Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena?
Podsticaj za ponovno razmatranje pitanja Njegoševe kanonizacije pojavljuje se ovih dana gotovo sam od sebe: širom regiona održavaju se manifestacije povodom 180 godina od objavljivanja prvog izdanja „Luče mikrokozme“. U Matici srpskoj u Novom Sadu priređena je svečana akademija posvećena tom jubileju, a vraćanje velikog dela u žižu kulturnog života ponovo je otvorilo staro pitanje — zašto Petar II Petrović Njegoš, vladika i pesnik, nikada nije kanonizovan u Srpskoj pravoslavnoj crkvi?
Odgovor na to pitanje vodi nas u 2013. godinu, kada je, u jeku obeležavanja dvestaogodišnjice njegovog rođenja, pokrenuta inicijativa koja je ušla u istoriju zbog svoje snage, ali i zbog načina na koji je završila.
U toj jubilarnoj godini, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije snažno je istupio sa idejom da se Njegoš proglasi svetiteljem. U duhu obeležavanja, 19. maja 2013. godine, u Cetinjskom manastiru svečano je unesena njegova ikona, a sam dan određen je kao liturgijsko obeležje Njegoševog lika unutar Mitropolije.
Taj čin, koji je imao duboku simboličku i liturgijsku težinu, mnogi su shvatili kao uvod u zvaničan crkveni postupak. Amfilohije je govorio o Njegošu kao o duhovnom misliocu čije je pesničko nadahnuće čvrsto ukorenjeno u hrišćanskoj istini, naglašavajući da je vreme da se takav lik prepozna i u crkvenom smislu.
U liturgijskoj propovedi mitropolit Amfilohije je tom prilikom rekao da je i mitropolit Petar Drugi Petrović Njegoš, poput mironosica, Svetog Save i svog strica Svetog Petra Cetinjskog, svedok Hristovog Vaskrsenja.
– Poput njih, nesumnjivo je svedok Hristovog vaskrsenja i sveti mitropolit Petar Drugi, cetinjski pustinjak i lovćenski tajnovidac. Tako je već napisano na njegovoj ikoni koju ovde vidite, liturgijski unetu na ovaj sveti dan u hram Roždestva Presvete Bogorodice Cetinjskog manastira – kazao je mitropolit Amfilohije.
Nedugo nakon svečanosti na Cetinju, inicijativa je zvanično dospela pred Sveti arhijerejski sabor SPC. Po pravilima Crkve, prvi korak je prosleđivanje predloga nadležnoj komisiji arhijereja, koja ispituje život, dela i duhovnu zaostavštinu onoga ko se predlaže za kanonizaciju.
Ipak, već tokom samog zasedanja Sabora postalo je jasno da ta ideja nema potrebnu podršku. U zvaničnom saopštenju objavljenom 23. maja 2013. godine navedeno je da Sabor neće raspravljati o toj temi, a predlog Mitropolije je povučen. Bio je to jasan signal da se proces kanonizacije neće pokrenuti.
Zašto predlog nije prihvaćen? Kanonizacija je pitanje na kojem se retko dozvoljava razilaženje. U ovom slučaju, unutar episkopata nije postignuto jedinstvo, što je samo po sebi bilo dovoljno da proces stane.
Crkva ne kanonizuje ličnosti zbog njihovih istorijskih uloga, književne visine ili političkog značaja, već zbog svetosti života, podvižništva i svedočanstva vere. Iako Njegoš ima snažan duhovni pečat, pojedini arhijereji smatrali su da njegova ličnost: kao vladara, pesnika i državnika - ne ispunjava u potpunosti kanonske preduslove za proglašenje svetiteljem.
Zbog izuzetno snažnog nacionalnog i kulturnog značaja Njegoša, postojala je bojazan da bi kanonizacija mogla biti protumačena kao politički čin ili kao pokušaj da se kulturna figura pretvori u svetitelja izvan kanonske logike. U složenim identitetskim i političkim okolnostima, naročito u Crnoj Gori, vladalo je mišljenje da bi odluka o kanonizaciji mogla da postane predmet političkih manipulacija, što Crkva nastoji da izbegne.
Iako Sabor nije prihvatio predlog, Mitropolija crnogorsko-primorska i dalje obeležava 19. maj kao dan posvećen Njegošu. U narodu, on odavno ima oreol duhovne ličnosti, gotovo svetiteljske. Međutim, zvanično - on nije uveden u Diptih svetih, niti postoji akt Sabora kojim bi bio proglašen svetiteljem.
Kanonizacija Njegoša ostala je jedan od najintrigantnijih i najdelikatnijih pokušaja u savremenoj istoriji SPC. Bila je to inicijativa snažnog duhovnog naboja, ali kanonski neostvarena. Danas, dok se obeležava 180 godina od objavljivanja "Luče mikrokozme" i dok se Njegoš ponovo čita, tumači i otkriva kroz sve svoje dubine, podsećamo se da njegova veličina, iako nepretvorena u svetost, ostaje neupitna.
U porti Crkve Svetog Dimitrija sada stoji bronzana skulptura mitropolita Amfilohija — visoka 2,3 metra, sa krstom i episkopskom patericom u rukama. Delo vajara Zorana Ivanovića.
U selu Višnjeva – Donji Grbalj, u obnovljenom hramu iz vremena Nemanjića, na praznik Svetog mučenika Nestora služena je prva liturgija posle više od jednog veka.
Ministarstvo Crne Gore usvojilo je inicijativu Mitropolije crnogorsko-primorske da se vrh Rumije ucrta kao prostor namenjen verskim objektima, čime je Crkva Svete Trojice dobila mogućnost da stekne pun pravni status.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Onoga trenutka kada sin zasnuje svoju porodicu, oženi se i započne samostalan život u drugom domu, dužan je da odmah počne da slavi svoju krsnu slavu.
U pravoslavlju se bol sagledava kroz perspektivu slobode, ljubavi i posledica naših dela, ali i kao mogućnost preobražaja, put ka očišćenju i povratku istinskom životu.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
U nekim srpskim domovima se 9. decembra slavi Sveti Alimpije Stolpnik, ali stariji etnografski zapisi i hibridni nazivi poput „Sveti Đorđe Alimpije“ otkrivaju fascinantan spoj istorije, narodnog pamćenja i crkvenih običaja.
U besedi za 27. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različiti darovi i zvanja povezuju vernike u savršenu harmoniju i svetost.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Na Preobraženje sa Bjelasice poslata snažna poruka o Hristovoj svetlosti, svetinjama i Njegoševom amanetu.
Onoga trenutka kada sin zasnuje svoju porodicu, oženi se i započne samostalan život u drugom domu, dužan je da odmah počne da slavi svoju krsnu slavu.
U pravoslavlju se bol sagledava kroz perspektivu slobode, ljubavi i posledica naših dela, ali i kao mogućnost preobražaja, put ka očišćenju i povratku istinskom životu.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
U besedi za 27. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različiti darovi i zvanja povezuju vernike u savršenu harmoniju i svetost.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Pouka velikog asketa pokazuje da vera ne sme da bude oružje, već svetlo koje delima preobražava i spaja ljude različitih uverenja.
Svetejši u Al-Magtasu prima dar koji će zlatnim slovima ostati upisan u istoriji SPC, istovremeno jačajući međureligijski dijalog i očuvanje svetih hrišćanskih tragova.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
