Dok svet zatrpava naše misli besmislenim znanjem i praznom radoznalošću, pouka Svetog Nikodima Agiorita pokazuje surov, ali efikasan put ka unutrašnjem miru: oslobađanje od suvišnog je jedini način da duša prepozna šta je zaista važno.
Um preopterećen informacijama lako gubi sposobnost da prepozna šta je važno, a šta prazno i štetno. U toj zbrci, reči starca Nikodima Agiorita donose jednostavnu, ali snažnu pouku: samo razboritost i unutrašnji mir omogućavaju da naš um zaista raspozna put ka ispravnom životu.
- Kao što je neophodno čuvati um od neznanja, tako je potrebno čuvati ga i od mnogog praznog znanja i radoznalosti. Jer ako se um puni mnogim znanjem, uključujući i sujetno, nepotrebno i štetno, postaće nesposoban da saznaje šta je dobro za naše ispravljanje i usavršavanje. Zato se prema zemaljskim stvarima koje su dozvoljene, ali ne i neophodne, moraš odnositi kao da si već umro - govorio je starac Nikodim.
U pravoslavnom učenju, mudrost staraca nije teorija, već praktičan put. Preopterećenost informacijama može nas udaljiti od unutrašnjeg mira i sposobnosti da razlikujemo važno od nebitnog. Nikodim Agiorit nas podseća da oslobađanjem uma od suvišnog znanja i privremenih želja otvaramo prostor za ono što oblikuje dušu – smirenje, molitvu i istinsku bliskost sa Bogom.
Pouka staraca nije apstraktna. Svaka reč Nikodima Agiorita ima praktičnu primenu: život umeren u informacijama i pozornost usmerena na duhovno jačaju sposobnost čoveka da prepozna pravi put. Kada odbacimo prazne misli i površnu radoznalost, um postaje sposoban da primi istinsko znanje koje vodi ka ispravnom životu i spokoju srca.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 275 (2,1-2)
1. Ali vas molimo, braćo, u pogledu dolaska Gospoda našega Isusa Hrista i našega sabranja u Njemu. 2. Ne dajte se lako pokolebati umom, niti uplašiti, ni duhom, ni rečju, ni poslanicom tobože našom kao da je već nastao Dan Hristov.
Jevanđelje po Luki, začalo 69. (12,48-59)
48. a koji nije znao pa je učinio što zaslužuje batine, biće malo bijen.” A od svakoga kome je mnogo dano, mnogo će se i tražiti: a kome je povereno mnogo, od njega će se više iskati. 49. Dođoh da bacim oganj na zemlju; i kako bih želeo da se već zapalio! 50. Ali se meni valja krstiti krštenjem, i kako mi je teško dok se to ne izvrši! 51. Mislite li da sam došao da mir dam na zemlji? Ne, kažem vam, nego razdeljenje.
52. Jer od sada će petoro u jednoj kući biti razdeljeni: troje protiv dvoje, i dvoje protiv troje. 53. Odeliće se otac od sina i sin od oca; mati od kćeri i kći od matere; biće svekrva protiv snahe svoje i snaha protiv svekrve svoje. 54. A i narodu govoraše: „Kad vidite oblak gde se diže od zapada, odmah kažete: 'Dolazi pljusak'; i biva tako. 55. I kad vidite gde jugo duva kažete: 'Biće žega;' i biva.
56. Licemeri, lice neba i zemlje umete raspoznavati, a vreme ovo kako ne raspoznajete? 57. A zašto i sami od sebe ne sudite ono što je pravedno? 58. Jer kad ideš sa suparnikom svojim poglavaru, potrudi se da se još na putu izbaviš od njega, da te ne odvuče sudiji, i sudija da te ne preda tamničaru, a tamničar da te ne baci u tamnicu. 59. Kažem ti: 'Nećeš izaći odande dok ne daš i poslednju paru.'
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Veliki pravoslavni duhovnik sa Svete gore pokazuje kako očuvati unutrašnji mir i zaštititi dušu dok iskušenja svakodnevno preplavljuju život oko nas.
Savet arhimandrita Kleope svaki vernik može primeniti odmah, kako bi život postao radostan, a u njemu da se vera ne uči samo rečima, već kroz dela i predanost.
U svedočanstvu Prepodobnog Jakova Calikisa krije se ohrabrenje koje razbija stid, podseća na silu svešteničkog blagoslova i vraća poverenje u isceljujuću moć iskrene ispovesti.
Ajet 57:21 govori o oprostu, ogromnoj milosti i trci koja se ne vodi među ljudima, već sa sopstvenim slabostima.
Dok svet zatrpava naše misli besmislenim znanjem i praznom radoznalošću, pouka Svetog Nikodima Agiorita pokazuje surov, ali efikasan put ka unutrašnjem miru: oslobađanje od suvišnog je jedini način da duša prepozna šta je zaista važno.
Strah od peršuna zbog sličnosti sa smrtonosnim boligolovom prerasao je u legendu koja je opstala vekovima.
Izvori iz Rimske kurije otkrivaju da je Svetoj Stolici stizala lažirana dokumentacija o Alojzu Stepincu, dok stručnjaci tvrde da je manipulacija arhivima bila planski sprovođena.
Dok statistike pokazuju da sve više brakova puca, protojerej Vadim Gladikij objašnjava zašto pravoslavna crkva drugi brak ne smatra idealom, ali ga ipak dopušta — i šta zapravo znači poseban čin venčanja dvobračnih.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Veliki duhovnik 20. veka podseća da prava hrabrost i uspeh ne dolaze iz pohvala, već iz Božije milosti i sposobnosti da dete nauči da traži pomoć Boga u svakom koraku svog života.
Učenik Svetih Kirila i Metodija ostavio je pouku koja i danas razotkriva snagu vere i pokazuje šta znači stati na stranu istine dok svet gubi kompas.
Strah od peršuna zbog sličnosti sa smrtonosnim boligolovom prerasao je u legendu koja je opstala vekovima.
Izvori iz Rimske kurije otkrivaju da je Svetoj Stolici stizala lažirana dokumentacija o Alojzu Stepincu, dok stručnjaci tvrde da je manipulacija arhivima bila planski sprovođena.
Dok statistike pokazuju da sve više brakova puca, protojerej Vadim Gladikij objašnjava zašto pravoslavna crkva drugi brak ne smatra idealom, ali ga ipak dopušta — i šta zapravo znači poseban čin venčanja dvobračnih.
Primećeno je da se u crkve i manastire ne odlazi pretežno radi lične koristi i da bi se nešto izmolilo od Boga.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Za najčešće greške vernika otac Hligorije navodi to, što gubimo duhovnu dimenziju proslave.
Ova nenametljiva, a raskošna poslastica spaja orahe, puter i nežne kore u "ružice" koje prizivaju detinjstvo i porodična okupljanja, a priprema je jednostavna čak i za početnike u kuhinji.
U svedočanstvu Prepodobnog Jakova Calikisa krije se ohrabrenje koje razbija stid, podseća na silu svešteničkog blagoslova i vraća poverenje u isceljujuću moć iskrene ispovesti.
