Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena?
Podsticaj za ponovno razmatranje pitanja Njegoševe kanonizacije pojavljuje se ovih dana gotovo sam od sebe: širom regiona održavaju se manifestacije povodom 180 godina od objavljivanja prvog izdanja „Luče mikrokozme“. U Matici srpskoj u Novom Sadu priređena je svečana akademija posvećena tom jubileju, a vraćanje velikog dela u žižu kulturnog života ponovo je otvorilo staro pitanje — zašto Petar II Petrović Njegoš, vladika i pesnik, nikada nije kanonizovan u Srpskoj pravoslavnoj crkvi?
Odgovor na to pitanje vodi nas u 2013. godinu, kada je, u jeku obeležavanja dvestaogodišnjice njegovog rođenja, pokrenuta inicijativa koja je ušla u istoriju zbog svoje snage, ali i zbog načina na koji je završila.
U toj jubilarnoj godini, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije snažno je istupio sa idejom da se Njegoš proglasi svetiteljem. U duhu obeležavanja, 19. maja 2013. godine, u Cetinjskom manastiru svečano je unesena njegova ikona, a sam dan određen je kao liturgijsko obeležje Njegoševog lika unutar Mitropolije.
Taj čin, koji je imao duboku simboličku i liturgijsku težinu, mnogi su shvatili kao uvod u zvaničan crkveni postupak. Amfilohije je govorio o Njegošu kao o duhovnom misliocu čije je pesničko nadahnuće čvrsto ukorenjeno u hrišćanskoj istini, naglašavajući da je vreme da se takav lik prepozna i u crkvenom smislu.
U liturgijskoj propovedi mitropolit Amfilohije je tom prilikom rekao da je i mitropolit Petar Drugi Petrović Njegoš, poput mironosica, Svetog Save i svog strica Svetog Petra Cetinjskog, svedok Hristovog Vaskrsenja.
– Poput njih, nesumnjivo je svedok Hristovog vaskrsenja i sveti mitropolit Petar Drugi, cetinjski pustinjak i lovćenski tajnovidac. Tako je već napisano na njegovoj ikoni koju ovde vidite, liturgijski unetu na ovaj sveti dan u hram Roždestva Presvete Bogorodice Cetinjskog manastira – kazao je mitropolit Amfilohije.
Nedugo nakon svečanosti na Cetinju, inicijativa je zvanično dospela pred Sveti arhijerejski sabor SPC. Po pravilima Crkve, prvi korak je prosleđivanje predloga nadležnoj komisiji arhijereja, koja ispituje život, dela i duhovnu zaostavštinu onoga ko se predlaže za kanonizaciju.
Ipak, već tokom samog zasedanja Sabora postalo je jasno da ta ideja nema potrebnu podršku. U zvaničnom saopštenju objavljenom 23. maja 2013. godine navedeno je da Sabor neće raspravljati o toj temi, a predlog Mitropolije je povučen. Bio je to jasan signal da se proces kanonizacije neće pokrenuti.
Zašto predlog nije prihvaćen? Kanonizacija je pitanje na kojem se retko dozvoljava razilaženje. U ovom slučaju, unutar episkopata nije postignuto jedinstvo, što je samo po sebi bilo dovoljno da proces stane.
Crkva ne kanonizuje ličnosti zbog njihovih istorijskih uloga, književne visine ili političkog značaja, već zbog svetosti života, podvižništva i svedočanstva vere. Iako Njegoš ima snažan duhovni pečat, pojedini arhijereji smatrali su da njegova ličnost: kao vladara, pesnika i državnika - ne ispunjava u potpunosti kanonske preduslove za proglašenje svetiteljem.
Zbog izuzetno snažnog nacionalnog i kulturnog značaja Njegoša, postojala je bojazan da bi kanonizacija mogla biti protumačena kao politički čin ili kao pokušaj da se kulturna figura pretvori u svetitelja izvan kanonske logike. U složenim identitetskim i političkim okolnostima, naročito u Crnoj Gori, vladalo je mišljenje da bi odluka o kanonizaciji mogla da postane predmet političkih manipulacija, što Crkva nastoji da izbegne.
Iako Sabor nije prihvatio predlog, Mitropolija crnogorsko-primorska i dalje obeležava 19. maj kao dan posvećen Njegošu. U narodu, on odavno ima oreol duhovne ličnosti, gotovo svetiteljske. Međutim, zvanično - on nije uveden u Diptih svetih, niti postoji akt Sabora kojim bi bio proglašen svetiteljem.
Kanonizacija Njegoša ostala je jedan od najintrigantnijih i najdelikatnijih pokušaja u savremenoj istoriji SPC. Bila je to inicijativa snažnog duhovnog naboja, ali kanonski neostvarena. Danas, dok se obeležava 180 godina od objavljivanja "Luče mikrokozme" i dok se Njegoš ponovo čita, tumači i otkriva kroz sve svoje dubine, podsećamo se da njegova veličina, iako nepretvorena u svetost, ostaje neupitna.
U porti Crkve Svetog Dimitrija sada stoji bronzana skulptura mitropolita Amfilohija — visoka 2,3 metra, sa krstom i episkopskom patericom u rukama. Delo vajara Zorana Ivanovića.
U selu Višnjeva – Donji Grbalj, u obnovljenom hramu iz vremena Nemanjića, na praznik Svetog mučenika Nestora služena je prva liturgija posle više od jednog veka.
Ministarstvo Crne Gore usvojilo je inicijativu Mitropolije crnogorsko-primorske da se vrh Rumije ucrta kao prostor namenjen verskim objektima, čime je Crkva Svete Trojice dobila mogućnost da stekne pun pravni status.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena?
Urednik National Herald-a tvrdi da je Carigradska patrijaršija odgovorna za duboku krizu Arhiepiskopije Amerike, ukazujući na proteste vernika, finansijske tenzije i ozbiljne pukotine u načinu upravljanja.
I pre i posle smrti smatran je velikim čudotvorcem.
Tokom liturgije sa arhijerejima iz Gruzije na Staroj Bežaniji, poglavar SPC ogolio je duhovne zamke savremenog čoveka, upozorio na strasti koje razaraju slobodu i jasno poručio šta je smisao vere.
Bez spremnosti na žrtvu nema ništa, upozorava otac Predrag.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Na Preobraženje sa Bjelasice poslata snažna poruka o Hristovoj svetlosti, svetinjama i Njegoševom amanetu.
Urednik National Herald-a tvrdi da je Carigradska patrijaršija odgovorna za duboku krizu Arhiepiskopije Amerike, ukazujući na proteste vernika, finansijske tenzije i ozbiljne pukotine u načinu upravljanja.
Bez spremnosti na žrtvu nema ništa, upozorava otac Predrag.
Svaka suza, svaka borba, svaka nejasnoća – sve je utkano u naše dobro, iako nam to u prvi mah ne izgleda tako.
Ukrasi, boje i obilje nisu ono što čini slavu - već simboli koji moraju da stoje na svom mestu i duh koji se prenosi tišinom, molitvom i merom.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Ukrasi, boje i obilje nisu ono što čini slavu - već simboli koji moraju da stoje na svom mestu i duh koji se prenosi tišinom, molitvom i merom.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Od progona hrišćana do zemljotresa, ovaj drevni hram je iznova podizao svetlost vere – 16. novembra pravoslavni vernici slave čudesno obnovljeno sveto mesto gde se vekovima čuvaju mošti velikomučenika Georgija.
