Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena?
Podsticaj za ponovno razmatranje pitanja Njegoševe kanonizacije pojavljuje se ovih dana gotovo sam od sebe: širom regiona održavaju se manifestacije povodom 180 godina od objavljivanja prvog izdanja „Luče mikrokozme“. U Matici srpskoj u Novom Sadu priređena je svečana akademija posvećena tom jubileju, a vraćanje velikog dela u žižu kulturnog života ponovo je otvorilo staro pitanje — zašto Petar II Petrović Njegoš, vladika i pesnik, nikada nije kanonizovan u Srpskoj pravoslavnoj crkvi?
Odgovor na to pitanje vodi nas u 2013. godinu, kada je, u jeku obeležavanja dvestaogodišnjice njegovog rođenja, pokrenuta inicijativa koja je ušla u istoriju zbog svoje snage, ali i zbog načina na koji je završila.
U toj jubilarnoj godini, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije snažno je istupio sa idejom da se Njegoš proglasi svetiteljem. U duhu obeležavanja, 19. maja 2013. godine, u Cetinjskom manastiru svečano je unesena njegova ikona, a sam dan određen je kao liturgijsko obeležje Njegoševog lika unutar Mitropolije.
Taj čin, koji je imao duboku simboličku i liturgijsku težinu, mnogi su shvatili kao uvod u zvaničan crkveni postupak. Amfilohije je govorio o Njegošu kao o duhovnom misliocu čije je pesničko nadahnuće čvrsto ukorenjeno u hrišćanskoj istini, naglašavajući da je vreme da se takav lik prepozna i u crkvenom smislu.
U liturgijskoj propovedi mitropolit Amfilohije je tom prilikom rekao da je i mitropolit Petar Drugi Petrović Njegoš, poput mironosica, Svetog Save i svog strica Svetog Petra Cetinjskog, svedok Hristovog Vaskrsenja.
– Poput njih, nesumnjivo je svedok Hristovog vaskrsenja i sveti mitropolit Petar Drugi, cetinjski pustinjak i lovćenski tajnovidac. Tako je već napisano na njegovoj ikoni koju ovde vidite, liturgijski unetu na ovaj sveti dan u hram Roždestva Presvete Bogorodice Cetinjskog manastira – kazao je mitropolit Amfilohije.
Nedugo nakon svečanosti na Cetinju, inicijativa je zvanično dospela pred Sveti arhijerejski sabor SPC. Po pravilima Crkve, prvi korak je prosleđivanje predloga nadležnoj komisiji arhijereja, koja ispituje život, dela i duhovnu zaostavštinu onoga ko se predlaže za kanonizaciju.
Ipak, već tokom samog zasedanja Sabora postalo je jasno da ta ideja nema potrebnu podršku. U zvaničnom saopštenju objavljenom 23. maja 2013. godine navedeno je da Sabor neće raspravljati o toj temi, a predlog Mitropolije je povučen. Bio je to jasan signal da se proces kanonizacije neće pokrenuti.
Zašto predlog nije prihvaćen? Kanonizacija je pitanje na kojem se retko dozvoljava razilaženje. U ovom slučaju, unutar episkopata nije postignuto jedinstvo, što je samo po sebi bilo dovoljno da proces stane.
Crkva ne kanonizuje ličnosti zbog njihovih istorijskih uloga, književne visine ili političkog značaja, već zbog svetosti života, podvižništva i svedočanstva vere. Iako Njegoš ima snažan duhovni pečat, pojedini arhijereji smatrali su da njegova ličnost: kao vladara, pesnika i državnika - ne ispunjava u potpunosti kanonske preduslove za proglašenje svetiteljem.
Zbog izuzetno snažnog nacionalnog i kulturnog značaja Njegoša, postojala je bojazan da bi kanonizacija mogla biti protumačena kao politički čin ili kao pokušaj da se kulturna figura pretvori u svetitelja izvan kanonske logike. U složenim identitetskim i političkim okolnostima, naročito u Crnoj Gori, vladalo je mišljenje da bi odluka o kanonizaciji mogla da postane predmet političkih manipulacija, što Crkva nastoji da izbegne.
Iako Sabor nije prihvatio predlog, Mitropolija crnogorsko-primorska i dalje obeležava 19. maj kao dan posvećen Njegošu. U narodu, on odavno ima oreol duhovne ličnosti, gotovo svetiteljske. Međutim, zvanično - on nije uveden u Diptih svetih, niti postoji akt Sabora kojim bi bio proglašen svetiteljem.
Kanonizacija Njegoša ostala je jedan od najintrigantnijih i najdelikatnijih pokušaja u savremenoj istoriji SPC. Bila je to inicijativa snažnog duhovnog naboja, ali kanonski neostvarena. Danas, dok se obeležava 180 godina od objavljivanja "Luče mikrokozme" i dok se Njegoš ponovo čita, tumači i otkriva kroz sve svoje dubine, podsećamo se da njegova veličina, iako nepretvorena u svetost, ostaje neupitna.
U porti Crkve Svetog Dimitrija sada stoji bronzana skulptura mitropolita Amfilohija — visoka 2,3 metra, sa krstom i episkopskom patericom u rukama. Delo vajara Zorana Ivanovića.
U selu Višnjeva – Donji Grbalj, u obnovljenom hramu iz vremena Nemanjića, na praznik Svetog mučenika Nestora služena je prva liturgija posle više od jednog veka.
Ministarstvo Crne Gore usvojilo je inicijativu Mitropolije crnogorsko-primorske da se vrh Rumije ucrta kao prostor namenjen verskim objektima, čime je Crkva Svete Trojice dobila mogućnost da stekne pun pravni status.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
Poglavar SPC u svom obraćanju istakao primer mirenja braće nad moštima Svetog Simeona i podsetio da kroz duhovno nasleđe našeg prosvetitelja narod može pronaći put u složenim civilizacijskim i istorijskim iskušenjima.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Od Njegoševog amaneta do borbe protiv rušitelja kapele – kako hram, poezija i duhovna snaga čuvaju identitet i veru naroda.
Na Preobraženje sa Bjelasice poslata snažna poruka o Hristovoj svetlosti, svetinjama i Njegoševom amanetu.
Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
