Potresno svedočanstvo o duhovnom susretu sa Bogorodicom koje otkriva kako se rađaju istinska vera, molitva i poverenje.
Postoje trenuci vere koji ne traže objašnjenje, jer se ne rađaju iz misli, već iz dodira. Iz onog tihog vremena kada se čovek nađe sam pred ikonom, bez spoljašnje buke, bez potrebe da bilo šta dokaže – već samo da bude. U takvim trenucima prestaje govor, a počinje ono nešto dublje od reči. Upravo tu, u toj nevidljivoj tački između srca i večnosti, odvija se iskustvo o kojem je svedočio Sveti Josif Isihasta — iskustvo koje ne pripada književnosti, nego živoj veri i životu.
- Kada prigrliš ikonu Majke Božije, kao da je živa, celivaj je toplo i sa suzama: "Majčice moja", prizivaš, "Presveta moja Bogorodice, spasi me, jer ću propasti ako me napustiš! Gospode Bože moj, pomiluj me radi Sveneporočne Tvoje Majke i svih Svojih svetitelja!" Kada, izgovarajući to, osetiš veliku ljubav i poželiš da neprestano celivaš ikonu, to je znak da ti ona uzvraća celivanje“, govorio je Sveti Josif Isihasta, a potom bi nastavljao da svedoči iz ličnog iskustva:
- Ja nisam u stanju da samo jednom celivam ikonu Presvete Bogorodice i da se zatim udaljim. Ljubav, bogočežnja, rasplamsali oganj! Čim uđeš u crkvu, on te prestiže, kada je ikona čudotvorna, i rasprostire tako miomirisan dah da satima ostaješ u ushićenju i ne obitavaš u sebi, nego u miomirisnom raju.
Jedne večeri sam, celivajući njenu ikonu, osetio umor. Spustio sam se na sedište i nakratko zaspao. Došla je u telu, ne kao ikona, i celivala me. Bio sam ispunjen neizrecivom radošću i mirisom. Ovaj nebeski Mladenac milovao me je po čitavom licu, dok sam celivao Njegove punake ručice kao da su žive. I nemoj misliti da je to bio san. Bilo je to osećanje jednog drugog života, kakav nisu ni upoznali ni okusili oni koji to nisu videli“, govorio je Sveti Josif Isihasta.
U ovom svedočanstvu nema pokušaja da se nešto objasni, opravda ili prilagodi razumu. Sveti Josif ne govori kao teolog, već kao čovek koji je dotakao granicu između vidljivog i nevidljivog. Njegova pouka nije u viziji koju opisuje, nego u tome kako se do nje dolazi kroz smirenje, kroz suze, kroz poverenje koje ne računa na sigurnost.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 276 (2,13-17; 3,1-5)
13. A mi smo dužni svagda zahvaljivati Bogu za vas, braćo, ljubljena od Gospoda, što vas je Bog izabrao od početka za spasenje u svetinji Duha i veri istine, 14. na koje vas prizva kroz jevanđelje naše, da zadobijete slavu Gospoda našega Isusa Hrista. 15. Tako dakle, braćo, stojte čvrsto i držite predanja, kojima ste naučeni, bilo našom rečju, bilo poslanicom. 16. A sam Gospod naš Isus Hristos, i Bog i Otac naš, koji nas je zavoleo i dao utehu večnu i nadu dobru u blagodati,
17. neka uteši srca vaša i utvrdi vas u svakoj reči i delu dobrome. 1. Najzad, braćo, molite se za nas, da se reč Gospodnja brzo širi i proslavlja kao i kod vas; 2. i da se izbavimo od naopakih i zlih ljudi, jer neće svi veru. 3. No veran je Gospod; On će vas utvrditi i sačuvati od lukavoga. 4. A uzdamo se u Gospodu za vas, da činite i da ćete činiti ono što vam zapovedamo. 5. A Gospod neka upravi srca vaša na ljubav Božiju i na trpljenje Hristovo.
Jevanđelje po Luki, začalo 70. (13,1-9)
1. U to pak vreme dođoše neki i kazaše mu za Galilejce čiju krv Pilat pomeša sa žrtvama njihovim. 2. I odgovarajući Isus reče im: „Mislite li da su ti Galilejci bili grešniji od sviju Galilejaca, kad su tako postradali? 3. Nisu, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti. 4. Ili onih osamnaest što na njih pade kula u Siloamu i pobi ih, mislite li da su oni krivlji bili od sviju ljudi što žive u Jerusalimu?
5. Nisu, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti.” 6. Kaza pak ovu priču: „Neko imađaše smokvu posađenu u svome vinogradu i dođe da traži roda na njoj i ne nađe. 7. Onda reče vinogradaru: 'Evo tri godine kako dolazim i tražim roda na ovoj smokvi, i ne nalazim. Poseci je! Zašto i zemlju da slabi?' 8. A on odgovarajući reče mu: 'Gospodaru, ostavi je i ove godine dok okopam oko nje i metnem đubrivo. 9. Pa će možda roditi; ako li ne, poseći ćeš je docnije'.”
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Veliki pravoslavni duhovnik sa Svete gore pokazuje kako očuvati unutrašnji mir i zaštititi dušu dok iskušenja svakodnevno preplavljuju život oko nas.
Savet arhimandrita Kleope svaki vernik može primeniti odmah, kako bi život postao radostan, a u njemu da se vera ne uči samo rečima, već kroz dela i predanost.
U svedočanstvu Prepodobnog Jakova Calikisa krije se ohrabrenje koje razbija stid, podseća na silu svešteničkog blagoslova i vraća poverenje u isceljujuću moć iskrene ispovesti.
Dok svet zatrpava naše misli besmislenim znanjem i praznom radoznalošću, pouka Svetog Nikodima Agiorita pokazuje surov, ali efikasan put ka unutrašnjem miru: oslobađanje od suvišnog je jedini način da duša prepozna šta je zaista važno.
Potresno svedočanstvo o duhovnom susretu sa Bogorodicom koje otkriva kako se rađaju istinska vera, molitva i poverenje.
Vernici, arhijereji, profesori i đaci okupili su se u crkvi Svetog Save kako bi zajedno proslavili četvrt veka škole koja oblikuje buduće pastire Hristove, uz poruke o veri, životu i službi Dobrog Pastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Kleveta razara odnose među ljudima, unosi razdor u zajednicu i udaljava čoveka od Boga, jer se temelji na laži, a laž je, kako uči Crkva, izvor zla.
U momentu kada je on razapet, otvorila se zemlja i progatula sudiju i mnoge druge neznabošce.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Veliki rumunski duhovnik otkriva kako samo iskrena molitva u srcu čuva veru, snagu i jasnoću uma u vremenu duhovne zbrke.
Dirljiva priča optinskog starca o oficiru koji je preživeo metak koji je probio odelo, ali nije oštetio papirić sa psalmom i ikonu Svetog Nikolaja.
Reči velikog duhovnika sa Svete Gore otkrivaju da najvažniji korak ka Bogu nije u mestima koja posećujemo, već u onome što činimo pred sopstvenom savešću.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Kleveta razara odnose među ljudima, unosi razdor u zajednicu i udaljava čoveka od Boga, jer se temelji na laži, a laž je, kako uči Crkva, izvor zla.
Jerej Srpske pracvoslavne crkve govori kako se od nekoliko porodica u Madridu stiglo do stotina vernika, zašto Španci ostaju do kraja pravoslavne liturgije i kako izgleda vera daleko od kuće.
Sveti oci često su ukazivali na zavist kao na tihu, podmuklu bolest duše.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
Proslava krsne slave je znak pripadnosti pravoslavnoj veri i neprekidna veza između predaka i potomaka, čoveka i Boga.
Umesto brojanja zalogaja i pravila, protojerej Aleksej Uminski ukazuje na unutrašnju borbu i lični odnos sa Bogom koji se ne da svesti na spiskove dozvola i zabrana.
