Jevanđelje
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 120 (16,1-16)
1. Preporučujem vam pak Fivu sestru našu, koja je služiteljica crkve u Kenhreji, 2. da je primite u Gospodu kao što priliči svetima i da joj budete u pomoći u svakoj stvari koju od vas zatreba; jer je i ona mnogima pomogla, i meni samome. 3. Pozdravite Priskilu i Akilu, saradnike moje u Hristu Isusu, 4. koji za moj život svoje vratove položiše, kojima ne zahvaljujem samo ja, nego i sve Crkve iz neznabožaca; pozdravite i domaću crkvu njihovu.
5. Pozdravite milog mi Epeneta, koji je prvenac Ahaje u Hristu. 6. Pozdravite Mariju, koja se mnogo trudila za nas. 7. Pozdravite Andronika i Juniju, srodnike moje, i sapatnike moje u sužanjstvu, koji su znameniti među apostolima, koji i pre mene poverovaše u Hrista. 8. Pozdravite Amplija, ljubljenog mi u Gospodu. 9. Pozdravite Urbana, saradnika našega u Hristu, i moga miloga Stahija. 10. Pozdravite Apelija, prekaljenog u Hristu. Pozdravite Aristovulove.
11. Pozdravite Irodiona, srodnika mojega. Pozdravite Narkisove, koji su u Gospodu. 12. Pozdravite Trifenu i Trifosu, koje se trude u Gospodu. Pozdravite dragu Persidu. koja se mnogo trudila u Gospodu. 13. Pozdravite Rufa izabranog u Gospodu, i mater njegovu i moju. 14. Pozdravite Asinkrita, Flegonta, Erma, Patrova, Ermija, i braću koja su s njima. 15. Pozdravite Filologa i Juliju, Nireja i sestru njegovu, i Olimpa, i sve svete koji su s njima. 16. Pozdravite jedan drugoga celivom svetim. Pozdravljaju vas Crkve Hristove.
Jevanđelje po Mateju, začalo 50. (13,3-9)
3. I on im kaziva mnogo u pričama govoreći: „Gle, izađe sejač da seje. 4. I kad sejaše, jedna zrna padoše pokraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih. 5. A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše, jer ne beše zemlja duboka. 6. I kad obasja sunce, uvenuše; i budući da nemahu žila, posahnuše. 7. A druga padoše u trnje, i naraste trnje i podavi ih. 8. A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto a jedno po šezdeset, a jedno po trideset. 9. Ko ima uši da čuje, neka čuje!”
U vremenu u kojem se sve češće gubi osećaj za meru, pouka ruskog svetitelja nas podseća da izbor društva nije nevažna odluka, već duhovna prekretnica koja može čoveka voditi ka uzdizanju ili ka postepenom unutrašnjem padu.
Jedna od najdubljih pouka ruskog svetitelja otkriva da krst svakog čoveka nije samo simbol stradanja.
Umesto odgovora, ljutnje i potrebe da dokažemo ko je u pravu, veliki ruski duhovnik upućuje na molitvu za onoga koji nas je povredio, otkrivajući put kojim se čuva mir srca i umnožava hrišćanska ljubav.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
