Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena?
Podsticaj za ponovno razmatranje pitanja Njegoševe kanonizacije pojavljuje se ovih dana gotovo sam od sebe: širom regiona održavaju se manifestacije povodom 180 godina od objavljivanja prvog izdanja „Luče mikrokozme“. U Matici srpskoj u Novom Sadu priređena je svečana akademija posvećena tom jubileju, a vraćanje velikog dela u žižu kulturnog života ponovo je otvorilo staro pitanje — zašto Petar II Petrović Njegoš, vladika i pesnik, nikada nije kanonizovan u Srpskoj pravoslavnoj crkvi?
Odgovor na to pitanje vodi nas u 2013. godinu, kada je, u jeku obeležavanja dvestaogodišnjice njegovog rođenja, pokrenuta inicijativa koja je ušla u istoriju zbog svoje snage, ali i zbog načina na koji je završila.
U toj jubilarnoj godini, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije snažno je istupio sa idejom da se Njegoš proglasi svetiteljem. U duhu obeležavanja, 19. maja 2013. godine, u Cetinjskom manastiru svečano je unesena njegova ikona, a sam dan određen je kao liturgijsko obeležje Njegoševog lika unutar Mitropolije.
Taj čin, koji je imao duboku simboličku i liturgijsku težinu, mnogi su shvatili kao uvod u zvaničan crkveni postupak. Amfilohije je govorio o Njegošu kao o duhovnom misliocu čije je pesničko nadahnuće čvrsto ukorenjeno u hrišćanskoj istini, naglašavajući da je vreme da se takav lik prepozna i u crkvenom smislu.
U liturgijskoj propovedi mitropolit Amfilohije je tom prilikom rekao da je i mitropolit Petar Drugi Petrović Njegoš, poput mironosica, Svetog Save i svog strica Svetog Petra Cetinjskog, svedok Hristovog Vaskrsenja.
– Poput njih, nesumnjivo je svedok Hristovog vaskrsenja i sveti mitropolit Petar Drugi, cetinjski pustinjak i lovćenski tajnovidac. Tako je već napisano na njegovoj ikoni koju ovde vidite, liturgijski unetu na ovaj sveti dan u hram Roždestva Presvete Bogorodice Cetinjskog manastira – kazao je mitropolit Amfilohije.
Nedugo nakon svečanosti na Cetinju, inicijativa je zvanično dospela pred Sveti arhijerejski sabor SPC. Po pravilima Crkve, prvi korak je prosleđivanje predloga nadležnoj komisiji arhijereja, koja ispituje život, dela i duhovnu zaostavštinu onoga ko se predlaže za kanonizaciju.
Ipak, već tokom samog zasedanja Sabora postalo je jasno da ta ideja nema potrebnu podršku. U zvaničnom saopštenju objavljenom 23. maja 2013. godine navedeno je da Sabor neće raspravljati o toj temi, a predlog Mitropolije je povučen. Bio je to jasan signal da se proces kanonizacije neće pokrenuti.
Zašto predlog nije prihvaćen? Kanonizacija je pitanje na kojem se retko dozvoljava razilaženje. U ovom slučaju, unutar episkopata nije postignuto jedinstvo, što je samo po sebi bilo dovoljno da proces stane.
Crkva ne kanonizuje ličnosti zbog njihovih istorijskih uloga, književne visine ili političkog značaja, već zbog svetosti života, podvižništva i svedočanstva vere. Iako Njegoš ima snažan duhovni pečat, pojedini arhijereji smatrali su da njegova ličnost: kao vladara, pesnika i državnika - ne ispunjava u potpunosti kanonske preduslove za proglašenje svetiteljem.
Zbog izuzetno snažnog nacionalnog i kulturnog značaja Njegoša, postojala je bojazan da bi kanonizacija mogla biti protumačena kao politički čin ili kao pokušaj da se kulturna figura pretvori u svetitelja izvan kanonske logike. U složenim identitetskim i političkim okolnostima, naročito u Crnoj Gori, vladalo je mišljenje da bi odluka o kanonizaciji mogla da postane predmet političkih manipulacija, što Crkva nastoji da izbegne.
Iako Sabor nije prihvatio predlog, Mitropolija crnogorsko-primorska i dalje obeležava 19. maj kao dan posvećen Njegošu. U narodu, on odavno ima oreol duhovne ličnosti, gotovo svetiteljske. Međutim, zvanično - on nije uveden u Diptih svetih, niti postoji akt Sabora kojim bi bio proglašen svetiteljem.
Kanonizacija Njegoša ostala je jedan od najintrigantnijih i najdelikatnijih pokušaja u savremenoj istoriji SPC. Bila je to inicijativa snažnog duhovnog naboja, ali kanonski neostvarena. Danas, dok se obeležava 180 godina od objavljivanja "Luče mikrokozme" i dok se Njegoš ponovo čita, tumači i otkriva kroz sve svoje dubine, podsećamo se da njegova veličina, iako nepretvorena u svetost, ostaje neupitna.
U porti Crkve Svetog Dimitrija sada stoji bronzana skulptura mitropolita Amfilohija — visoka 2,3 metra, sa krstom i episkopskom patericom u rukama. Delo vajara Zorana Ivanovića.
U selu Višnjeva – Donji Grbalj, u obnovljenom hramu iz vremena Nemanjića, na praznik Svetog mučenika Nestora služena je prva liturgija posle više od jednog veka.
Ministarstvo Crne Gore usvojilo je inicijativu Mitropolije crnogorsko-primorske da se vrh Rumije ucrta kao prostor namenjen verskim objektima, čime je Crkva Svete Trojice dobila mogućnost da stekne pun pravni status.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Svetogorski podvižnici i tokom najtoplijih dana biraju jednostavnu hranu iz prirode, a njihov vekovni način ishrane zasniva se na meri, postu i zahvalnosti za Božje darove.
Iako je bio iz porodice bliske Gospodu Isusu Hristu, nije isticao svoje poreklo, već je život posvetio propovedanju Jevanđelja i vernosti Hristu, zbog čega je postao jedan od Njegovih najpoštovanijih učenika.
Protojerej Dejan Krstić razgovarao je sa štićenicima i vaspitačima o Kosovskoj etici, savesti i pokajanju, podsećajući da čovek nije određen samo svojim padovima, već i odlukama koje donosi posle njih.
Savremni čovek brine po ceo dan, a razloga za to nema.
Veliki duhovnik sa Svete Gore podseća da slabost nije kraj borbe, već prilika za pokajanje i povratak Bogu, jer posle pada najopasnije je izgubiti nadu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Od Njegoševog amaneta do borbe protiv rušitelja kapele – kako hram, poezija i duhovna snaga čuvaju identitet i veru naroda.
Na Preobraženje sa Bjelasice poslata snažna poruka o Hristovoj svetlosti, svetinjama i Njegoševom amanetu.
Svetogorski podvižnici i tokom najtoplijih dana biraju jednostavnu hranu iz prirode, a njihov vekovni način ishrane zasniva se na meri, postu i zahvalnosti za Božje darove.
Savremni čovek brine po ceo dan, a razloga za to nema.
Veliki duhovnik sa Svete Gore podseća da slabost nije kraj borbe, već prilika za pokajanje i povratak Bogu, jer posle pada najopasnije je izgubiti nadu.
Tumačeći reči iz Knjige Priča Solomonovih, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva da se darivanje bližnjemu računa kao dar Bogu, a vrednost bogatstva meri se spremnošću da se ono podeli.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Ovaj predlog iz posne kuhinje pokazuje da od prirodnih sastojaka može nastati hranljiv obrok, prilagođen danima posta na vodi.
Tumačeći reči iz Knjige Priča Solomonovih, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva da se darivanje bližnjemu računa kao dar Bogu, a vrednost bogatstva meri se spremnošću da se ono podeli.
Probajte kašu od heljde po receptu iz Hilandara, pročitajte Molitvu po završetku rada i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Maksima Ispovednika.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
