Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je kako da se spasemo od najveće opasnosti u životu – kroz jedan vrlo praktičan savet.
Svi tragamo za smislom u danima koji prolaze brže nego što želimo da priznamo. Brige, obaveze, sitne nesreće i radosti često nas odvode od pitanja koja zaista oblikuju našu večnost: kako ćemo pred Bogom odgovoriti za svoj život? Rešenje ovih unutrašnjih nemira nudi pouka starca Jefrema Arizonskog, čija reč probija kroz vreme i podseća nas na pravu vrednost duše.
- Dani, godine, vekovi prolaze poput senke i svi se približavamo svom kraju. Život bilo kog čoveka je knjiga, a svaki dan života je jedna njena stranica. Svaka knjiga ima kraj, pa kraj ima i ljudski život. Na stranicama te knjige ima i dobrog i lošeg, zabeležena su i svetla i tamna dela čoveka. A kada se život završi, tada će se ova knjiga otvoriti pred Bogom i na osnovu onoga što je u njoj napisano, čovek će dati odgovor - govorio je starac Jefrem Arizonski, a zatim bi očinski savetovao:
- Pomolimo se prema svojoj snazi kako na kraju svog života ne bismo imali velikih teških grehova, a ako ih imamo, neka ne budu veliki i teški. Velika pomoć nama, naravno, biće tada molitve Crkve tokom liturgije, parastosa, milostinja, molitve bližnjih, tako da i za najmanje grehe – a ko je bez greha! – dobijemo oproštaj od Boga.
Starac Jefrem Arizonski istakao je i šta predstavlja najveću prepreku u nastojanju da sigurno koračamo ka Carstvu nebeskom, ali je kazao da i za to postoji rešenje:
- Najveću opasnost za spasenje predstavljaju smrtni grehovi, a takvih grehova je mnogo. Međutim, ako vodimo pažljiv život, postajemo oslobođeni od takvih grehova. Tako čovek sklon bolestima, ako često posećuje lekara i sledi njegove preporuke, čuva svoje zdravlje. Ali ako zanemari posete, to će naneti štetu svom zdravlju. Zato čestim posetama duhovnom lekaru čuvamo zdravlje svoje duše, koja je vrednija od celog sveta. Ceo svet nije vredan jedne besmrtne duše! Svet prolazi, ali duša nikad ne umire - kazao je starac Jefrem Arizonski, podsećajući nas da pažnja prema sopstvenoj duši nije luksuz, već nužnost.
Poput lekara koji pazi na telo, duhovnik nas uči da redovno proveravamo i negujemo ono što je večnije od svega prolaznog. Danas, kada svet odvlači pažnju sa duhovnih vrednosti i usmerava je ka materijalnom, njegova pouka ostaje nepromenjena: svet prolazi, a duša, dobro negovana, ostaje besmrtna.
Prva saborna poslanica Svetog apostola Jovana Bogoslova, začalo 72 (3,11-20)
11. Jer ovo je poruka, koju čuste od početka, da ljubimo jedni druge.12. Ne kao što Kain beše od nečastivoga i zakla brata svog. A zbog čega ga zakla? Jer dela njegova behu zla, a brata mu pravedna.13. Ne čudite se, braćo moja, ako vas svet mrzi.14. Mi znamo da smo prešli iz smrti u život, jer ljubimo braću; jer ko ne ljubi brata ostaje u smrti.15. Svaki koji mrzi brata svog jeste čovekoubica; a znate da nijedan čovekoubica nema večni život koji ostaje u njemu.
16. Po tome smo poznali ljubav što On za nas život svoj položi; i mi smo dužni polagati život za braću.17. A koji ima bogatstva ovoga sveta, i vidi brata svojega u nevolji, i zatvori srce svoje od njega, kako onda ljubav Božija boravi u njemu?18. Dečice moja, ne ljubimo rečju ni jezikom, nego delom i istinom.19. I po tome znamo da smo od istine, i uspokojićemo pred njim srca svoja:20. jer ako nas osuđuje srce, Bog je veći od srca našeg i zna sve.
Jevanđelje po Marku, začalo 64 (14,10-42)
10. A Juda Iskariotski, jedan od Dvanaestorice, otide prvosveštenicima da im ga izda.11. I oni čuvši obradovaše se, i obećaše mu dati novce; i on tražaše zgodno vreme da ga izda.12. I u prvi dan beskvasnih hlebova, kada žrtvovahu pashalno jagnje, rekoše mu učenici njegovi: „Gde ćeš da idemo da ti ugotovimo Pashu da jedeš?”13. I posla dvojicu od učenika svojih i reče im: „Idite u grad, i srešće vas čovek koji nosi krčag vode, idite za njim,14. i gde uđe kažite domaćinu kuće: „Učitelj veli: 'Gde je moja odaja gde ću jesti Pashu sa učenicima svojim?'
15. I on će vam pokazati gotovu veliku gornju odaju, zastrtu i pripremljenu: onde nam zgotovite.”16. I izađoše učenici njegovi, i dođoše u grad, i nađoše kao što im kaza, i ugotoviše Pashu.17. I kad bi veče, dođe sa Dvanaestoricom.18. I kad seđahu za trpezom i jeđahu, reče Isus: „Zaista vam kažem: 'Jedan od vas, koji jede sa mnom izdaće me.'"19. A oni se stadoše žalostiti i govoriti mu jedan za drugim: „Da nisam ja?" I drugi: „Da nisam ja?"
20. A on odgovarajući reče im:„ Jedan od Dvanaestorice koji umoči sa mnom u zdelu.21. Sin Čovečiji, dakle, ide kao što je pisano za njega; ali teško onome čoveku koji izda Sina Čovečijega; bolje bi mu bilo da se nije ni rodio onaj čovek."22. I kad jeđahu uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i dade im, i reče: „Uzmite, jedite; ovo je telo moje."23. I uze čašu i zablagodarivši dade im; i piše iz nje svi;24. I reče im: „Ovo je krv moja Novoga zaveta koja se proliva za mnoge."
25. Zaista vam kažem: 'Više neću piti od roda vinogradskoga do onoga dana kad ću ga piti novoga u Carstvu Božijemu.'"26. I otpojavši hvalu, izađoše na goru Maslinsku.27. I reče im Isus: „Svi ćete se vi sablazniti o mene ove noći, jer je pisano: 'Udariću pastira i ovce će se razbeći.'28. Ali po vaskrsenju mom ići ću pred vama u Galileju."29. A Petar mu reče: „Ako se i svi sablazne, ja neću."
30. I reče mu Isus: „Zaista ti kažem: 'Danas, ove noći, pre nego što petao dva puta zapeva, ti ćeš me se tri puta odreći.'"31. A Petar još odlučnije govoraše: „Ako bih morao i umreti s tobom, neću te se odreći." Isto tako i svi govorahu.32. I dođoše na mesto koje se zove Getsimanija, i reče učenicima svojim: „Sedite ovde dok ja odem da se pomolim Bogu."33. I uze sa sobom Petra i Jakova i Jovana, i stade se vrlo žalostiti i tugovati.34. I reče im: „Žalosna je duša moja do smrti; ostanite ovde i bdite."
35. I otišavši malo pade na zemlju, i moljaše se da bi ga mimoišao čas, ako je moguće.36. I govoraše: „Ava, Oče, sve je moguće tebi; pronesi čašu ovu mimo mene; ali opet ne kako ja hoću nego kako ti."37. I dođe i nađe ih gde spavaju, i reče Petru: „Simone, zar spavaš? Zar ne mogaste jedan čas probdeti?38. Bdite i molite se da ne padnete u iskušenje; jer duh je srčan ali je telo slabo."39. I opet otide i pomoli se Bogu govoreći one iste reči.
40. I vrativši se nađe ih opet gde spavaju; jer im behu oči otežale; i ne znadijahu šta bi mu odgovorili.41. I dođe i treći put, i reče im: „Spavate, dakle, i počivate. Dosta je. Dođe čas, evo se predaje Sin Čovečiji u ruke grešnika.42. Ustanite, hajdemo! Evo se izdajnik moj približio."
Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.
Svetogorski podvižnik objašnjava zašto naše reči često povređuju i kako male greške u komunikaciji mogu da ostave dugotrajan trag, čak i kada ne želimo da naudimo.
U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Kada pohlepa i sebičnost guše dobrotu, poruka Prepodobnog Nikodima Agiorita pokazuje kako hrabrost i istrajnost oblikuju unutrašnju svetlost.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je kako da se spasemo od najveće opasnosti u životu – kroz jedan vrlo praktičan savet.
Napisao je mnogo knjiga, ali i molitvi.
Dom nije samo prostor u kojem se živi, već duhovna radionica u kojoj se oblikuju misli, reči i dela, a roditelji su prvi i najvažniji učitelji vere.
Tokom liturgije u hramu Svete Trojice, mitropolit mileševski je poručio vernicima da je radost povratka u Božji dom veća od svakog prestupa i da nas Hristovo vaskrsenje vodi kroz životne izazove.
Mitropolit sremski Vasilije obišao je gradilište, što je označio važnu etapu podizanja crkve posvećene Svetom Arseniju Sremcu i otvara novo poglavlje duhovnog života ovog dela grada.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
U jednoj od svojih pouka veliki duhovnik 20. veka objasnio je kako anđeli čuvari vode dušu ka spasenju i kako njihova ljubav ostaje skrivena, ali moćna.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkrivaju gde se gubi snaga - i gde se, još uvek, može povratiti.
Pouka velikog duhovnika 20. veka otkriva šta stoji iza unutrašnjeg zamora, zašto pad nije kraj i kako se vodi borba koja ne uništava čoveka, već ga vraća na put trezvenosti i nade.
Tokom liturgije u hramu Svete Trojice, mitropolit mileševski je poručio vernicima da je radost povratka u Božji dom veća od svakog prestupa i da nas Hristovo vaskrsenje vodi kroz životne izazove.
Mitropolit sremski Vasilije obišao je gradilište, što je označio važnu etapu podizanja crkve posvećene Svetom Arseniju Sremcu i otvara novo poglavlje duhovnog života ovog dela grada.
Protojerej-stavrofor Borivoje Radojičić jedan je od retkih sveštenika Srpske Pravoslavne Crkve koji je dočekao sedam decenija neprekidne službe.
Protojerej-stavrofor Nedeljko Milanović, koji je kao mladi jerej trpeo pritiske komunističkog režima, najveći deo svoje službe proveo je u rasejanju, da bi se pred kraj života vratio u Srbiju i tu završio svoj zemaljski put.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Još u Starom zavetu tamjan se pominje kao dar Bogu i kao deo bogoslužbenog poretka.
Stroge zabrane isplovljavanja blokiraju ulazak u glavne luke, dok mala alternativa u Jerisosu prima tek nekoliko desetina ljudi, ostavljajući hodočasnike iz sveta i Grčke razočarane i bez rešenja.
Jednostavan obrok koji okuplja porodicu i vraća toplinu i miris doma u samo 20 minuta.
