Ministarstvo Crne Gore usvojilo je inicijativu Mitropolije crnogorsko-primorske da se vrh Rumije ucrta kao prostor namenjen verskim objektima, čime je Crkva Svete Trojice dobila mogućnost da stekne pun pravni status.
Nakon gotovo dve decenije rasprava i neslaganja, Crkva Svete Trojice na Rumiji konačno je dobila pravni okvir koji potvrđuje njen status i značaj. Ministarstvo prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine Crne Gore prihvatilo je inicijativu Mitropolije crnogorsko-primorske da se vrh Rumije uvrsti u Prostorno-urbanistički plan Bara kao prostor namenjen verskim objektima. Time je, po prvi put, država jasno prepoznala svetinju koja je duboko utkana u duhovni život pravoslavnog naroda.
Na osnovu izveštaja sa javne rasprave, primedba Mitropolije je „prihvaćena“, uz obrazloženje da će plan biti dopunjen tako da lokalitet Rumije ima namenu za verski objekat.
– Za predmetni lokalitet planirana je namena površine naselja u okviru koje se nalaze i verski objekti – navedeno je u odluci Ministarstva, prenosi portal aloonline.me.
Ova odluka, doneta nakon godina političkih tenzija, predstavlja važnu prekretnicu. Država je time, kako se navodi u saopštenju, „prepoznala realnost na terenu – da se na vrhu Rumije nalazi svetinja koja je za ogroman broj vernika simbol duhovnosti, tradicije i pravoslavnog identiteta u Crnoj Gori“.
SPC
Crkva na Rumiji pre i posle obnove
Crkva koja povezuje i čuva staru tradiciju
Podignuta 2005. godine, Crkva Svete Trojice od tada je postala mesto molitve, hodočašća i duhovnog sabranja. Iako je u početku bilo otpora, vreme je pokazalo da se hram ne može posmatrati kao predmet spora, već kao znak vere koji okuplja i povezuje. Rumija je, zahvaljujući svetinji na svom vrhu, ponovo oživela staru tradiciju nošenja krsta u čast Svetog Vladimira, podsećajući na vekovno zajedničko duhovno nasleđe Crne Gore i njenog naroda.
Put ka zakonskoj zaštiti i miru
Novi Zakon o legalizaciji bespravnih objekata predviđa da se verski objekti mogu ozakoniti ako su vidljivi na orto-foto snimku, upisani u katastar, imaju rešene imovinske odnose i ako su predviđeni urbanističkim planom. Sada, kada je vrh Rumije definisan upravo kao prostor za verske objekte, Crkva Svete Trojice ispunjava uslove da uđe u redovnu proceduru i dobije pun zakonski status – onako kako dolikuje svetinji kojoj narod godinama pritiče.
Ovim činom država je poslala jasnu poruku pomirenja: da više ne želi da održava podele, već da poštuje veru, istoriju i duhovni kontinuitet koji su duboko utkali Rumiju u identitet Crne Gore.
Nakon teksta objavljenog u „Vijestima”, Mitropolija je javno demantovala navode i ukazala na pogrešno tumačenje izjava sveštenika i — kako ističu — „sračunate neistine” koje se o Crkvi plasiraju.
U porti Crkve Svetog Dimitrija sada stoji bronzana skulptura mitropolita Amfilohija — visoka 2,3 metra, sa krstom i episkopskom patericom u rukama. Delo vajara Zorana Ivanovića.
U saopštenju koje odjekuje kao opomena Mitropolija crnogorsko-primorska poziva na razboritost, smirenost i vraćanje temeljnim hrišćanskim vrednostima, ističući da je nasilje uvek lični, a ne kolektivni greh.
Slučaj "Spomenika Pavlu Đurišiću" potresa Crnu Goru – dok sud vidi "bezbednosni rizik", vernici strahuju od novog talasa progona Srpske pravoslavne crkve.
Nakon pomoći stradalima u Konjicu i Jablanici, muftija Salem ef. Dedović javno se obratio poglavaru SPC i njegov čin opisao kao poruku bez koje nema zajedničke budućnosti u Bosni i Hercegovini.
Jednostavan spoj cvekle, krompira i povrća pokazuje kako post na vodi može da bude hranljiv, tih i iznenađujuće pun ukusa, baš onako kako se uči iza manastirskih zidina.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Projekat ne donosi samo turistički preporod i ekonomski zamah već otvara nove mogućnosti vernicima i hodočasnicima i olakšava uspon do Crkve Svete Trojice, simbola sabornosti i zajedništva.
Slučaj tivatskog paroha, vezan za Morinj i javne istupe, prerastao je u političko-crkveni spor koji otvara stare rane i nova pitanja u odnosima Zagreba i Podgorice.
Uoči Božića, pahulje su prekrile kupole i stepeništa hrama, stvarajući idiličan prizor koji u tišini podseća vernike na duhovnu dubinu predstojećeg praznika.
Nakon pomoći stradalima u Konjicu i Jablanici, muftija Salem ef. Dedović javno se obratio poglavaru SPC i njegov čin opisao kao poruku bez koje nema zajedničke budućnosti u Bosni i Hercegovini.
Tokom liturgije u hramu Svete Trojice, mitropolit mileševski je poručio vernicima da je radost povratka u Božji dom veća od svakog prestupa i da nas Hristovo vaskrsenje vodi kroz životne izazove.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Jedan od najvećih savremenih duhovnika podseća da pravoslavna vera ne počiva na slučajnosti i znakovima, već na odgovornom življenju Jevanđelja, bez izgovora.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prenos moštiju Svetog Ignjatija Bogonosca po starom i Svetog Vlasija po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Gospe Lurdske, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
