Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.
Čovek često traži društvo i buku samo da ne bi ostao nasamo sa svojim mislima. Neprestana potreba za razgovorima, zabavom i spoljašnjim sadržajima može da udalji čoveka od unutrašnjeg mira i molitve. Kako pronaći trenutke tišine u kojima se duša sabira i okreće Bogu? Jedan odgovor na ovo pitanje ostavio je starac Filotej Zervakos u svojoj pouci o tihovanju, molitvi i borbi sa rasutošću uma.
Starac Filotej nije pozivao ljude da se odreknu sveta i udalje od drugih, već da pronađu vreme za povlačenje, molitvu i razgovor sa Bogom. Prema njegovim rečima, tišina nije praznina, već prostor u kojem čovek može da sagleda svoje srce i obnovi svoj odnos sa Gospodom. Ovako je savetovao:
- Poslušaj, najpre zavoli tihovanje, kloni se ljudskog mnoštva, a posebno ljudi koji su iskvareni. Kada nemaš šta da radiš, zatvori se u svoju sobu i besedi sa Bogom, čitaj, pevaj, moli se. Sećaj se smrti, budućeg suda i nagrade, sećaj se raja i pakla, sećaj se Boga, izvršavaj Njegove zapovesti, kloni se zla i čini dobro, voli Boga svom svojom dušom. Voli svakog čoveka, moli se za sebe, za mene, za svakog čoveka i postaćeš monah uzvišeniji od mnogih monaha koji su lenji i nemarni. Neki od njih se vraćaju u svet i time izazivaju sablazan, dok su drugi u pustinji samo telom, a mislima su i dalje vezani za svet. Neka Božije milosrđe i moj blagoslov uvek budu sa tobom - govorio je starac Filotej.
Pouka starca Filoteja i danas podseća da se duhovni život ne gradi samo spoljašnjim promenama, već pre svega preobražajem srca. Čovek može biti okružen ljudima, a ipak živeti daleko od Boga, ali može i u samoći pronaći mir koji vodi ka Njemu. Za starca Filoteja najvažniji podvig nije bio bekstvo od sveta, već čuvanje duše od svega što je udaljava od ljubavi, molitve i dobra.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 116 (15,1-7)
1. Dužni smo pak mi jaki slabosti slabih nositi, i ne sebi ugađati. 2. Svaki od nas neka ugađa bližnjemu na dobro radi napretka. 3. Jer i Hristos ne ugodi sebi, nego kao što je pisano: „Ruženja onih koji ruže tebe padoše na mene.” 4. Jer što se ranije napisa za našu se pouku napisa, da kroz trpljenje i utehom Pisma imamo nadu. 5. A Bog trpljenja i utehe neka vam da isto da mislite među sobom po Hristu Isusu, 6. da bi jednodušno, jednim ustima slavili Boga i Oca Gospoda našega Isusa Hrista.7. Zato primajte jedan drugoga kao što je i Hristos primio vas na slavu Božiju.
Jevanđelje po Mateju, začalo 33. (9,27-35)
27. A kad je Isus odlazio odande, za njim iđahu dva slepca vičući i govoreći: „Pomiluj nas, sine Davidov!” 28. A kada dođe u kuću, pristupiše mu slepci, i reče im Isus: „Verujete li da mogu to učiniti?” A oni mu rekoše: „Da, Gospode.” 29. Tada se dohvati očiju njihovih govoreći: „Po veri vašoj neka vam bude.” 30. I otvoriše im se oči. I zapreti im Isus govoreći: „Gledajte da niko ne dozna!”
31. A oni izišavši, razglasiše ga po svoj zemlji onoj. 32. Kada pak oni izlažahu, gle, dovedoše mu čoveka nema i besomučna. 33. I pošto izagna demona, progovori nemi. I divljaše se narod govoreći: „Nikada se to nije videlo u Izrailju.” 34. A fariseji govorahu: „Pomoću kneza demonskog izgoni demone.” 35. I prohođaše Isus po svim gradovima i selima učeći po sinagogama njihovim i propovedajući jevanđelje o Carstvu, i isceljujući svaku bolest i svaku nemoć u narodu.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objašnjava zašto svakodnevne brige i rasuta pažnja zahtevaju dodatni trud onih koji žele da sačuvaju mir srca i sabranost uma.
Veliki svetitelj otkrio je zašto posledice preljube ne počinju tek kada istina izađe na videlo, već znatno ranije.
Njegova poruka ne govori o vraćanju onih koji su otišli, već o tome kako da sačuvate mir, prepoznate ljude koji su bili uz vas kada je bilo najteže i ne rasipate srce na prazna obećanja.
Reči ruskog svetitelja upozoravaju na zamku u koju mnogi upadnu kada su povređeni: umesto da se izbore sa zlom, počnu da ga nose u sebi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Samuila po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Mamant. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženih mučenika septembarskih progona iSvetog Salomona Leklerka, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Ova neobična pouka poznatog svetitelja govori o pripremi duše za razgovor sa Bogom i objašnjava zašto nije lako odmah pronaći mir i pažnju čim stanemo pred ikonu.
Veliki praznici i dani posvećeni svetiteljima obeležiće početak jeseni, a evo šta vernici treba da znaju o svakom od njih.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 9. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Čudo koje je Hristos učinio na svadbi u Kani Galilejskoj krije važnu pouku za supružnike
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Ova neobična pouka poznatog svetitelja govori o pripremi duše za razgovor sa Bogom i objašnjava zašto nije lako odmah pronaći mir i pažnju čim stanemo pred ikonu.
Svetac podseća šta treba da sačuvamo u srcu kada od Gospoda tražimo utehu, pomoć i odgovor.
Dani prolaze dok se najvažnije duhovne obaveze pomeraju za kasnije, ali prema ovoj svetogorskoj poruci postoji trenutak posle kojeg više nema mogućnosti za promenu.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Ova neobična pouka poznatog svetitelja govori o pripremi duše za razgovor sa Bogom i objašnjava zašto nije lako odmah pronaći mir i pažnju čim stanemo pred ikonu.
Čudo koje je Hristos učinio na svadbi u Kani Galilejskoj krije važnu pouku za supružnike
Ko vas voli, oženiće se vama, govorio je starac Pajsije devojkama.
Dete koje je čulo takve reči, prema njegovom tumačenju, ne treba da živi u strahu da je zauvek obeleženo.
Njegova majka Ana dugo nije mogla da ima dece, pa je u molitvi od Boga izmolila sina i zavetovala se da će ga posvetiti Gospodu.
On primećuje promenu, prepoznaje bol i pokušava da pomogne čak i onda kada druga osoba nema snage da zatraži pomoć.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
Pravoslavna vera uči da je pokajanje put povratka Bogu i da čovek ne treba da veruje da je njegov greh veći od Božje milosti.
Ko vas voli, oženiće se vama, govorio je starac Pajsije devojkama.
Dete koje je čulo takve reči, prema njegovom tumačenju, ne treba da živi u strahu da je zauvek obeleženo.
Krstovi, ikone i crkveni barjaci predvode vernike u molitvi, ali iza ovog prizora stoji tradicija čije korene nalazimo još u Svetom pismu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
