Od srebroljublja i gordosti do neblagodarnosti i ravnodušnosti, svetogorski starac nabraja ponašanja koja se lako prikriju iza svakodnevnih navika, a čoveka mogu udaljiti od Boga i drugih ljudi.
Nestrpljenje, potreba za dokazivanjem, borba za novac i položaj, kao i ravnodušnost prema drugima lako mogu postati deo svakodnevice. Kada se takvo ponašanje prihvati kao nešto uobičajeno, čovek više i ne primećuje koliko se udaljio od onoga što vera traži. Na taj problem upozoravao je starac Siluan Atonski, povezujući ga sa stanjem koje čoveka iznutra vodi ka strahu i beznađu.
- Naša epoha se, dakle, odlikuje pohotom telesnom i nadmenošću življenja; to jest, duhom straha i opšteg očajanja sa beznađem što izvire iz samoljublja, srebroljublja, hvalisavosti, gordeljivosti, hule, neposlušnosti roditeljima, neblagodarnosti, nepobožnosti, bezosećajnosti, klevete, neuzdržljivosti, surovosti, nedobroljubivosti, izdajstva, naprasitosti, naduvenosti, slastoljublja, nebogoljublja, lažnog izgleda pobožnosti i najzad, odricanja od same sile pobožnosti - govorio je starac Siluan.
U ovoj pouci starac Siluan ne govori samo o velikim i očiglednim prestupima. Među pojavama koje navodi nalaze se i svakodnevne slabosti: hvalisavost, naprasitost, nepomirljivost, neblagodarnost i ravnodušnost. Sve ih povezuje sa samoljubljem, koje čoveka postepeno udaljava od Boga i drugih ljudi.
1. samoljublje
2. srebroljublje
3. hvalisavost
4. gordeljivost
5. hula
6. neposlušnost roditeljima
7. neblagodarnost
8. nepobožnost
9. bezosećajnost
10. kleveta
11. neuzdržljivost
12. surovost
13. nedobroljubivost
14 .izdajstvo
15. naprasitost
16. naduvenost
17. slastoljublje
18. nebogoljublje
19. lažni izgled pobožnosti
20. odricanje od same sile pobožnosti
Posebno je značajno što starac govori i o „lažnom izgledu pobožnosti“. Spoljašnji znakovi vere sami po sebi nisu dovoljni ako ih ne prati život u skladu sa njom. Pobožnost za njega nije pitanje utiska koji čovek ostavlja, već onoga što se vidi u njegovim postupcima, odnosu prema drugima i spremnosti da se odrekne sopstvene gordosti.
Zato ova pouka ne ostaje samo opis jednog vremena. Ona postavlja jednostavno, ali zahtevno pitanje: šta se nalazi iza onoga što pokazujemo drugima? Odgovor se ne vidi samo u rečima, već u načinu na koji čovek živi kada nema kome da se dokazuje.
BONUS VIDEO
Duhovnik Ruske pravoslavne crkve ostavio je kratku, ali snažnu pouku o tome kako male slabosti mogu da promene čovekov odnos prema drugima, materijalnom i Bogu.
Ruski duhovnik upozorava na trenutak kada nevolja postane toliko teška da čovek počne da gubi oslonac i otkriva zašto upravo tada treba biti posebno oprezan sa onim što se događa u njegovim mislima.
Svetogorski starac je objašnjavao zašto će mučenici poslednjih vremena biti uzvišeniji od svih i upozoravao da se vera ne pokazuje divljenjem svetiteljima, već spremnošću da se njihovim putem zaista krene.
Savet svetitelja posebno je zahtevan za čoveka koji je doživeo nepravdu, jer traži da se pred Bogom pomoli upravo za onoga ko mu je naneo bol.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
Pravoslavna vera nije spojiva sa sujeverjem.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
U obraćanju vernicima u australijskoj prestonici, poglavar SPC istakao značaj svetosavskog nasleđa, zajedništva u Hristu i pomirenja među Srbima.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Iako ;ovek zabrinutost često doživljava kao znak odgovornosti, ona može prerasti u stalnu unutrašnju napetost.
Pravoslavna vera nije spojiva sa sujeverjem.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve zahvalio je Australiji što je mnogim Srbima pružila novi dom, a domaćini su istakli doprinos srpske zajednice i značaj njegovih poruka mira, dijaloga i međusobnog razumevanja.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
