Veliki svetitelj otkrio je zašto posledice preljube ne počinju tek kada istina izađe na videlo, već znatno ranije.
Preljuba se često posmatra kroz prizmu trenutka slabosti i prolazne želje, dok se ono što dolazi posle tog čina prećutkuje. Sveti Jovan Zlatoust, međutim, ne govori o grehu samo kao o prekršaju zapovesti, već otkriva njegove unutrašnje posledice: čovek koji je izdao poverenje drugih počinje da živi u sumnji, strahu i nemiru. Upravo tu skrivenu cenu preljube opisao je u jednoj od svojih upečatljivih pouka.
- Pogledajte preljubnika i videćete da je hiljadu puta jadniji od onih u okovima. On se boji svih, sumnja u svakoga: svoju ženu, muža preljubnice, samu preljubnicu, svoju porodicu, prijatelje, poznanike, braću, same zidove, svoju senku, samog sebe. I što je najkatastrofalnije od svega, njegova savest vapi i muči ga svakodnevno. Ako zamisli sud Božji, strah je neizdrživ. A zadovoljstvo od ovoga je kratko, ali patnja traje, dan, veče i noć, bilo u pustinji ili u gradu, tužilac ga prati svuda, ne mašući oštrim mačem, već nepodnošljivim mukama, udarajući i ubijajući strahom - govorio je Sveti Jovan Zlatoust.
Svetitelj ne opisuje samo posledicu jednog postupka, već stanje čoveka koji je izgubio unutrašnju sigurnost. Onaj koji je narušio vernost više ne živi u poverenju, već u stalnom strahu da će biti otkriven, u sumnji u druge i nemiru pred sopstvenom savešću. Zato pouka Svetog Jovana Zlatousta ostaje opomena da nijedan trenutni užitak ne može poništiti cenu koju čovek kasnije plaća u sopstvenoj duši.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 138 (7,24-35)
24. Svaki, braćo, u čemu je prizvan u onome neka ostane pred Bogom. 25. A za devojke nemam zapovesti Gospodnje, nego dajem savet, kao onaj koji je stekao milost od Gospoda da je verodostojan. 26. Mislim, dakle, da je to dobro zbog sadašnje nevolje, da je dobro čoveku ovako biti. 27. Jesi li se privezao za ženu? Ne traži da se razdrešiš. Jesi li se odrešio od žene? Ne traži ženu.
28. Ako li se i oženiš, nisi sagrešio; i devojka ako se uda, nije sagrešila. Ali će takvi imati nevolju telesnu, a ja bih da vas poštedim. 29. A ovo kažem, braćo, da je ostalo malo vremena; od sada i oni koji imaju žene da budu kao da ih nemaju, 30. i koji plaču kao da ne plaču, i koji se raduju kao da se ne raduju, i koji kupuju kao da ništa nemaju, 31. i koji ovaj svet upotrebljavaju kao da ga ne upotrebljavaju: jer prolazi obličje ovoga sveta.
32. A ja hoću da ste vi bezbrižni. Ko je neoženjen brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu; 33. a ko je oženjen brine se za ovosvetsko, kako će ugoditi ženi. 34. Razlikuje se i žena od devojke. Koja je neudata brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu, da bude sveta i telom i duhom; a koja je udata brine se za ovosvetsko, kako će ugoditi mužu.35. A ovo govorim za vašu sopstvenu korist, ne da vam nametnem zamku, nego za blagoobrazno i istrajno služenje Gospodu, u sabranosti.
Jevanđelje po Mateju, začalo 61. (15,12-21)
12. Tada pristupiše učenici njegovi i rekoše mu: „Znaš li da fariseji, čuvši tu reč, sablazniše se?” 13. A on odgovarajući reče: „Svako drvo koje nije usadio Otac moj nebeski, iskoreniće se. 14. Ostavite ih, slepi su vođi slepima; a slepi slepoga ako vodi, oba će u jamu pasti.” 15. A Petar odgovarajući reče mu: „Rastumači nam priču ovu.”
16. A Isus reče: „Eda li ste i vi još nerazumni? 17. Zar još ne znate da sve što ulazi u usta ide u trbuh, i izbacuje se napolje? 18. A što izlazi iz usta izlazi iz srca, i ono pogani čoveka. 19. Jer iz srca izlaze zle pomisli, ubistva, preljube, blud, krađe, lažna svedočenja, hule. 20. I ovo je što pogani čoveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani čoveka.”21. I izašavši odande Isus otide u krajeve tirske i sidonske.
Umesto odgovora, ljutnje i potrebe da dokažemo ko je u pravu, veliki ruski duhovnik upućuje na molitvu za onoga koji nas je povredio, otkrivajući put kojim se čuva mir srca i umnožava hrišćanska ljubav.
Kada život postane pretežak i izgubi se osećaj smisla, pravoslavno predanje nudi drugačije viđenje: iskušenja nisu znak napuštanja, već put koji se kasnije otkriva kao vođenje kroz veru i istrajnost.
Mnoge ljude uznemiravaju neželjene i teške pomisli, ali ruski svetitelj objašnjava da greh ne nastaje samim iskušenjem, već onda kada čovek svesno prihvati ono što mu se javlja u umu i srcu.
Veliki ruski svetitelj podseća da uzrok nemira često ne dolazi iz sveta koji nas okružuje, već iz sopstvenog srca, i ostavlja pouku o putu ka unutrašnjoj tišini i duhovnoj snazi.
Veliki svetitelj otkrio je zašto posledice preljube ne počinju tek kada istina izađe na videlo, već znatno ranije.
Kada je car Trajan tražio da se odrekne Hrista, ostao je veran veri i zbog toga pretrpeo mučenje i tamnicu.
Kao mladić koji je izgubio veru, Nikolaj Vorobjov tražio je smisao u filozofiji i nauci, sve dok u trenutku očaja nije postavio Bogu pitanje na koje je, kako je svedočio, dobio odgovor.
Bugarska je vetom sprečila da patrijarh Kiril bude stavljen na listu sankcionisanih lica, uz obrazloženje da se politički sukobi ne smeju prenositi na verske institucije.
Kroz molitvu, liturgiju, radionice i druženje više od dve stotine dece deo letnjeg raspusta provodi u duhu vere, ljubavi i zajedništva.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U besedi za sredu 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sumnjama, strahu, stradanju i smrti, pokazujući kako se čovekova vera prepoznaje onda kada je najteže.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objašnjava zašto svakodnevne brige i rasuta pažnja zahtevaju dodatni trud onih koji žele da sačuvaju mir srca i sabranost uma.
Dok većina ljudi razmišlja samo o onome što ih čeka sutra, pravoslavni sveštenik otkriva zašto je upravo sadašnji trenutak mesto u kojem čovek pronalazi istinsku radost i blizinu Boga.
U besedi za utorak 7. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu kao izvoru utehe i podseća da iskušenja ne mogu nadjačati srce ispunjeno verom i nadom.
Kao mladić koji je izgubio veru, Nikolaj Vorobjov tražio je smisao u filozofiji i nauci, sve dok u trenutku očaja nije postavio Bogu pitanje na koje je, kako je svedočio, dobio odgovor.
Bugarska je vetom sprečila da patrijarh Kiril bude stavljen na listu sankcionisanih lica, uz obrazloženje da se politički sukobi ne smeju prenositi na verske institucije.
Jedan od poznatijih ruskih pravoslavnih podvižnika XX veka objašnjava da vernik ne može da poznaje tajnu svešteničke službe ni dubinu nečijeg pokajanja, jer samo Bog vidi čovekovo srce i njegovu borbu.
U hramu Svetog apostola Pavla u Tupelu vernici su prisustvovali radosnom događaju u kojem je više ljudi započelo novi život u pravoslavnoj veri.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
U hramu Svetog apostola Pavla u Tupelu vernici su prisustvovali radosnom događaju u kojem je više ljudi započelo novi život u pravoslavnoj veri.
Ovo lagano posno jelo na ulju priprema se od nekoliko sastojaka, a svojim blagim ukusom i mirisom podseća na recepte naših baka.
Sabrat manastira Toma Lazarević primio je monaški postrig i dobio ime Makarije, a svečani čin uoči Petrovdana okupio je brojne vernike u drevnoj ribničkoj svetinji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
