Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Postoje trenuci kada čovek, makar i na kratko, uspe da sagleda sebe izvan svakodnevnog meteža i shvati koliko su mu potrebni jasni glasovi koji ga vraćaju u ravnotežu. U takvim trenucima, reči podvižnika dobijaju širinu koja prevazilazi njihovo vreme. Sveti Jovan Lestvičnik ostavio je zapise koji ne iščezavaju, jer govore o srcu čoveka koje se ne menja lako. Njegova pouka o odgovornosti, smirenju i duhovnom rukovođenju ostaje duboka i danas, naročito kada čovek posrne pred sopstvenim slabostima.
- Lekar će mudrost datu mu od Boga prepoznati kada bude u stanju da izleči i one strasti koje mnogi nisu mogli izlečiti. Nije dostojan divljenja učitelj koji bistre đake čini učenicima, već onaj koji tupave i glupe umudri i osposobi. Veština vozara ispoljava se i hvali onda kad odnesu pobedu sa lošim konjima, a uz to ih još i sačuvaju.
Ako imaš od Boga oči da predvidiš buru, opomeni unapred jasno i glasno one koji se nalaze u lađi, inače ćeš biti kriv za brodolom. Jer, svi su tebi poklonili poverenje da bezbedno upravljaš krmom. Poznavao sam lekare koji svome bolesniku nisu skrenuli pažnju na uzrok oboljenja, te su i bolesnicima i samima sebi prouzrokovali veliki trud i satiranje.
Ukoliko više nastojatelj primeti da mu poslušnici i posetioci poklanjaju puno poverenje, utoliko više treba da budno pazi na sebe u svemu što tvori ili zbori, znajući da svi gledaju na njega kao na glavni obrazac, i da sve što od njega dolazi smatraju za pravilo i zakon. Istinskog pastira pokazaće ljubav: iz ljubavi se razape Pastir, Hristos - govorio je Sveti Jovan Lestvičnik.
U svakoj njegovoj rečenici prepoznaje se jedna od najtežih obaveza čoveka: briga o drugome, briga koja ne sme da ostane površna. Lestvičnik tragaoca poziva na hrabrost da vidi ono što boli, da imenuje uzrok i da se ne zadovolji spoljnim mirom dok unutra tinja požar. A onome ko rukovodi, ma koji oblik odgovornosti da nosi, poručuje da se snaga ne meri autoritetom, već sposobnošću da ljubavlju uzdigne one koji posrću.
Lestvičnik nas podseća da se duhovno rukovođenje ne rađa iz moći nego iz žrtve. Onaj koji stoji ispred drugih pozvan je da bude prvi koji će sebe proveriti, prvi koji će videti oluju, prvi koji će upozoriti i prvi koji će preuzeti udarac talasa. Tek tada se prepoznaje pastir, jer njegov put nije obeležen osvajanjem, već sposobnošću da drugoga spase, podigne i dovede do svetlosti kojoj i sam ide.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 267 (2,20; 3,1-8)
20. Jer ste vi naša slava i radost. 1. Zato, ne mogavši više izdržati, nađosmo za dobro da ostanemo sami u Atini, 2. pa poslasmo Timoteja, brata našega i služitelja Božijega i saradnika našega u jevanđelju Hristovom, da vas utvrdi i da vas obodri u veri vašoj, 3. da se niko ne pokoleba u ovim nevoljama; jer sami znate da nam to predstoji. 4. Jer kad smo još kod vas bili, mi smo vam kazali unapred da ćemo imati nevolja, i kao što znate, to se i dogodilo.
5. Radi toga i ja, ne mogavši više izdržati, poslah da saznam o veri vašoj, da vas kako nije iskušao kušač, pa da naš trud bude uzalud. 6. A sada, kada nam je Timotej došao od vas, i donio nam dobre vesti o vašoj veri i ljubavi, i da nas se svagda rado sećate, želeći da vidite nas, kao i mi vas, 7. Zato se vama utešismo, braćo, verom vašom pri svoj našoj nevolji i bedi. 8. Jer sad smo živi, kad vi čvrsto stojite u Gospodu.
Jevanđelje po Luki, začalo 59. (11,29-33)
29. A narodu koji se skupljaše stade govoriti: Naraštaj je ovaj zao naraštaj; ište znak, i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka. 30. Jer kao što Jona bi znak Ninevljanima, tako će i Sin Čovečiji biti znak naraštaju ovome. 31. Carica južna ustaće na sudu s ljudima naraštaja ovoga, i osudiće ih; jer ona dođe s kraja zemlje da sluša mudrost Solomonovu, a gle, ovde je veći od Solomona. 32. Ljudi Ninevljani će ustati na sudu s naraštajem ovim, i osudiće ga, jer se pokajaše na propoved Joninu, a gle, ovde je veći od Jone. 33. Niko pak ne meće zapaljenu svetiljku na skriveno mesto, niti pod sud, nego na svećnjak da vide svetlost oni koji ulaze.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka podseća da vera nije samo spoljašnji čin, već štit koji čuva srce od nevidljivih iskušenja i zla koje ponekad nosimo nesvesno, čak i sami prema sebi.
Jedna lekcija sa Svete gore pokazuje kako traženje pravde i „učtivo“ proklinjanje udaljavaju čoveka od istine – jer oprost oslobađa i nas same.
Učenik Svetih Kirila i Metodija ostavio je pouku koja i danas razotkriva snagu vere i pokazuje šta znači stati na stranu istine dok svet gubi kompas.
Veliki duhovnik 20. veka podseća da prava hrabrost i uspeh ne dolaze iz pohvala, već iz Božije milosti i sposobnosti da dete nauči da traži pomoć Boga u svakom koraku svog života.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Nedoumica pravoslavnih vernika pred 31. decembar i 1. januar dobija jasan i smiren odgovor sveštenika, koji podseća da se vreme ne „slavi“, već predaje Bogu.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 30. četvrtak po Duhovima donosi priču o odluci koja je iznedrila čoveka bez mrlje pred narodom i pred Bogom, i postavlja pitanje koje i danas tiho uznemirava savest.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog mučenika Bonifatija po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Obrezanje Gospodnje. Katolici slave blagdan Marije Bogorodice, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Dok svet trči za trenutnim zadovoljstvima, ovaj veliki učitelj Crkve nas podseća da pravi plod dolazi samo onima koji strpljivo slede Božiji ritam i poštuju prirodni ritam duhovnog života.
U vremenu kada mnogi beže od tišine i sopstvenih misli, pouka jednog od najznačajnijih hrišćanskih svetitelja pokazuje kako se upravo u trenucima unutrašnje borbe rađa snaga koja nadvladava očaj.
Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Nedoumica pravoslavnih vernika pred 31. decembar i 1. januar dobija jasan i smiren odgovor sveštenika, koji podseća da se vreme ne „slavi“, već predaje Bogu.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 30. četvrtak po Duhovima donosi priču o odluci koja je iznedrila čoveka bez mrlje pred narodom i pred Bogom, i postavlja pitanje koje i danas tiho uznemirava savest.
Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život.
