Potresno svedočanstvo o duhovnom susretu s Bogorodicom koje otkriva kako se rađaju istinska vera, molitva i poverenje.
Postoje trenuci vere koji ne traže objašnjenje, jer se ne rađaju iz misli, već iz dodira. Iz onog tihog vremena kada se čovek nađe sam pred ikonom, bez spoljašnje buke, bez potrebe da bilo šta dokaže - već samo da bude. U takvim trenucima prestaje govor, a počinje ono nešto dublje od reči. Upravo tu, u toj nevidljivoj tački između srca i večnosti, odvija se iskustvo o kojem je svedočio Sveti Josif Isihasta - iskustvo koje ne pripada književnosti, nego živoj veri i životu.
- Kada prigrliš ikonu Majke Božje, kao da je živa, celivaj je toplo i sa suzama: "Majčice moja", prizivaš, "Presveta moja Bogorodice, spasi me, jer ću propasti ako me napustiš! Gospode Bože moj, pomiluj me radi Sveneporočne Tvoje Majke i svih Svojih svetitelja!" Kada, izgovarajući to, osetiš veliku ljubav i poželiš da neprestano celivaš ikonu, to je znak da ti ona uzvraća celivanje“, govorio je Sveti Josif Isihasta, a potom bi nastavljao da svedoči iz ličnog iskustva:
- Ja nisam u stanju da samo jednom celivam ikonu Presvete Bogorodice i da se zatim udaljim. Ljubav, bogočežnja, rasplamsali oganj! Čim uđeš u crkvu, on te prestiže, kada je ikona čudotvorna, i rasprostire tako miomirisan dah da satima ostaješ u ushićenju i ne obitavaš u sebi, nego u miomirisnom raju.
Jedne večeri sam, celivajući njenu ikonu, osetio umor. Spustio sam se na sedište i nakratko zaspao. Došla je u telu, ne kao ikona, i celivala me. Bio sam ispunjen neizrecivom radošću i mirisom. Ovaj nebeski Mladenac milovao me je po čitavom licu, dok sam celivao Njegove punake ručice kao da su žive. I nemoj misliti da je to bio san. Bilo je to osećanje jednog drugog života, kakav nisu ni upoznali ni okusili oni koji to nisu videli“, govorio je Sveti Josif Isihasta.
U ovom svedočanstvu nema pokušaja da se nešto objasni, opravda ili prilagodi razumu. Sveti Josif ne govori kao teolog, već kao čovek koji je dotakao granicu između vidljivog i nevidljivog. Njegova pouka nije u viziji koju opisuje, nego u tome kako se do nje dolazi kroz smirenje, kroz suze, kroz poverenje koje ne računa na sigurnost.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 276 (2,13-17; 3,1-5)
13. A mi smo dužni svagda zahvaljivati Bogu za vas, braćo, ljubljena od Gospoda, što vas je Bog izabrao od početka za spasenje u svetinji Duha i veri istine, 14. na koje vas prizva kroz jevanđelje naše, da zadobijete slavu Gospoda našega Isusa Hrista. 15. Tako dakle, braćo, stojte čvrsto i držite predanja, kojima ste naučeni, bilo našom rečju, bilo poslanicom. 16. A sam Gospod naš Isus Hristos, i Bog i Otac naš, koji nas je zavoleo i dao utehu večnu i nadu dobru u blagodati,
17. neka uteši srca vaša i utvrdi vas u svakoj reči i delu dobrome. 1. Najzad, braćo, molite se za nas, da se reč Gospodnja brzo širi i proslavlja kao i kod vas; 2. i da se izbavimo od naopakih i zlih ljudi, jer neće svi veru. 3. No veran je Gospod; On će vas utvrditi i sačuvati od lukavoga. 4. A uzdamo se u Gospodu za vas, da činite i da ćete činiti ono što vam zapovedamo. 5. A Gospod neka upravi srca vaša na ljubav Božiju i na trpljenje Hristovo.
Jevanđelje po Luki, začalo 70. (13,1-9)
1. U to pak vreme dođoše neki i kazaše mu za Galilejce čiju krv Pilat pomeša sa žrtvama njihovim. 2. I odgovarajući Isus reče im: „Mislite li da su ti Galilejci bili grešniji od sviju Galilejaca, kad su tako postradali? 3. Nisu, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti. 4. Ili onih osamnaest što na njih pade kula u Siloamu i pobi ih, mislite li da su oni krivlji bili od sviju ljudi što žive u Jerusalimu?
5. Nisu, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti.” 6. Kaza pak ovu priču: „Neko imađaše smokvu posađenu u svome vinogradu i dođe da traži roda na njoj i ne nađe. 7. Onda reče vinogradaru: 'Evo tri godine kako dolazim i tražim roda na ovoj smokvi, i ne nalazim. Poseci je! Zašto i zemlju da slabi?' 8. A on odgovarajući reče mu: 'Gospodaru, ostavi je i ove godine dok okopam oko nje i metnem đubrivo. 9. Pa će možda roditi; ako li ne, poseći ćeš je docnije'.”
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Veliki pravoslavni duhovnik sa Svete gore pokazuje kako očuvati unutrašnji mir i zaštititi dušu dok iskušenja svakodnevno preplavljuju život oko nas.
Savet arhimandrita Kleope svaki vernik može primeniti odmah, kako bi život postao radostan, a u njemu da se vera ne uči samo rečima, već kroz dela i predanost.
U svedočanstvu Prepodobnog Jakova Calikisa krije se ohrabrenje koje razbija stid, podseća na silu svešteničkog blagoslova i vraća poverenje u isceljujuću moć iskrene ispovesti.
Dok svet zatrpava naše misli besmislenim znanjem i praznom radoznalošću, pouka Svetog Nikodima Agiorita pokazuje surov, ali efikasan put ka unutrašnjem miru: oslobađanje od suvišnog je jedini način da duša prepozna šta je zaista važno.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
Prijave se podnose isključivo elektronski, uz obaveznu dokumentaciju i preporuku parohijskog sveštenika, a rezultati konkursa biće objavljeni krajem novembra 2026. godine.
Reči Svetog apostola Pavla otkrivaju zašto pravoslavne hrišćanke pokrivaju glavu tokom molitve, ne samo u crkvi već i u svom domu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Starica sa Krita podsećala je da se u trenucima nemira ne traže komplikovani odgovori, već da se srce okrene ka molitvi koja donosi utehu i snagu.
U kratkoj pouci počivšeg duhovnika manastira Bogorodice Gavriotise krije se odgovor na strah od ljudske zlobe i osećaj napuštenosti.
Pouka podvižnice sa Krita otkriva kako usrdno prizivanje Presvete Bogorodice i jednostavna molitva mogu obuzdati strah, osnažiti srce i čuvati čoveka ceo dan.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Prijave se podnose isključivo elektronski, uz obaveznu dokumentaciju i preporuku parohijskog sveštenika, a rezultati konkursa biće objavljeni krajem novembra 2026. godine.
Reči Svetog apostola Pavla otkrivaju zašto pravoslavne hrišćanke pokrivaju glavu tokom molitve, ne samo u crkvi već i u svom domu.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
U svetinji u Ilajnu, gde su ga dočekali monasi i brojni vernici, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Božjem promislu, duhovnim korenima Srba u Australiji i svetinjama koje čuvaju veru daleko od otadžbine.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ruski svetitelj objašnjava zašto se zablude ne prevazilaze podsmehom i osudom, već smirenjem, ljubavlju, trpljenjem i molitvom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
