Potresno svedočanstvo o duhovnom susretu s Bogorodicom koje otkriva kako se rađaju istinska vera, molitva i poverenje.
Postoje trenuci vere koji ne traže objašnjenje, jer se ne rađaju iz misli, već iz dodira. Iz onog tihog vremena kada se čovek nađe sam pred ikonom, bez spoljašnje buke, bez potrebe da bilo šta dokaže - već samo da bude. U takvim trenucima prestaje govor, a počinje ono nešto dublje od reči. Upravo tu, u toj nevidljivoj tački između srca i večnosti, odvija se iskustvo o kojem je svedočio Sveti Josif Isihasta - iskustvo koje ne pripada književnosti, nego živoj veri i životu.
- Kada prigrliš ikonu Majke Božje, kao da je živa, celivaj je toplo i sa suzama: "Majčice moja", prizivaš, "Presveta moja Bogorodice, spasi me, jer ću propasti ako me napustiš! Gospode Bože moj, pomiluj me radi Sveneporočne Tvoje Majke i svih Svojih svetitelja!" Kada, izgovarajući to, osetiš veliku ljubav i poželiš da neprestano celivaš ikonu, to je znak da ti ona uzvraća celivanje“, govorio je Sveti Josif Isihasta, a potom bi nastavljao da svedoči iz ličnog iskustva:
- Ja nisam u stanju da samo jednom celivam ikonu Presvete Bogorodice i da se zatim udaljim. Ljubav, bogočežnja, rasplamsali oganj! Čim uđeš u crkvu, on te prestiže, kada je ikona čudotvorna, i rasprostire tako miomirisan dah da satima ostaješ u ushićenju i ne obitavaš u sebi, nego u miomirisnom raju.
Jedne večeri sam, celivajući njenu ikonu, osetio umor. Spustio sam se na sedište i nakratko zaspao. Došla je u telu, ne kao ikona, i celivala me. Bio sam ispunjen neizrecivom radošću i mirisom. Ovaj nebeski Mladenac milovao me je po čitavom licu, dok sam celivao Njegove punake ručice kao da su žive. I nemoj misliti da je to bio san. Bilo je to osećanje jednog drugog života, kakav nisu ni upoznali ni okusili oni koji to nisu videli“, govorio je Sveti Josif Isihasta.
U ovom svedočanstvu nema pokušaja da se nešto objasni, opravda ili prilagodi razumu. Sveti Josif ne govori kao teolog, već kao čovek koji je dotakao granicu između vidljivog i nevidljivog. Njegova pouka nije u viziji koju opisuje, nego u tome kako se do nje dolazi kroz smirenje, kroz suze, kroz poverenje koje ne računa na sigurnost.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 276 (2,13-17; 3,1-5)
13. A mi smo dužni svagda zahvaljivati Bogu za vas, braćo, ljubljena od Gospoda, što vas je Bog izabrao od početka za spasenje u svetinji Duha i veri istine, 14. na koje vas prizva kroz jevanđelje naše, da zadobijete slavu Gospoda našega Isusa Hrista. 15. Tako dakle, braćo, stojte čvrsto i držite predanja, kojima ste naučeni, bilo našom rečju, bilo poslanicom. 16. A sam Gospod naš Isus Hristos, i Bog i Otac naš, koji nas je zavoleo i dao utehu večnu i nadu dobru u blagodati,
17. neka uteši srca vaša i utvrdi vas u svakoj reči i delu dobrome. 1. Najzad, braćo, molite se za nas, da se reč Gospodnja brzo širi i proslavlja kao i kod vas; 2. i da se izbavimo od naopakih i zlih ljudi, jer neće svi veru. 3. No veran je Gospod; On će vas utvrditi i sačuvati od lukavoga. 4. A uzdamo se u Gospodu za vas, da činite i da ćete činiti ono što vam zapovedamo. 5. A Gospod neka upravi srca vaša na ljubav Božiju i na trpljenje Hristovo.
Jevanđelje po Luki, začalo 70. (13,1-9)
1. U to pak vreme dođoše neki i kazaše mu za Galilejce čiju krv Pilat pomeša sa žrtvama njihovim. 2. I odgovarajući Isus reče im: „Mislite li da su ti Galilejci bili grešniji od sviju Galilejaca, kad su tako postradali? 3. Nisu, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti. 4. Ili onih osamnaest što na njih pade kula u Siloamu i pobi ih, mislite li da su oni krivlji bili od sviju ljudi što žive u Jerusalimu?
5. Nisu, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti.” 6. Kaza pak ovu priču: „Neko imađaše smokvu posađenu u svome vinogradu i dođe da traži roda na njoj i ne nađe. 7. Onda reče vinogradaru: 'Evo tri godine kako dolazim i tražim roda na ovoj smokvi, i ne nalazim. Poseci je! Zašto i zemlju da slabi?' 8. A on odgovarajući reče mu: 'Gospodaru, ostavi je i ove godine dok okopam oko nje i metnem đubrivo. 9. Pa će možda roditi; ako li ne, poseći ćeš je docnije'.”
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Veliki pravoslavni duhovnik sa Svete gore pokazuje kako očuvati unutrašnji mir i zaštititi dušu dok iskušenja svakodnevno preplavljuju život oko nas.
Savet arhimandrita Kleope svaki vernik može primeniti odmah, kako bi život postao radostan, a u njemu da se vera ne uči samo rečima, već kroz dela i predanost.
U svedočanstvu Prepodobnog Jakova Calikisa krije se ohrabrenje koje razbija stid, podseća na silu svešteničkog blagoslova i vraća poverenje u isceljujuću moć iskrene ispovesti.
Dok svet zatrpava naše misli besmislenim znanjem i praznom radoznalošću, pouka Svetog Nikodima Agiorita pokazuje surov, ali efikasan put ka unutrašnjem miru: oslobađanje od suvišnog je jedini način da duša prepozna šta je zaista važno.
Pouka oca Gervasija Agiorita razotkriva kako navika da volimo svoju prljavštinu koči život koji Bog zamislio za nas.
Inicijativa Usamea Zukorlića da se na vakufskoj parceli izgradi veliki versko-obrazovni kompleks otvara šira pitanja – o nasleđu rahmetli muftije Zukorlića, o borbi za imovinu i o mestu bošnjačke zajednice u Srbiji i Evropi.
Izjava nekadašnjeg reis-ul-uleme Mustafe Cerića rasplamsava strasti u regionu, dok Episkop Sergije i Mitropolit Fotije upozoravaju na opasnost od političkih eksperimenta sa vekovnim crkvenim tradicijama i mir među narodima.
Od bogatstva do siromaštva, od tišine doma do mača na ulici - put ove ugodnice Božje i danas postavlja teška pitanja.
Dok su minus i ledeni okovi gotovo paralisali zemlju, verni narod se okupio na liturgiji, a patrijarh srpski osveštao je temelje parohijskog doma i poslao poruku koja se pamti.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Svetogorski podvižnik objašnjava kako savladati strah i osećaj nedostojnosti pred Svetom Čašom i pristupiti Hristu sa smirenjem i poverenjem.
Čak i u najmračnijim trenucima, strpljenje i vera pokazuju put ka ljubavi koju Bog ne skriva ni pred kim.
Suočavanje sa brigama i prazninom može biti iskušenje, ali Isihastina reč pokazuje put ka istinskoj slobodi duhovnog života.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako kratka molitva, čitanje Svetog pisma i samoposmatranje mogu ojačati moralnu snagu i održati veru čak i kada svet preti da nas slomi.
Pouka oca Gervasija Agiorita razotkriva kako navika da volimo svoju prljavštinu koči život koji Bog zamislio za nas.
Pouka svetogorskog starca nas uči kako vrlinama i odgovornošću možemo preokrenuti pad u put ka unutrašnjem oslobođenju i veri koja jača.
O paklu se govori i u šali i u gnevu, ali retko sa stvarnim razumevanjem - protojerej Dimitrije Garčuk otkriva zašto to nije samo priča o mestu posle smrti, već i o stanju u kome čovek može da živi već sada.
U Besedi za 31. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća kako Majka Božija nosi nevidljive rane, ćutke prihvata Božju volju i pokazuje put vere i predanosti koji menja život.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
O paklu se govori i u šali i u gnevu, ali retko sa stvarnim razumevanjem - protojerej Dimitrije Garčuk otkriva zašto to nije samo priča o mestu posle smrti, već i o stanju u kome čovek može da živi već sada.
Mekane, mirisne i jednostavne, ove domaće piroške vraćaju za sto celu porodicu i podsećaju kako izgleda nedelja bez žurbe.
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 14.000 mladenaca vitlejemskih po starom kalendaru i Svetog Teodosija Velikog po novom. Katolici proslavljaju Krštenje Isusovo, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
