Iskusni pravoslavni duhovnik upozoravao je da u času odlaska iz ovog sveta nestaju sva opravdanja i da ostaje samo način na koji je čovek živeo.
Koliko puta čovek odloži pitanje sopstvene duše uz misao da će za pokajanje, molitvu ili promenu života uvek biti vremena? Upravo tu zabludu razotkriva jedna od najupečatljivijih pouka arhimandrita Arsenija Papačoka, koji podseća da postoje trenuci kada više nema prostora ni za izgovore ni za odlaganje.
- Bio sam blizu mnogih ljudi koji su umirali. Neki su ispuštali strašne krike pri pogledu na demone i svoje grehe, to je vrsta uvida koja dolazi u poslednjim trenucima! Ali nisu mogli da spasu sebe jer smrt ne dolazi da joj neko skuva kafu. Ona dolazi da vas uzme. I odnosi vas na mesto gde postoje samo činjenice, a ne priče - govorio je arhimandrit Arsenije Papačok.
Ova misao ne poziva na strah, već na budnost. U pravoslavnom učenju čovekov život nije vreme za odlaganje susreta sa Bogom, već prilika da se svakim danom učvršćuje u veri, pokajanju i ljubavi. Zato pouka arhimandrita Arsenija ostaje snažan podsetnik da se najvažnije odluke ne donose pred kraj života, već dok za njih još ima vremena.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 142 (9,13-18)
13. Ne znate li da oni koji vrše svetu službu od svetinje se hrane, i koji žrtveniku služe sa žrtvenikom dele? 14. Tako i Gospod zapovedi da oni koji jevanđelje propovedaju od jevanđelja žive. 15. A ja od toga ništa ne koristih. I ne napisah ovo da meni tako bude; jer bi mi bolje bilo umreti nego da ko moju pohvalu uništi.
16. Jer ako propovedam jevanđelje, nema mi pohvale, jer mi i obaveza nalaže; i teško meni ako ne propovedam jevanđelje. 17. Jer ako ovo činim od svoje volje, platu imam; ako pak bez svoje volje, služba mi je poverena. 18. Kakva mi je, dakle, plata? Da blagovesteći besplatno izložim jevanđelje Hristovo, da se ne koristim svojim pravom u Jevanđelju.
Jevanđelje po Mateju, začalo 65. (16,1-6)
1. I pristupivši fariseji i sadukeji kušajući ga iskahu da im pokaže znak sa neba. 2. A on odgovarajući reče im: „Uveče govorite: biće vedro, jer je nebo crveno. 3. I ujutru: danas će biti nepogoda, jer je nebo crveno i mutno. Licemeri, lice nebesko umete raspoznavati, a znake vremena ne možete? 4. Rod zli i preljubotvorni traži znak, i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka.” I ostavivši ih otide. 5. I učenici njegovi polazeći na onu stranu, zaboraviše uzeti hleba.6. A Isus im reče: „Pazite i čuvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog.”
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 20. veka otkriva da ispovest ne obuhvata samo velika sagrešenja, već i skrivene slabosti koje razaraju dušu.
Njegova poruka ne govori o vraćanju onih koji su otišli, već o tome kako da sačuvate mir, prepoznate ljude koji su bili uz vas kada je bilo najteže i ne rasipate srce na prazna obećanja.
Reči ruskog svetitelja upozoravaju na zamku u koju mnogi upadnu kada su povređeni: umesto da se izbore sa zlom, počnu da ga nose u sebi.
Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.
Mitropolit budimljansko-nikšićki daće iskaz pred državnim organima, dok se posebno pitanje otvara zbog toga što je pozvan da odgovara zbog čina koji pripada njegovoj svešteničkoj službi.
Bio je među onima koji su neustrašivo propovedali Jevanđelje narodima koji su u to vreme mahom bili pagani.
Ovaj zaboravljeni hercegovački recept daje nadevu posebnu sočnost, a jedan zalogaj dovoljan je da shvatite zašto se nekada ovako kuvalo.
Govoreći o moralu u porodici, navodi da razvrat, podvođenje, kvarenje maloletnika ili davanje lošeg primera predstavljaju ozbiljne duhovne opasnosti po dom.
Hrišćanin je pozvan da se Bogu obraća i u radosti i u nevolji, verujući da nijedna teškoća nije izvan njegovog promisla.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jednostavna pouka blaženopočivšeg patrijarha srpskog pokazuje zašto je smirenost najjači odgovor onome ko želi da nas isprovocira i kako se u takvoj situaciji čuva dostojanstvo.
Ova neobična pouka poznatog svetitelja govori o pripremi duše za razgovor sa Bogom i objašnjava zašto nije lako odmah pronaći mir i pažnju čim stanemo pred ikonu.
Svetac podseća šta treba da sačuvamo u srcu kada od Gospoda tražimo utehu, pomoć i odgovor.
Dani prolaze dok se najvažnije duhovne obaveze pomeraju za kasnije, ali prema ovoj svetogorskoj poruci postoji trenutak posle kojeg više nema mogućnosti za promenu.
Govoreći o moralu u porodici, navodi da razvrat, podvođenje, kvarenje maloletnika ili davanje lošeg primera predstavljaju ozbiljne duhovne opasnosti po dom.
Hrišćanin je pozvan da se Bogu obraća i u radosti i u nevolji, verujući da nijedna teškoća nije izvan njegovog promisla.
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
U besedi za 3. septembar Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači proročke reči Isaije i govori o Hristu kao osloncu koji povezuje rasuto, učvršćuje slabo i čovekov život usmerava prema Bogu.
Bio je među onima koji su neustrašivo propovedali Jevanđelje narodima koji su u to vreme mahom bili pagani.
Hrišćanin je pozvan da se Bogu obraća i u radosti i u nevolji, verujući da nijedna teškoća nije izvan njegovog promisla.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Njegova majka Ana dugo nije mogla da ima dece, pa je u molitvi od Boga izmolila sina i zavetovala se da će ga posvetiti Gospodu.
Učesnici predavanja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke objasnili su zašto su poverenje, razgovor, zajedništvo i liturgijski život važni na putu oporavka, a iskustvo "Zemlje živih" pokazalo je kako takva podrška izgleda u praksi.
U besedi za 3. septembar Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači proročke reči Isaije i govori o Hristu kao osloncu koji povezuje rasuto, učvršćuje slabo i čovekov život usmerava prema Bogu.
Jednostavna pouka blaženopočivšeg patrijarha srpskog pokazuje zašto je smirenost najjači odgovor onome ko želi da nas isprovocira i kako se u takvoj situaciji čuva dostojanstvo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
