Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.
Čovek često traži društvo i buku samo da ne bi ostao nasamo sa svojim mislima. Neprestana potreba za razgovorima, zabavom i spoljašnjim sadržajima može da udalji čoveka od unutrašnjeg mira i molitve. Kako pronaći trenutke tišine u kojima se duša sabira i okreće Bogu? Jedan odgovor na ovo pitanje ostavio je starac Filotej Zervakos u svojoj pouci o tihovanju, molitvi i borbi sa rasutošću uma.
Starac Filotej nije pozivao ljude da se odreknu sveta i udalje od drugih, već da pronađu vreme za povlačenje, molitvu i razgovor sa Bogom. Prema njegovim rečima, tišina nije praznina, već prostor u kojem čovek može da sagleda svoje srce i obnovi svoj odnos sa Gospodom. Ovako je savetovao:
- Poslušaj, najpre zavoli tihovanje, kloni se ljudskog mnoštva, a posebno ljudi koji su iskvareni. Kada nemaš šta da radiš, zatvori se u svoju sobu i besedi sa Bogom, čitaj, pevaj, moli se. Sećaj se smrti, budućeg suda i nagrade, sećaj se raja i pakla, sećaj se Boga, izvršavaj Njegove zapovesti, kloni se zla i čini dobro, voli Boga svom svojom dušom. Voli svakog čoveka, moli se za sebe, za mene, za svakog čoveka i postaćeš monah uzvišeniji od mnogih monaha koji su lenji i nemarni. Neki od njih se vraćaju u svet i time izazivaju sablazan, dok su drugi u pustinji samo telom, a mislima su i dalje vezani za svet. Neka Božije milosrđe i moj blagoslov uvek budu sa tobom - govorio je starac Filotej.
Pouka starca Filoteja i danas podseća da se duhovni život ne gradi samo spoljašnjim promenama, već pre svega preobražajem srca. Čovek može biti okružen ljudima, a ipak živeti daleko od Boga, ali može i u samoći pronaći mir koji vodi ka Njemu. Za starca Filoteja najvažniji podvig nije bio bekstvo od sveta, već čuvanje duše od svega što je udaljava od ljubavi, molitve i dobra.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 116 (15,1-7)
1. Dužni smo pak mi jaki slabosti slabih nositi, i ne sebi ugađati. 2. Svaki od nas neka ugađa bližnjemu na dobro radi napretka. 3. Jer i Hristos ne ugodi sebi, nego kao što je pisano: „Ruženja onih koji ruže tebe padoše na mene.” 4. Jer što se ranije napisa za našu se pouku napisa, da kroz trpljenje i utehom Pisma imamo nadu. 5. A Bog trpljenja i utehe neka vam da isto da mislite među sobom po Hristu Isusu, 6. da bi jednodušno, jednim ustima slavili Boga i Oca Gospoda našega Isusa Hrista.7. Zato primajte jedan drugoga kao što je i Hristos primio vas na slavu Božiju.
Jevanđelje po Mateju, začalo 33. (9,27-35)
27. A kad je Isus odlazio odande, za njim iđahu dva slepca vičući i govoreći: „Pomiluj nas, sine Davidov!” 28. A kada dođe u kuću, pristupiše mu slepci, i reče im Isus: „Verujete li da mogu to učiniti?” A oni mu rekoše: „Da, Gospode.” 29. Tada se dohvati očiju njihovih govoreći: „Po veri vašoj neka vam bude.” 30. I otvoriše im se oči. I zapreti im Isus govoreći: „Gledajte da niko ne dozna!”
31. A oni izišavši, razglasiše ga po svoj zemlji onoj. 32. Kada pak oni izlažahu, gle, dovedoše mu čoveka nema i besomučna. 33. I pošto izagna demona, progovori nemi. I divljaše se narod govoreći: „Nikada se to nije videlo u Izrailju.” 34. A fariseji govorahu: „Pomoću kneza demonskog izgoni demone.” 35. I prohođaše Isus po svim gradovima i selima učeći po sinagogama njihovim i propovedajući jevanđelje o Carstvu, i isceljujući svaku bolest i svaku nemoć u narodu.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objašnjava zašto svakodnevne brige i rasuta pažnja zahtevaju dodatni trud onih koji žele da sačuvaju mir srca i sabranost uma.
Veliki svetitelj otkrio je zašto posledice preljube ne počinju tek kada istina izađe na videlo, već znatno ranije.
Njegova poruka ne govori o vraćanju onih koji su otišli, već o tome kako da sačuvate mir, prepoznate ljude koji su bili uz vas kada je bilo najteže i ne rasipate srce na prazna obećanja.
Reči ruskog svetitelja upozoravaju na zamku u koju mnogi upadnu kada su povređeni: umesto da se izbore sa zlom, počnu da ga nose u sebi.
Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.
Kao pustinjak proveo je šest decenija u molitvi i podvigu, a iza sebe ostavio pouke o veri, poverenju u Boga i putu ka unutrašnjem miru.
Nastao u manastiru Esfigmenu kao izraz otpora prema crkvenim promenama, ovaj slogan je tokom decenija dobio nova značenja i postao predmet brojnih rasprava.
Paljenje sveće simbolično predstavlja prihvatanje Boga i pozivanje da obasja našu tamu, istakao je Đurđević.
Starica sa Krita podsećala je da se u trenucima nemira ne traže komplikovani odgovori, već da se srce okrene ka molitvi koja donosi utehu i snagu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Veliki duhovnik podseća da se prava blizina Bogu ne zadobija uzdizanjem nad drugima, već smirenjem, praštanjem i ljubavlju prema bližnjem.
Veliki svetogorski duhovnik podseća da pravi nemir ne dolazi samo spolja, već iz naših misli i odnosa prema drugima, a put ka miru vodi kroz smirenje i ljubav.
Želeći da se zaštite od zla, mnogi nesvesno upadaju u stanje koje im oduzima spokoj i udaljava ih od istinske vere.
Veliki ruski svetitelj podseća da uzrok nemira često ne dolazi iz sveta koji nas okružuje, već iz sopstvenog srca, i ostavlja pouku o putu ka unutrašnjoj tišini i duhovnoj snazi.
Nastao u manastiru Esfigmenu kao izraz otpora prema crkvenim promenama, ovaj slogan je tokom decenija dobio nova značenja i postao predmet brojnih rasprava.
Paljenje sveće simbolično predstavlja prihvatanje Boga i pozivanje da obasja našu tamu, istakao je Đurđević.
Starica sa Krita podsećala je da se u trenucima nemira ne traže komplikovani odgovori, već da se srce okrene ka molitvi koja donosi utehu i snagu.
Mi ljudi često zaboravljamo da nam je smrt bliža od kragne, upozorava otac Goran.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Ovo staro jelo iz prizrenskog kraja nekada se spremalo za praznike i goste, kada se za trpezom okupljala porodica, a miris pečene pite ispunjavao dom.
Bio je rok muzičar koji je tragao za smislom kroz različite filozofije i duhovne pravce, a danas je vladika Temistoklis i u Africi pomaže hiljadama ljudi gradeći škole, crkve i mesta nade za one kojima je pomoć najpotrebnija.
U besedi za subotu 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da se duhovna borba najpre vodi u mislima, gde se odlučuje hoće li čovek slediti Boga ili sopstvene strasti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
