Ministarstvo Crne Gore usvojilo je inicijativu Mitropolije crnogorsko-primorske da se vrh Rumije ucrta kao prostor namenjen verskim objektima, čime je Crkva Svete Trojice dobila mogućnost da stekne pun pravni status.
Nakon gotovo dve decenije rasprava i neslaganja, Crkva Svete Trojice na Rumiji konačno je dobila pravni okvir koji potvrđuje njen status i značaj. Ministarstvo prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine Crne Gore prihvatilo je inicijativu Mitropolije crnogorsko-primorske da se vrh Rumije uvrsti u Prostorno-urbanistički plan Bara kao prostor namenjen verskim objektima. Time je, po prvi put, država jasno prepoznala svetinju koja je duboko utkana u duhovni život pravoslavnog naroda.
Na osnovu izveštaja sa javne rasprave, primedba Mitropolije je „prihvaćena“, uz obrazloženje da će plan biti dopunjen tako da lokalitet Rumije ima namenu za verski objekat.
– Za predmetni lokalitet planirana je namena površine naselja u okviru koje se nalaze i verski objekti – navedeno je u odluci Ministarstva, prenosi portal aloonline.me.
Ova odluka, doneta nakon godina političkih tenzija, predstavlja važnu prekretnicu. Država je time, kako se navodi u saopštenju, „prepoznala realnost na terenu – da se na vrhu Rumije nalazi svetinja koja je za ogroman broj vernika simbol duhovnosti, tradicije i pravoslavnog identiteta u Crnoj Gori“.
SPC
Crkva na Rumiji pre i posle obnove
Crkva koja povezuje i čuva staru tradiciju
Podignuta 2005. godine, Crkva Svete Trojice od tada je postala mesto molitve, hodočašća i duhovnog sabranja. Iako je u početku bilo otpora, vreme je pokazalo da se hram ne može posmatrati kao predmet spora, već kao znak vere koji okuplja i povezuje. Rumija je, zahvaljujući svetinji na svom vrhu, ponovo oživela staru tradiciju nošenja krsta u čast Svetog Vladimira, podsećajući na vekovno zajedničko duhovno nasleđe Crne Gore i njenog naroda.
Put ka zakonskoj zaštiti i miru
Novi Zakon o legalizaciji bespravnih objekata predviđa da se verski objekti mogu ozakoniti ako su vidljivi na orto-foto snimku, upisani u katastar, imaju rešene imovinske odnose i ako su predviđeni urbanističkim planom. Sada, kada je vrh Rumije definisan upravo kao prostor za verske objekte, Crkva Svete Trojice ispunjava uslove da uđe u redovnu proceduru i dobije pun zakonski status – onako kako dolikuje svetinji kojoj narod godinama pritiče.
Ovim činom država je poslala jasnu poruku pomirenja: da više ne želi da održava podele, već da poštuje veru, istoriju i duhovni kontinuitet koji su duboko utkali Rumiju u identitet Crne Gore.
Nakon teksta objavljenog u „Vijestima”, Mitropolija je javno demantovala navode i ukazala na pogrešno tumačenje izjava sveštenika i — kako ističu — „sračunate neistine” koje se o Crkvi plasiraju.
U porti Crkve Svetog Dimitrija sada stoji bronzana skulptura mitropolita Amfilohija — visoka 2,3 metra, sa krstom i episkopskom patericom u rukama. Delo vajara Zorana Ivanovića.
U saopštenju koje odjekuje kao opomena Mitropolija crnogorsko-primorska poziva na razboritost, smirenost i vraćanje temeljnim hrišćanskim vrednostima, ističući da je nasilje uvek lični, a ne kolektivni greh.
Slučaj "Spomenika Pavlu Đurišiću" potresa Crnu Goru – dok sud vidi "bezbednosni rizik", vernici strahuju od novog talasa progona Srpske pravoslavne crkve.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je da se od čoveka ne traži ono što prevazilazi njegove mogućnosti, već iskren trud, istrajnost i poverenje u Boga, čak i onda kada se čini da je svaki korak težak.
Drevna svetinja kod Zavidovića ponovo je zaživela: vernici su se okupili povodom manastirske slave, dok se nastavljaju radovi na obnovi hrama i izgradnji centralne kupole.
U besedi za četvrtak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto bi upravo spremnost za taj susret trebalo da usmeri naše misli, savest i život dok još imamo priliku za promenu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Projekat ne donosi samo turistički preporod i ekonomski zamah već otvara nove mogućnosti vernicima i hodočasnicima i olakšava uspon do Crkve Svete Trojice, simbola sabornosti i zajedništva.
Planirana solarna elektrana u okolini manastirskog kompleksa izazvala je zabrinutost zbog mogućeg narušavanja prirodnog ambijenta i duhovnog značaja prostora koji vekovima privlači hodočasnike.
U saopštenju Mitropolija crnogorsko-primorska odbacila je navode o nestanku predmeta iz manastirske riznice i iznela detalje o pregledu zbirke, ranijim krađama i mogućim razlozima neslaganja u evidenciji.
Drevna svetinja kod Zavidovića ponovo je zaživela: vernici su se okupili povodom manastirske slave, dok se nastavljaju radovi na obnovi hrama i izgradnji centralne kupole.
Eparhija raško-prizrenska zahteva hitnu i nezavisnu istragu slučaja Nenada Raškovića, ali upozorava da njegov slučaj nije usamljen i da među Srbima na severu Kosova i Metohije raste osećaj straha, nepoverenja i nezaštićenosti.
U Tornju kod Pakraca vernici i sestrinstvo Manastira Jasenovac okupili su se na Svetoj liturgiji, dok drevna svetinja na seoskom groblju čuva svedočanstvo o viševekovnom prisustvu Srba u zapadnoj Slavoniji.
U razgovoru sa Džoni Ernst i predstavnicima Ambasade SAD u Prištini otvorena su najosetljivija pitanja položaja Crkve i vernog naroda, od zaštite Visokih Dečana i uloge KFOR-a do pritisaka, hapšenja i sve dubljeg nepoverenja.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posle decenija progona i zabrane vere, pravoslavni narod Đirokastre dočekao je patrijaršijskog egzarha Anastasa Janulatosa, a već sutradan u gradu je prvi put posle 25 godina služena arhijerejska liturgija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
