zato se razgnevih na pokoljenje ono, i rekoh: 'Svagda lutaju srcem, a sami ne poznaše puteva mojih;' 11. zato se zakleh u gnevu svom da neće ući u počinak moj.”
Nije nađeno poglavlje (p1): 58, 3,5-11; 17-19
Jevanđelje po Luki, začalo 102. (20,27-44)
27. I pristupiše neki od sadukeja, koji vele da nema vaskrsenja, i zapitaše ga, 28. govoreći: „Učitelju, Mojsej nam napisa: 'Ako kome umre brat koji ima ženu, i ovaj umre bez dece, da brat njegov uzme ženu i da podigne potomstvo bratu svom.' 29. Beše, dakle, sedmoro braće, i prvi uze ženu, i umre bez dece; 30. i uze drugi ženu, i on umre bez dece;
31. i treći je uze isto tako; a tako i sva sedmorica, ne ostaviše dece i pomreše. 32. A posle svih umre i žena. 33. O vaskrsenju, dakle, kojega će od njih biti žena? Jer je sedmorica imadoše za ženu. 34. I odgovarajući Isus reče im: „Sinovi ovoga veka žene se i udaju; 35. a koji se udostojiše dobiti onaj vek i vaskrsenje iz mrtvih, niti se žene niti se udaju;
36. jer više ne mogu umreti, jer su kao anđeli, i sinovi su Božiji kada su sinovi vaskrsenja. 37. A da mrtvi ustaju, i Mojsej pokaza kod kupine kada naziva Gospoda Bogom Avraamovim i Bogom Isakovim i Bogom Jakovljevim. 38. A Bog nije Bog mrtvih nego živih; jer su njemu svi živi.” 39. A neki od književnika odgovarajući rekoše: „Učitelju, dobro si kazao.” 40. I ne smedoše više ništa da ga pitaju. A on im reče:
41. „Kako govore da je Hristos sin Davidov? 42. Kada sam David govori u knjizi Psalama: 'Reče Gospod Gospodu mojemu: sedi meni sa desne strane, 43. dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim.' 44. David, dakle, njega naziva Gospodom; pa kako mu je sin?”
Potresno svedočanstvo o duhovnom susretu s Bogorodicom koje otkriva kako se rađaju istinska vera, molitva i poverenje.
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
U trenucima kada se bolest vraća, nemir ne popušta, a rešenja blede, reči matuške Antonije otvaraju prostor za drugačiju vrstu borbe - onu koja zahteva istrajnost, a ne obećava brz ishod.
Pouka podvižnice sa Krita otkriva kako usrdno prizivanje Presvete Bogorodice i jednostavna molitva mogu obuzdati strah, osnažiti srce i čuvati čoveka ceo dan.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
Nekada je ovo jelo bilo čest ručak u domovima širom Balkana, a danas ga mnogi ponovo otkrivaju zbog jednostavne pripreme, kremastog ukusa i topline koju donosi na porodičnu trpezu.
Priča o ovom pravilu vodi od starozavetnih korena i antičkih shvatanja ženske uloge, preko reči apostola Pavla u Korintu, do savremenih različitih praksi u pravoslavlju.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči otkriva kako tehnologija utiče na veru i ponašanje ljudi, zašto mreže mogu biti i korisne i opasne i gde počinje trenutak kada digitalno potiskuje ono suštinsko u čoveku.
U besedi za četvrtak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na razliku između onoga što prolazi i onoga što ostaje, otvarajući pitanje koje čovek retko postavlja sebi dok ne ostane bez svega.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Savu Stratilata po starom i Spomen pojave Časnog krsta u Jerusalimu po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Dujma Solinskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Jedna pouka Svetog Nikodima Agiorita otkriva kako preobilje informacija može postati prepreka jasnom viđenju stvarnosti.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak.
Priča o ovom pravilu vodi od starozavetnih korena i antičkih shvatanja ženske uloge, preko reči apostola Pavla u Korintu, do savremenih različitih praksi u pravoslavlju.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči otkriva kako tehnologija utiče na veru i ponašanje ljudi, zašto mreže mogu biti i korisne i opasne i gde počinje trenutak kada digitalno potiskuje ono suštinsko u čoveku.
U besedi za četvrtak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na razliku između onoga što prolazi i onoga što ostaje, otvarajući pitanje koje čovek retko postavlja sebi dok ne ostane bez svega.
Jedna duhovna poruka blaženopočivšeg grčkog mitropolita objašnjava kako se unutrašnji mir ne stiče pobedom u sukobu, već promenom pogleda na one koji nas povređuju.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Oslanjajući se na logiku da je prvi stvoren čovek ujedno morao biti i prvi koji je umro, ljudi su uvereni da je Adam prvi i umro.
Mitropolit Jovan služio je svetu liturgiju pred članovima dinastije Karađorđević, učenicima i vernicima.
Svetogorski duhovnik objasnio je da, kada se reči pretvore u teret, treba posegnuti za jednostavnost koja razbija strah i vraća mir u molitvu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
