U kratkoj pouci počivšeg duhovnika manastira Bogorodice Gavriotise krije se odgovor na strah od ljudske zlobe i osećaj napuštenosti.
Ljudi se danas najčešće ne muče zato što nemaju rešenja, već zato što su zaboravili kome da se obrate. Umor, strah od tuđe zlobe, osećaj da smo prepušteni sebi i sopstvenim mislima – sve to stvara tihu napetost koja ne prolazi ni kada se dan završi. U toj unutrašnjoj zbrci, pravoslavna tradicija ne nudi trikove ni brze utehe, već uporno vraćanje na ono što je jednostavno, ali zapostavljeno. Jedna pouka starca Amvrosija Lazarisa upravo tu pogađa suštinu.
– Ne prestajte da se molite! Svaki dan da se moliš i da, između ostalog, kažeš i ovo: čuvaj me, Bože, i od ljudskoga zla. Bog je blizu nas, obrati Mu se kao prijatelju: Dođi, Gospode, pomozi mi. Kada se moliš, znaj da stojiš pred Hristom i Bogorodicom. Da si smiren i da govoriš: Dođi, Bogorodice, da mi pomogneš da se popravim. Bogorodica će ti pomoći. Ona je pored nas i čuje nas. Ti voliš svoju majku i ne želiš da je žalostiš. Zamisli tek koliko Gospod voli Svoju Majku – govorio je starac Amvrosije Lazaris.
U ovim rečima nema patetike, niti poruke koja se razume tek posle dugog tumačenja. Starac Amvrosije molitvu spušta tamo gde ona zaista živi – u svakodnevicu, u strah od ljudi, u potrebu da se ne ostane sam pred sopstvenim slabostima. On ne govori o Bogu kao o dalekom Sudiji, već kao o bliskom sagovorniku, o Hristu pred kojim se stoji, i o Bogorodici kojoj se prilazi sa istom stidljivom i čistom ljubavlju kakvu čovek ima prema sopstvenoj majci.
Zato ova pouka ne poziva na savršenstvo, već na odnos. Ne podstiče bekstvo od problema, već hrabrost da se oni izgovore pred Bogom. U tom smislu, pravoslavni odgovor na nemir nije u promeni okolnosti, već u promeni mesta sa kojeg čovek govori: ne iz samoće, nego iz molitve. I baš tu, u toj tihoj, svakodnevnoj odluci da se ne prestane sa obraćanjem Bogu, leži snaga koja ne pravi buku, ali menja čoveka iznutra.
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 308 (3,5-11; 17-19)
5. Mojsej pak beše veran u svemu domu njegovom kao sluga, za svedočanstvo onoga što je imalo da se kaže, 6. dok je Hristos kao Sin nad domom njegovim; a njegov dom smo mi, ako smelo pouzdanje i nadu kojom se hvalimo do kraja nepokolebivo održimo. 7. Zato, kako veli Duh Sveti: „Danas, ako glas Njegov čujete,
8. nemojte da budu tvrdokorna srca vaša kao prilikom ogorčenja u dan kušanja u pustinji, 9. gde me iskušavaše ocevi vaši, ispitivaše me, a gledali su dela moja četrdeset godina. 10. Zato se razgnevih na pokoljenje ono, i rekoh: 'Svagda lutaju srcem, a sami ne poznaše puteva mojih;' 11. zato se zakleh u gnevu svom da neće ući u počinak moj.”
Nije nađeno poglavlje (p1): 58, 3,5-11; 17-19
Jevanđelje po Luki, začalo 102. (20,27-44)
27. I pristupiše neki od sadukeja, koji vele da nema vaskrsenja, i zapitaše ga, 28. govoreći: „Učitelju, Mojsej nam napisa: 'Ako kome umre brat koji ima ženu, i ovaj umre bez dece, da brat njegov uzme ženu i da podigne potomstvo bratu svom.' 29. Beše, dakle, sedmoro braće, i prvi uze ženu, i umre bez dece; 30. i uze drugi ženu, i on umre bez dece;
31. i treći je uze isto tako; a tako i sva sedmorica, ne ostaviše dece i pomreše. 32. A posle svih umre i žena. 33. O vaskrsenju, dakle, kojega će od njih biti žena? Jer je sedmorica imadoše za ženu. 34. I odgovarajući Isus reče im: „Sinovi ovoga veka žene se i udaju; 35. a koji se udostojiše dobiti onaj vek i vaskrsenje iz mrtvih, niti se žene niti se udaju;
36. jer više ne mogu umreti, jer su kao anđeli, i sinovi su Božiji kada su sinovi vaskrsenja. 37. A da mrtvi ustaju, i Mojsej pokaza kod kupine kada naziva Gospoda Bogom Avraamovim i Bogom Isakovim i Bogom Jakovljevim. 38. A Bog nije Bog mrtvih nego živih; jer su njemu svi živi.” 39. A neki od književnika odgovarajući rekoše: „Učitelju, dobro si kazao.” 40. I ne smedoše više ništa da ga pitaju. A on im reče:
41. „Kako govore da je Hristos sin Davidov? 42. Kada sam David govori u knjizi Psalama: 'Reče Gospod Gospodu mojemu: sedi meni sa desne strane, 43. dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim.' 44. David, dakle, njega naziva Gospodom; pa kako mu je sin?”
Potresno svedočanstvo o duhovnom susretu s Bogorodicom koje otkriva kako se rađaju istinska vera, molitva i poverenje.
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
U trenucima kada se bolest vraća, nemir ne popušta, a rešenja blede, reči matuške Antonije otvaraju prostor za drugačiju vrstu borbe - onu koja zahteva istrajnost, a ne obećava brz ishod.
Pouka podvižnice sa Krita otkriva kako usrdno prizivanje Presvete Bogorodice i jednostavna molitva mogu obuzdati strah, osnažiti srce i čuvati čoveka ceo dan.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
Joakim i Ana bili su u braku punih 50 godina, ali nisu imali dece.
U kratkoj pouci počivšeg duhovnika manastira Bogorodice Gavriotise krije se odgovor na strah od ljudske zlobe i osećaj napuštenosti.
DJ pult, svetlosni efekti i plesna masa – sve to pravo ispred ulaza u pravoslavni hram izazvalo je stotine žalbi vernog naroda i otvorilo pitanje granica poštovanja svetih prostora.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava.
Otac Nektarije kaža da Bog sve vidi i sve zna.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Jednostavna, ali moćna pouka svetogorskog starca otkriva kako reći istinu bez da povrediš, i zašto iskrenost postaje put duhovnog rasta.
Jedna osobina drži dušu otvorenom za Božji dar, a njeno zanemarivanje donosi unutrašnji nemir.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Bez moralizovanja i utešnih reči, ova pouka razotkriva uzrok porodičnih lomova, životnih zastoja i unutrašnjeg nemira koji se često pogrešno pripisuju okolnostima, a ne sopstvenom odnosu prema roditeljima.
DJ pult, svetlosni efekti i plesna masa – sve to pravo ispred ulaza u pravoslavni hram izazvalo je stotine žalbi vernog naroda i otvorilo pitanje granica poštovanja svetih prostora.
Otac Nektarije kaža da Bog sve vidi i sve zna.
Pogrebni krst je najčešće izrađen od drveta i na njemu se ispisuju osnovni podaci o pokojniku: ime i prezime, kao i godina rođenja i smrti.
Život u skladu sa savešću ne predstavlja pokoravanje strahu od kazne, već brigu za sopstveno unutrašnje zdravlje i celovitost.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, profesor Pravoslavnog univerziteta Svetog Tihona ukazuje na duboki jaz između izvornog cilja joge i njene savremene, komercijalne upotrebe.
Otkrijte kako se u Hilandaru priprema jelo koje spaja monahe i poklonike, i kako ga možete lako spremiti kod kuće u danima posta.
Život u skladu sa savešću ne predstavlja pokoravanje strahu od kazne, već brigu za sopstveno unutrašnje zdravlje i celovitost.
