Umesto odgovora, ljutnje i potrebe da dokažemo ko je u pravu, veliki ruski duhovnik upućuje na molitvu za onoga koji nas je povredio, otkrivajući put kojim se čuva mir srca i umnožava hrišćanska ljubav.
Jedna ružna reč može da poremeti mir u čoveku više nego veliki spoljašnji događaji. Kada čuje da ga neko nepravedno osuđuje, ogovara ili pogrešno predstavlja, prva reakcija često nije molitva, već želja da odgovori i uzvrati. Upravo tu nastaje unutrašnja borba: da li ćemo dozvoliti da tuđe reči probude gnev u nama ili ćemo sačuvati mir svoje duše.
Odgovor na ovaj duhovni izazov ponudio je Prepodobni Varsanufije Optinski. Njegova pouka pokazuje da se na ljudsku osudu ne odgovara novom osudom, već molitvom, jer je najteže pobediti ne onoga koji nas je povredio, već sopstveno srce koje želi da uzvrati.
Prepodobni Varsanufije Optinski nas uči:
- Ako čuješ da netko govori loše o tebi, odmah ustani na molitvu i pomoli se prvo za njega, a zatim i za sebe, govoreći: "Gospode Isuse Hriste, smiluj se ovom bratu i meni, Tvome nedostojnom slugi, i zaštiti nas od zla, molitvama svetih Tvojih. Amin".
Ove reči otkrivaju duboku tajnu hrišćanskog života: čovek ne čuva svoju dušu tako što uklanja svaku nepravdu iz svog okruženja, već tako što ne dozvoljava da nepravda uđe u njegovo srce. Kada neko govori protiv nas, iskušenje nije samo u tuđim rečima, već u našoj reakciji na njih. Gnev, želja za osvetom i potreba da vratimo istom merom mogu postati veći teret za dušu od same uvrede.
Pouka Prepodobnog Varsanufija Optinskog podseća da molitva za drugoga nije priznanje krivice niti odricanje od istine, već način da se čovek sačuva od duhovne povrede. Onaj koji se moli za onoga ko ga je povredio prekida krug sukoba i bira put koji vodi ka miru.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 102 (9,18-33)
18. Tako, dakle, koga hoće pomiluje, a koga hoće otvrdoglavi. 19. Reći ćeš mi: Zašto onda ukorava? Jer ko se suprotstavio volji njegovoj? 20. A ko si ti, o čoveče, da se prepireš sa Bogom? Zar rukotvorina govori majstoru svome: zašto si me tako načinio? 21. Ili zar lončar nema vlasti nad glinom, da od iste smese načini jedan sud za čast, a drugi za sram? 22. A šta ako Bog, hoteći da pokaže gnev svoj i da objavi moć svoju, podnese sa velikim strpljenjem sasude gneva, koji su spremljeni za propast,
23. da bi objavio bogatstvo slave svoje na sasudima milosti, koje pripravi za slavu, 24. nas koje i prizva, ne samo od Judejaca nego i od neznabožaca. 25. Kao što i govori kod Osije: „Nazvaću narodom svojim narod koji nije moj, i nemilu milom”; 26. I biće da na mestu gde im je bilo rečeno: „Vi niste moj narod, tamo će se nazvati sinovi Boga živoga.” 27. A Isaija viče za Izrailj: „Ako bude broj sinova Izrailjevih kao pesak morski, ostatak će se spasti.”
28. Jer će izvršiti brzo reč svoju po pravdi, izvršiće Gospod brzo reč svoju na zemlji. 29. I kao što proreče Isaija: „Da nam Gospod Savaot nije ostavio seme, postali bismo kao Sodom i slični Gomoru.” 30. Šta ćemo, dakle, reći? Da neznabošci koji ne tražiše pravednost postigoše pravednost, ali pravednost od vere; 31. a Izrailj tražeći zakon pravednosti ne postiže zakona pravednosti. 32. Zašto? Zato što ne tražaše od vere, nego od Dela zakona. Jer se spotakoše o Kamen spoticanja 33. Kao što je napisano: „Evo stavljam u Sionu Kamen spoticanja i Stijenu sablazni; i svaki koji u Njega veruje neće se postideti.”
Jevanđelje po Mateju, začalo 40. (11,2-15)
2. A Jovan, čuvši u tamnici dela Hristova, posla dvojicu od učenika svojih. 3. I reče mu: „Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugoga da čekamo?” 4. A Isus odgovarajući reče im: „Idite i javite Jovanu ovo što čujete i vidite: 5. Slepi progledaju i hromi hode, gubavi se čiste i gluhi čuju, mrtvi ustaju i siromašnima se propoveda jevanđelje.” 6. I blago onome koji se ne sablazni o mene. 7. A kad oni otidoše, poče Isus govoriti narodu o Jovanu: „Šta ste izišli da vidite u pustinji? Trsku koju povija vetar?” 8. Nego šta ste izašli da vidite? Čoveka u meke haljine obučena? Eto, koji meke haljine nose po carskim su dvorovima.
9. Nego šta ste izašli da vidite? Proroka? Da, kažem vam, i više od proroka. 10. Jer on je taj o kojem je pisano: „Eto, ja šaljem anđela svoga pred licem tvojim, koji će pripraviti put tvoj pred tobom.” 11. Zaista vam kažem: Među rođenima od žena nije se pojavio veći od Jovana Krstitelja; a najmanji u Carstvu nebeskome veći je od njega. 12. A od vremena Jovana Krstitelja do sada Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i podvižnici ga zadobijaju. 13. Jer su svi Proroci i Zakon proricali do Jovana. 14. I ako hoćete verovati, on je Ilija što će doći. 15. Ko ima uši da čuje, neka čuje!
U svojoj knjizi "Lestvica" svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
Svetitelj ukazuje da uslišenje molitve zavisi od unutrašnjeg stanja čoveka, pre svega od trpljenja i ljubavi prema bližnjima, jer upravo oni otvaraju ili zatvaraju put Božijem odgovoru.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
Jedna kratka pouka gruzijskog svetitelja objašnjava zašto se molitva često pretvara u naviku bez unutrašnjeg reda i kako se, kroz jednostavan duhovni poredak, vraća svojoj punoj snazi i smislu.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Otac Goran Panjkov objasnio je da takvo tumačenje nema nikakvo uporište u crkvenom učenju.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Ne treba očajavati ako na Zadušnice ne možete da odete u crkvu i na grobove svojih najmilijih.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Otac Goran Panjkov objasnio je da takvo tumačenje nema nikakvo uporište u crkvenom učenju.
Gledajući kako nevini ljudi stradaju, Nestor nije mogao da ostane ravnodušan.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Božija dobrota i oproštaj ne znače da čovek neće snositi posledice svojih postupaka.
Smisao odlaska u crkvu nije samo traženje Božje pomoći onda kada se čovek nađe u nevolji ili poželi da ostvari nešto što mu je važno.
U pravoslavnom hrišćanstvu molitva nije samo traženje pomoći i ostvarenja ličnih želja, već i nastojanje da se prepozna volja Božija.
Otac Goran Panjkov objasnio je da takvo tumačenje nema nikakvo uporište u crkvenom učenju.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Gledajući kako nevini ljudi stradaju, Nestor nije mogao da ostane ravnodušan.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News