Potresno svedočanstvo o duhovnom susretu s Bogorodicom koje otkriva kako se rađaju istinska vera, molitva i poverenje.
Postoje trenuci vere koji ne traže objašnjenje, jer se ne rađaju iz misli, već iz dodira. Iz onog tihog vremena kada se čovek nađe sam pred ikonom, bez spoljašnje buke, bez potrebe da bilo šta dokaže - već samo da bude. U takvim trenucima prestaje govor, a počinje ono nešto dublje od reči. Upravo tu, u toj nevidljivoj tački između srca i večnosti, odvija se iskustvo o kojem je svedočio Sveti Josif Isihasta - iskustvo koje ne pripada književnosti, nego živoj veri i životu.
- Kada prigrliš ikonu Majke Božje, kao da je živa, celivaj je toplo i sa suzama: "Majčice moja", prizivaš, "Presveta moja Bogorodice, spasi me, jer ću propasti ako me napustiš! Gospode Bože moj, pomiluj me radi Sveneporočne Tvoje Majke i svih Svojih svetitelja!" Kada, izgovarajući to, osetiš veliku ljubav i poželiš da neprestano celivaš ikonu, to je znak da ti ona uzvraća celivanje“, govorio je Sveti Josif Isihasta, a potom bi nastavljao da svedoči iz ličnog iskustva:
- Ja nisam u stanju da samo jednom celivam ikonu Presvete Bogorodice i da se zatim udaljim. Ljubav, bogočežnja, rasplamsali oganj! Čim uđeš u crkvu, on te prestiže, kada je ikona čudotvorna, i rasprostire tako miomirisan dah da satima ostaješ u ushićenju i ne obitavaš u sebi, nego u miomirisnom raju.
Jedne večeri sam, celivajući njenu ikonu, osetio umor. Spustio sam se na sedište i nakratko zaspao. Došla je u telu, ne kao ikona, i celivala me. Bio sam ispunjen neizrecivom radošću i mirisom. Ovaj nebeski Mladenac milovao me je po čitavom licu, dok sam celivao Njegove punake ručice kao da su žive. I nemoj misliti da je to bio san. Bilo je to osećanje jednog drugog života, kakav nisu ni upoznali ni okusili oni koji to nisu videli“, govorio je Sveti Josif Isihasta.
U ovom svedočanstvu nema pokušaja da se nešto objasni, opravda ili prilagodi razumu. Sveti Josif ne govori kao teolog, već kao čovek koji je dotakao granicu između vidljivog i nevidljivog. Njegova pouka nije u viziji koju opisuje, nego u tome kako se do nje dolazi kroz smirenje, kroz suze, kroz poverenje koje ne računa na sigurnost.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 276 (2,13-17; 3,1-5)
13. A mi smo dužni svagda zahvaljivati Bogu za vas, braćo, ljubljena od Gospoda, što vas je Bog izabrao od početka za spasenje u svetinji Duha i veri istine, 14. na koje vas prizva kroz jevanđelje naše, da zadobijete slavu Gospoda našega Isusa Hrista. 15. Tako dakle, braćo, stojte čvrsto i držite predanja, kojima ste naučeni, bilo našom rečju, bilo poslanicom. 16. A sam Gospod naš Isus Hristos, i Bog i Otac naš, koji nas je zavoleo i dao utehu večnu i nadu dobru u blagodati,
17. neka uteši srca vaša i utvrdi vas u svakoj reči i delu dobrome. 1. Najzad, braćo, molite se za nas, da se reč Gospodnja brzo širi i proslavlja kao i kod vas; 2. i da se izbavimo od naopakih i zlih ljudi, jer neće svi veru. 3. No veran je Gospod; On će vas utvrditi i sačuvati od lukavoga. 4. A uzdamo se u Gospodu za vas, da činite i da ćete činiti ono što vam zapovedamo. 5. A Gospod neka upravi srca vaša na ljubav Božiju i na trpljenje Hristovo.
Jevanđelje po Luki, začalo 70. (13,1-9)
1. U to pak vreme dođoše neki i kazaše mu za Galilejce čiju krv Pilat pomeša sa žrtvama njihovim. 2. I odgovarajući Isus reče im: „Mislite li da su ti Galilejci bili grešniji od sviju Galilejaca, kad su tako postradali? 3. Nisu, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti. 4. Ili onih osamnaest što na njih pade kula u Siloamu i pobi ih, mislite li da su oni krivlji bili od sviju ljudi što žive u Jerusalimu?
5. Nisu, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti.” 6. Kaza pak ovu priču: „Neko imađaše smokvu posađenu u svome vinogradu i dođe da traži roda na njoj i ne nađe. 7. Onda reče vinogradaru: 'Evo tri godine kako dolazim i tražim roda na ovoj smokvi, i ne nalazim. Poseci je! Zašto i zemlju da slabi?' 8. A on odgovarajući reče mu: 'Gospodaru, ostavi je i ove godine dok okopam oko nje i metnem đubrivo. 9. Pa će možda roditi; ako li ne, poseći ćeš je docnije'.”
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Veliki pravoslavni duhovnik sa Svete gore pokazuje kako očuvati unutrašnji mir i zaštititi dušu dok iskušenja svakodnevno preplavljuju život oko nas.
Savet arhimandrita Kleope svaki vernik može primeniti odmah, kako bi život postao radostan, a u njemu da se vera ne uči samo rečima, već kroz dela i predanost.
U svedočanstvu Prepodobnog Jakova Calikisa krije se ohrabrenje koje razbija stid, podseća na silu svešteničkog blagoslova i vraća poverenje u isceljujuću moć iskrene ispovesti.
Dok svet zatrpava naše misli besmislenim znanjem i praznom radoznalošću, pouka Svetog Nikodima Agiorita pokazuje surov, ali efikasan put ka unutrašnjem miru: oslobađanje od suvišnog je jedini način da duša prepozna šta je zaista važno.
Mitropolit mileševski pod svetlošću Belog Anđela govori o Vaskrsu kao sili koja ulazi u tamu ljudskog postojanja, razbija strah od smrti i poziva čoveka da postane učesnik i svedok nove, pobedonosne stvarnosti.
Vaskrsenje Isusa Hrista temelj je hrišćanske vere, a ovaj dan tradicionalno se proslavlja u krugu porodice, uz bogatu trpezu i poštovanje vekovnih običaja.
Od odlaska na groblje, rada i suza do ispovesti i porodičnih odluka – jereji Pravoslavne crkve otkrivaju gde prestaje tradicija, a počinju zablude koje se iz godine u godinu prenose kao pravilo.
Tumačeći trenutak kada je rimski kapetan pred raspećem izgovorio neočekivano priznanje, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otvara sliku događaja koji ni vekovima kasnije ne prestaje da izaziva nedoumice.
Pravoslavni vernici danas slave Vaskrs po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Nedelju Božjeg milosrđa, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Pouka svetogorskog starca otkriva jednostavan čin koji vraća snagu duši i oslobađa srce od težine greha.
Svetitelj našeg vremena objašnjava kako u trenucima kada nas život pritiska i iscrpljuje, predanje Božjoj volji otkriva snagu koja menja srce i um.
Svetitelj pokazuje kako otvorenost pred Bogom i duhovnikom oslobađa od gorčine i vodi ka unutrašnjem miru koji svi tražimo.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
Vaskrsenje Isusa Hrista temelj je hrišćanske vere, a ovaj dan tradicionalno se proslavlja u krugu porodice, uz bogatu trpezu i poštovanje vekovnih običaja.
Od odlaska na groblje, rada i suza do ispovesti i porodičnih odluka – jereji Pravoslavne crkve otkrivaju gde prestaje tradicija, a počinju zablude koje se iz godine u godinu prenose kao pravilo.
Tumačeći trenutak kada je rimski kapetan pred raspećem izgovorio neočekivano priznanje, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otvara sliku događaja koji ni vekovima kasnije ne prestaje da izaziva nedoumice.
Poseban značaj ima jutarnje prisustvo liturgiji.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Blagodatni oganj se prvi put javio 335. godine na Veliku subotu i posle godinama do dana današnjeg i to samo pravoslavnom patrijarhu, dajući time potvrdu istinitosti i ispravnosti naše pravoslavne vere.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
U trenutku Isusovog vaskrsenja, kako se navodi u Jevanđeljima, dogodio se snažan zemljotres, a anđeo je sišao na grob i odvalio kamen.
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
U drevnoj svetinji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovom silasku u smrt kao pobedi nad najvećim neprijateljem čoveka, dok su vernici poneli snažnu poruku nade i utehe.
