Ministarstvo Crne Gore usvojilo je inicijativu Mitropolije crnogorsko-primorske da se vrh Rumije ucrta kao prostor namenjen verskim objektima, čime je Crkva Svete Trojice dobila mogućnost da stekne pun pravni status.
Nakon gotovo dve decenije rasprava i neslaganja, Crkva Svete Trojice na Rumiji konačno je dobila pravni okvir koji potvrđuje njen status i značaj. Ministarstvo prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine Crne Gore prihvatilo je inicijativu Mitropolije crnogorsko-primorske da se vrh Rumije uvrsti u Prostorno-urbanistički plan Bara kao prostor namenjen verskim objektima. Time je, po prvi put, država jasno prepoznala svetinju koja je duboko utkana u duhovni život pravoslavnog naroda.
Na osnovu izveštaja sa javne rasprave, primedba Mitropolije je „prihvaćena“, uz obrazloženje da će plan biti dopunjen tako da lokalitet Rumije ima namenu za verski objekat.
– Za predmetni lokalitet planirana je namena površine naselja u okviru koje se nalaze i verski objekti – navedeno je u odluci Ministarstva, prenosi portal aloonline.me.
Ova odluka, doneta nakon godina političkih tenzija, predstavlja važnu prekretnicu. Država je time, kako se navodi u saopštenju, „prepoznala realnost na terenu – da se na vrhu Rumije nalazi svetinja koja je za ogroman broj vernika simbol duhovnosti, tradicije i pravoslavnog identiteta u Crnoj Gori“.
SPC
Crkva na Rumiji pre i posle obnove
Crkva koja povezuje i čuva staru tradiciju
Podignuta 2005. godine, Crkva Svete Trojice od tada je postala mesto molitve, hodočašća i duhovnog sabranja. Iako je u početku bilo otpora, vreme je pokazalo da se hram ne može posmatrati kao predmet spora, već kao znak vere koji okuplja i povezuje. Rumija je, zahvaljujući svetinji na svom vrhu, ponovo oživela staru tradiciju nošenja krsta u čast Svetog Vladimira, podsećajući na vekovno zajedničko duhovno nasleđe Crne Gore i njenog naroda.
Put ka zakonskoj zaštiti i miru
Novi Zakon o legalizaciji bespravnih objekata predviđa da se verski objekti mogu ozakoniti ako su vidljivi na orto-foto snimku, upisani u katastar, imaju rešene imovinske odnose i ako su predviđeni urbanističkim planom. Sada, kada je vrh Rumije definisan upravo kao prostor za verske objekte, Crkva Svete Trojice ispunjava uslove da uđe u redovnu proceduru i dobije pun zakonski status – onako kako dolikuje svetinji kojoj narod godinama pritiče.
Ovim činom država je poslala jasnu poruku pomirenja: da više ne želi da održava podele, već da poštuje veru, istoriju i duhovni kontinuitet koji su duboko utkali Rumiju u identitet Crne Gore.
Nakon teksta objavljenog u „Vijestima”, Mitropolija je javno demantovala navode i ukazala na pogrešno tumačenje izjava sveštenika i — kako ističu — „sračunate neistine” koje se o Crkvi plasiraju.
U porti Crkve Svetog Dimitrija sada stoji bronzana skulptura mitropolita Amfilohija — visoka 2,3 metra, sa krstom i episkopskom patericom u rukama. Delo vajara Zorana Ivanovića.
U saopštenju koje odjekuje kao opomena Mitropolija crnogorsko-primorska poziva na razboritost, smirenost i vraćanje temeljnim hrišćanskim vrednostima, ističući da je nasilje uvek lični, a ne kolektivni greh.
Slučaj "Spomenika Pavlu Đurišiću" potresa Crnu Goru – dok sud vidi "bezbednosni rizik", vernici strahuju od novog talasa progona Srpske pravoslavne crkve.
Episkop novobrdski poručio je da kosovski zavet Svetog kneza Lazara nije poziv na sukob, već svedočanstvo vere, ljubavi i dostojanstvenog čuvanja onoga što je povereno kroz vekove.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Na liturgiji u manastiru Ravanici poglavar Srpske Pravoslavne Crkve poručio je da Kosovski zavet nije samo istorijsko sećanje, već jevanđeljsko opredeljenje za Hrista.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Projekat ne donosi samo turistički preporod i ekonomski zamah već otvara nove mogućnosti vernicima i hodočasnicima i olakšava uspon do Crkve Svete Trojice, simbola sabornosti i zajedništva.
Francuski predsednik obišao je jednu od najznačajnijih pravoslavnih svetinja u regionu, a nakon razgovora sa mitropolitom Joanikijem usledio je gest koji je obeležio čitavu posetu.
Na Starom aerodromu svečano obavljen čin koji je okupio stotine vernika i dece – buduća svetinja dobila vidljive znakove vere, a mitropolit poručio da zajedništvo Crkve i škole vodi narod putem Hrista i svetosavskog predanja.
U nedelju, 1. marta, biće osveštani krstovi i zvona hrama Svetog Save na Starom aerodromu, u prisustvu mitropolita Joanikija i brojnih vernika, čime izgradnja ulazi u posebno svečanu fazu.
Episkop novobrdski poručio je da kosovski zavet Svetog kneza Lazara nije poziv na sukob, već svedočanstvo vere, ljubavi i dostojanstvenog čuvanja onoga što je povereno kroz vekove.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Na liturgiji u manastiru Ravanici poglavar Srpske Pravoslavne Crkve poručio je da Kosovski zavet nije samo istorijsko sećanje, već jevanđeljsko opredeljenje za Hrista.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
U razgovoru povodom Vidovdana, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski govori o hristolikoj žrtvi kosovskih junaka, zavetu koji je oblikovao Crnu Goru i odgovornosti vernika prema drugima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
