Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Postoje trenuci kada čovek, makar i na kratko, uspe da sagleda sebe izvan svakodnevnog meteža i shvati koliko su mu potrebni jasni glasovi koji ga vraćaju u ravnotežu. U takvim trenucima, reči podvižnika dobijaju širinu koja prevazilazi njihovo vreme. Sveti Jovan Lestvičnik ostavio je zapise koji ne iščezavaju, jer govore o srcu čoveka koje se ne menja lako. Njegova pouka o odgovornosti, smirenju i duhovnom rukovođenju ostaje duboka i danas, naročito kada čovek posrne pred sopstvenim slabostima.
- Lekar će mudrost datu mu od Boga prepoznati kada bude u stanju da izleči i one strasti koje mnogi nisu mogli izlečiti. Nije dostojan divljenja učitelj koji bistre đake čini učenicima, već onaj koji tupave i glupe umudri i osposobi. Veština vozara ispoljava se i hvali onda kad odnesu pobedu sa lošim konjima, a uz to ih još i sačuvaju.
Ako imaš od Boga oči da predvidiš buru, opomeni unapred jasno i glasno one koji se nalaze u lađi, inače ćeš biti kriv za brodolom. Jer, svi su tebi poklonili poverenje da bezbedno upravljaš krmom. Poznavao sam lekare koji svome bolesniku nisu skrenuli pažnju na uzrok oboljenja, te su i bolesnicima i samima sebi prouzrokovali veliki trud i satiranje.
Ukoliko više nastojatelj primeti da mu poslušnici i posetioci poklanjaju puno poverenje, utoliko više treba da budno pazi na sebe u svemu što tvori ili zbori, znajući da svi gledaju na njega kao na glavni obrazac, i da sve što od njega dolazi smatraju za pravilo i zakon. Istinskog pastira pokazaće ljubav: iz ljubavi se razape Pastir, Hristos - govorio je Sveti Jovan Lestvičnik.
U svakoj njegovoj rečenici prepoznaje se jedna od najtežih obaveza čoveka: briga o drugome, briga koja ne sme da ostane površna. Lestvičnik tragaoca poziva na hrabrost da vidi ono što boli, da imenuje uzrok i da se ne zadovolji spoljnim mirom dok unutra tinja požar. A onome ko rukovodi, ma koji oblik odgovornosti da nosi, poručuje da se snaga ne meri autoritetom, već sposobnošću da ljubavlju uzdigne one koji posrću.
Lestvičnik nas podseća da se duhovno rukovođenje ne rađa iz moći nego iz žrtve. Onaj koji stoji ispred drugih pozvan je da bude prvi koji će sebe proveriti, prvi koji će videti oluju, prvi koji će upozoriti i prvi koji će preuzeti udarac talasa. Tek tada se prepoznaje pastir, jer njegov put nije obeležen osvajanjem, već sposobnošću da drugoga spase, podigne i dovede do svetlosti kojoj i sam ide.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 267 (2,20; 3,1-8)
20. Jer ste vi naša slava i radost. 1. Zato, ne mogavši više izdržati, nađosmo za dobro da ostanemo sami u Atini, 2. pa poslasmo Timoteja, brata našega i služitelja Božijega i saradnika našega u jevanđelju Hristovom, da vas utvrdi i da vas obodri u veri vašoj, 3. da se niko ne pokoleba u ovim nevoljama; jer sami znate da nam to predstoji. 4. Jer kad smo još kod vas bili, mi smo vam kazali unapred da ćemo imati nevolja, i kao što znate, to se i dogodilo.
5. Radi toga i ja, ne mogavši više izdržati, poslah da saznam o veri vašoj, da vas kako nije iskušao kušač, pa da naš trud bude uzalud. 6. A sada, kada nam je Timotej došao od vas, i donio nam dobre vesti o vašoj veri i ljubavi, i da nas se svagda rado sećate, želeći da vidite nas, kao i mi vas, 7. Zato se vama utešismo, braćo, verom vašom pri svoj našoj nevolji i bedi. 8. Jer sad smo živi, kad vi čvrsto stojite u Gospodu.
Jevanđelje po Luki, začalo 59. (11,29-33)
29. A narodu koji se skupljaše stade govoriti: Naraštaj je ovaj zao naraštaj; ište znak, i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka. 30. Jer kao što Jona bi znak Ninevljanima, tako će i Sin Čovečiji biti znak naraštaju ovome. 31. Carica južna ustaće na sudu s ljudima naraštaja ovoga, i osudiće ih; jer ona dođe s kraja zemlje da sluša mudrost Solomonovu, a gle, ovde je veći od Solomona. 32. Ljudi Ninevljani će ustati na sudu s naraštajem ovim, i osudiće ga, jer se pokajaše na propoved Joninu, a gle, ovde je veći od Jone. 33. Niko pak ne meće zapaljenu svetiljku na skriveno mesto, niti pod sud, nego na svećnjak da vide svetlost oni koji ulaze.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka podseća da vera nije samo spoljašnji čin, već štit koji čuva srce od nevidljivih iskušenja i zla koje ponekad nosimo nesvesno, čak i sami prema sebi.
Jedna lekcija sa Svete gore pokazuje kako traženje pravde i „učtivo“ proklinjanje udaljavaju čoveka od istine – jer oprost oslobađa i nas same.
Učenik Svetih Kirila i Metodija ostavio je pouku koja i danas razotkriva snagu vere i pokazuje šta znači stati na stranu istine dok svet gubi kompas.
Veliki duhovnik 20. veka podseća da prava hrabrost i uspeh ne dolaze iz pohvala, već iz Božije milosti i sposobnosti da dete nauči da traži pomoć Boga u svakom koraku svog života.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Ajeti 51:20-23 pokazuju kako tragovi Božije prisutnosti postoje u zemlji, u čoveku i u nebesima, pozivajući na introspektivno otkrivanje sopstvene duhovne snage.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena?
Urednik National Herald-a tvrdi da je Carigradska patrijaršija odgovorna za duboku krizu Arhiepiskopije Amerike, ukazujući na proteste vernika, finansijske tenzije i ozbiljne pukotine u načinu upravljanja.
I pre i posle smrti smatran je velikim čudotvorcem.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Dok svet trči za trenutnim zadovoljstvima, ovaj veliki učitelj Crkve nas podseća da pravi plod dolazi samo onima koji strpljivo slede Božiji ritam i poštuju prirodni ritam duhovnog života.
U vremenu kada mnogi beže od tišine i sopstvenih misli, pouka jednog od najznačajnijih hrišćanskih svetitelja pokazuje kako se upravo u trenucima unutrašnje borbe rađa snaga koja nadvladava očaj.
Kroz primer iz Starog zaveta, jedan od najvećih svetitelja pokazuje kako vera i strpljenje oblikuju unutrašnju svetlost koju ništa na svetu ne može ugasiti.
Veliki svetitelj i duhovni učitelj pokazuje kako krsni znak i potpuna predaja Bogu uklanjaju teskobu i donose unutrašnji mir u svakodnevni život.
Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena?
Urednik National Herald-a tvrdi da je Carigradska patrijaršija odgovorna za duboku krizu Arhiepiskopije Amerike, ukazujući na proteste vernika, finansijske tenzije i ozbiljne pukotine u načinu upravljanja.
Bez spremnosti na žrtvu nema ništa, upozorava otac Predrag.
Svaka suza, svaka borba, svaka nejasnoća – sve je utkano u naše dobro, iako nam to u prvi mah ne izgleda tako.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Ukrasi, boje i obilje nisu ono što čini slavu - već simboli koji moraju da stoje na svom mestu i duh koji se prenosi tišinom, molitvom i merom.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Od progona hrišćana do zemljotresa, ovaj drevni hram je iznova podizao svetlost vere – 16. novembra pravoslavni vernici slave čudesno obnovljeno sveto mesto gde se vekovima čuvaju mošti velikomučenika Georgija.
