Ministarstvo Crne Gore usvojilo je inicijativu Mitropolije crnogorsko-primorske da se vrh Rumije ucrta kao prostor namenjen verskim objektima, čime je Crkva Svete Trojice dobila mogućnost da stekne pun pravni status.
Nakon gotovo dve decenije rasprava i neslaganja, Crkva Svete Trojice na Rumiji konačno je dobila pravni okvir koji potvrđuje njen status i značaj. Ministarstvo prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine Crne Gore prihvatilo je inicijativu Mitropolije crnogorsko-primorske da se vrh Rumije uvrsti u Prostorno-urbanistički plan Bara kao prostor namenjen verskim objektima. Time je, po prvi put, država jasno prepoznala svetinju koja je duboko utkana u duhovni život pravoslavnog naroda.
Na osnovu izveštaja sa javne rasprave, primedba Mitropolije je „prihvaćena“, uz obrazloženje da će plan biti dopunjen tako da lokalitet Rumije ima namenu za verski objekat.
– Za predmetni lokalitet planirana je namena površine naselja u okviru koje se nalaze i verski objekti – navedeno je u odluci Ministarstva, prenosi portal aloonline.me.
Ova odluka, doneta nakon godina političkih tenzija, predstavlja važnu prekretnicu. Država je time, kako se navodi u saopštenju, „prepoznala realnost na terenu – da se na vrhu Rumije nalazi svetinja koja je za ogroman broj vernika simbol duhovnosti, tradicije i pravoslavnog identiteta u Crnoj Gori“.
SPC
Crkva na Rumiji pre i posle obnove
Crkva koja povezuje i čuva staru tradiciju
Podignuta 2005. godine, Crkva Svete Trojice od tada je postala mesto molitve, hodočašća i duhovnog sabranja. Iako je u početku bilo otpora, vreme je pokazalo da se hram ne može posmatrati kao predmet spora, već kao znak vere koji okuplja i povezuje. Rumija je, zahvaljujući svetinji na svom vrhu, ponovo oživela staru tradiciju nošenja krsta u čast Svetog Vladimira, podsećajući na vekovno zajedničko duhovno nasleđe Crne Gore i njenog naroda.
Put ka zakonskoj zaštiti i miru
Novi Zakon o legalizaciji bespravnih objekata predviđa da se verski objekti mogu ozakoniti ako su vidljivi na orto-foto snimku, upisani u katastar, imaju rešene imovinske odnose i ako su predviđeni urbanističkim planom. Sada, kada je vrh Rumije definisan upravo kao prostor za verske objekte, Crkva Svete Trojice ispunjava uslove da uđe u redovnu proceduru i dobije pun zakonski status – onako kako dolikuje svetinji kojoj narod godinama pritiče.
Ovim činom država je poslala jasnu poruku pomirenja: da više ne želi da održava podele, već da poštuje veru, istoriju i duhovni kontinuitet koji su duboko utkali Rumiju u identitet Crne Gore.
Nakon teksta objavljenog u „Vijestima”, Mitropolija je javno demantovala navode i ukazala na pogrešno tumačenje izjava sveštenika i — kako ističu — „sračunate neistine” koje se o Crkvi plasiraju.
U porti Crkve Svetog Dimitrija sada stoji bronzana skulptura mitropolita Amfilohija — visoka 2,3 metra, sa krstom i episkopskom patericom u rukama. Delo vajara Zorana Ivanovića.
U saopštenju koje odjekuje kao opomena Mitropolija crnogorsko-primorska poziva na razboritost, smirenost i vraćanje temeljnim hrišćanskim vrednostima, ističući da je nasilje uvek lični, a ne kolektivni greh.
Slučaj "Spomenika Pavlu Đurišiću" potresa Crnu Goru – dok sud vidi "bezbednosni rizik", vernici strahuju od novog talasa progona Srpske pravoslavne crkve.
Na književnoj večeri u Nikšiću, mitropolit budimljansko-nikšićki poručio da se mudrost, ljubav i žrtva moraju graditi u skladu sa pobedničkim nizom srpskih vitezova.
Ministarstvo Crne Gore usvojilo je inicijativu Mitropolije crnogorsko-primorske da se vrh Rumije ucrta kao prostor namenjen verskim objektima, čime je Crkva Svete Trojice dobila mogućnost da stekne pun pravni status.
Dok se po društvenim mrežama šire brojni „recepti“ za slavu, protojerej Srećko Zečević objašnjava šta je zaista potrebno pripremiti i zašto je to važnije od bogate trpeze.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Projekat ne donosi samo turistički preporod i ekonomski zamah već otvara nove mogućnosti vernicima i hodočasnicima i olakšava uspon do Crkve Svete Trojice, simbola sabornosti i zajedništva.
U selu Višnjeva – Donji Grbalj, u obnovljenom hramu iz vremena Nemanjića, na praznik Svetog mučenika Nestora služena je prva liturgija posle više od jednog veka.
Dok javnost osuđuje napad na monahe manastira Brčeli, reakcija arhijerejskog namesnika barskog otkriva koliko daleko mogu ići mediji i gde počinje granica poštovanja verskih svetinja.
Na književnoj večeri u Nikšiću, mitropolit budimljansko-nikšićki poručio da se mudrost, ljubav i žrtva moraju graditi u skladu sa pobedničkim nizom srpskih vitezova.
Slučaj "Spomenika Pavlu Đurišiću" potresa Crnu Goru – dok sud vidi "bezbednosni rizik", vernici strahuju od novog talasa progona Srpske pravoslavne crkve.
U selu Višnjeva – Donji Grbalj, u obnovljenom hramu iz vremena Nemanjića, na praznik Svetog mučenika Nestora služena je prva liturgija posle više od jednog veka.
Posle decenija čekanja, nastavnici verske nastave dobijaju zakonsku sigurnost, pravo na dugoročne kredite i povratak na radno mesto – simbolična potvrda značaja vere u školskom sistemu.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
To što određeni svetitelj, koji se proslavlja određenog dana, nije naša krsna slava ne znači da mi ne proslavljamo tog svetitelja, ističe sveštenik Željko Jovanović.
