Potresno svedočanstvo o duhovnom susretu s Bogorodicom koje otkriva kako se rađaju istinska vera, molitva i poverenje.
Postoje trenuci vere koji ne traže objašnjenje, jer se ne rađaju iz misli, već iz dodira. Iz onog tihog vremena kada se čovek nađe sam pred ikonom, bez spoljašnje buke, bez potrebe da bilo šta dokaže - već samo da bude. U takvim trenucima prestaje govor, a počinje ono nešto dublje od reči. Upravo tu, u toj nevidljivoj tački između srca i večnosti, odvija se iskustvo o kojem je svedočio Sveti Josif Isihasta - iskustvo koje ne pripada književnosti, nego živoj veri i životu.
- Kada prigrliš ikonu Majke Božje, kao da je živa, celivaj je toplo i sa suzama: "Majčice moja", prizivaš, "Presveta moja Bogorodice, spasi me, jer ću propasti ako me napustiš! Gospode Bože moj, pomiluj me radi Sveneporočne Tvoje Majke i svih Svojih svetitelja!" Kada, izgovarajući to, osetiš veliku ljubav i poželiš da neprestano celivaš ikonu, to je znak da ti ona uzvraća celivanje“, govorio je Sveti Josif Isihasta, a potom bi nastavljao da svedoči iz ličnog iskustva:
- Ja nisam u stanju da samo jednom celivam ikonu Presvete Bogorodice i da se zatim udaljim. Ljubav, bogočežnja, rasplamsali oganj! Čim uđeš u crkvu, on te prestiže, kada je ikona čudotvorna, i rasprostire tako miomirisan dah da satima ostaješ u ushićenju i ne obitavaš u sebi, nego u miomirisnom raju.
Jedne večeri sam, celivajući njenu ikonu, osetio umor. Spustio sam se na sedište i nakratko zaspao. Došla je u telu, ne kao ikona, i celivala me. Bio sam ispunjen neizrecivom radošću i mirisom. Ovaj nebeski Mladenac milovao me je po čitavom licu, dok sam celivao Njegove punake ručice kao da su žive. I nemoj misliti da je to bio san. Bilo je to osećanje jednog drugog života, kakav nisu ni upoznali ni okusili oni koji to nisu videli“, govorio je Sveti Josif Isihasta.
U ovom svedočanstvu nema pokušaja da se nešto objasni, opravda ili prilagodi razumu. Sveti Josif ne govori kao teolog, već kao čovek koji je dotakao granicu između vidljivog i nevidljivog. Njegova pouka nije u viziji koju opisuje, nego u tome kako se do nje dolazi kroz smirenje, kroz suze, kroz poverenje koje ne računa na sigurnost.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 276 (2,13-17; 3,1-5)
13. A mi smo dužni svagda zahvaljivati Bogu za vas, braćo, ljubljena od Gospoda, što vas je Bog izabrao od početka za spasenje u svetinji Duha i veri istine, 14. na koje vas prizva kroz jevanđelje naše, da zadobijete slavu Gospoda našega Isusa Hrista. 15. Tako dakle, braćo, stojte čvrsto i držite predanja, kojima ste naučeni, bilo našom rečju, bilo poslanicom. 16. A sam Gospod naš Isus Hristos, i Bog i Otac naš, koji nas je zavoleo i dao utehu večnu i nadu dobru u blagodati,
17. neka uteši srca vaša i utvrdi vas u svakoj reči i delu dobrome. 1. Najzad, braćo, molite se za nas, da se reč Gospodnja brzo širi i proslavlja kao i kod vas; 2. i da se izbavimo od naopakih i zlih ljudi, jer neće svi veru. 3. No veran je Gospod; On će vas utvrditi i sačuvati od lukavoga. 4. A uzdamo se u Gospodu za vas, da činite i da ćete činiti ono što vam zapovedamo. 5. A Gospod neka upravi srca vaša na ljubav Božiju i na trpljenje Hristovo.
Jevanđelje po Luki, začalo 70. (13,1-9)
1. U to pak vreme dođoše neki i kazaše mu za Galilejce čiju krv Pilat pomeša sa žrtvama njihovim. 2. I odgovarajući Isus reče im: „Mislite li da su ti Galilejci bili grešniji od sviju Galilejaca, kad su tako postradali? 3. Nisu, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti. 4. Ili onih osamnaest što na njih pade kula u Siloamu i pobi ih, mislite li da su oni krivlji bili od sviju ljudi što žive u Jerusalimu?
5. Nisu, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti.” 6. Kaza pak ovu priču: „Neko imađaše smokvu posađenu u svome vinogradu i dođe da traži roda na njoj i ne nađe. 7. Onda reče vinogradaru: 'Evo tri godine kako dolazim i tražim roda na ovoj smokvi, i ne nalazim. Poseci je! Zašto i zemlju da slabi?' 8. A on odgovarajući reče mu: 'Gospodaru, ostavi je i ove godine dok okopam oko nje i metnem đubrivo. 9. Pa će možda roditi; ako li ne, poseći ćeš je docnije'.”
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Veliki pravoslavni duhovnik sa Svete gore pokazuje kako očuvati unutrašnji mir i zaštititi dušu dok iskušenja svakodnevno preplavljuju život oko nas.
Savet arhimandrita Kleope svaki vernik može primeniti odmah, kako bi život postao radostan, a u njemu da se vera ne uči samo rečima, već kroz dela i predanost.
U svedočanstvu Prepodobnog Jakova Calikisa krije se ohrabrenje koje razbija stid, podseća na silu svešteničkog blagoslova i vraća poverenje u isceljujuću moć iskrene ispovesti.
Dok svet zatrpava naše misli besmislenim znanjem i praznom radoznalošću, pouka Svetog Nikodima Agiorita pokazuje surov, ali efikasan put ka unutrašnjem miru: oslobađanje od suvišnog je jedini način da duša prepozna šta je zaista važno.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je o nečemu što se često događa u odnosima među ljudima, a što mnogi prepoznaju tek kada već nastanu ljutnja, zameranje i potreba da se drugome uzvrati.
Najpre je bio rimski vojnik zadužen da čuva hrišćanskog zatvorenika, a upravo taj susret doveo ga je do vere zbog koje će kasnije pred carem odbiti da se odrekne Hrista.
Vozilo će biti uvakufljeno i koristiće se za potrebe Mešihata i službena putovanja njegovih predstavnika, a poznati humanista objasnio je i šta ga je podstaklo na ovakav potez.
Na svečanosti u budvanskom Starom gradu govorio je o njenom mestu u duhovnosti i kulturi, od Miroslavljevog jevanđelja i dela Svetog Save do Njegoša, svetih hramova, pravnih spomenika i velikih srpskih naučnika.
Otac Benedikt govori o njihovom razgovoru iza zatvorenih vrata, pitanjima koja je slavna pevačica postavila o veri i molitvi, kao i rečima koje je uputila svojim saradnicima pre nego što je napustila svetinju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Veliki srpski svetitelj objašnjava da reč koju hrišćani svakodnevno izgovaraju krije odgovor koji nije samo pitanje znanja, već i način života.
Pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako iskrena molitva i dobra namera mogu doneti utehu i snagu čoveku koji prolazi kroz težak period i pomoći mu da se približi Bogu
Umesto odgovora, ljutnje i potrebe da dokažemo ko je u pravu, veliki ruski duhovnik upućuje na molitvu za onoga koji nas je povredio, otkrivajući put kojim se čuva mir srca i umnožava hrišćanska ljubav.
Probajte pečenu štuku po receptu jeromonaha Jeroteja, pročitajte molitvu Svetom arhanđelu Jegudilu i kratku pouku Svetog Antonija Velikog.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je o nečemu što se često događa u odnosima među ljudima, a što mnogi prepoznaju tek kada već nastanu ljutnja, zameranje i potreba da se drugome uzvrati.
Otac Benedikt govori o njihovom razgovoru iza zatvorenih vrata, pitanjima koja je slavna pevačica postavila o veri i molitvi, kao i rečima koje je uputila svojim saradnicima pre nego što je napustila svetinju.
U predanju Crkve postoji snažna slika nevidljivog sveta koji prati čoveka dok prilazi Svetoj čaši.
Savet svetitelja posebno je zahtevan za čoveka koji je doživeo nepravdu, jer traži da se pred Bogom pomoli upravo za onoga ko mu je naneo bol.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
U predanju Crkve postoji snažna slika nevidljivog sveta koji prati čoveka dok prilazi Svetoj čaši.
Slatki kupus, pirinač, paradajz i luk dovoljni su za zasitno jelo koje se lako prilagođava pravilima posta, bilo da se priprema na vodi.
Otac Varsanufije je stradao u blizini Svetog Nikolajevskog hrama, dok su inok Grigorije i izbeglica Andrej Kirijenko sa teškim povredama prevezeni u bolnicu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
