Veliki duhovnik podseća da se prava blizina Bogu ne zadobija uzdizanjem nad drugima, već smirenjem, praštanjem i ljubavlju prema bližnjem.
U duhovnom životu čovek se često suočava sa opasnošću koju teško prepoznaje: da, trudeći se da živi u skladu sa verom i čini dobra dela, neprimetno počne da se uzdiže iznad drugih. Gordost može da se prikrije čak i iza prividne pobožnosti, a osuđivanje bližnjih i osećaj sopstvene pravednosti mogu udaljiti srce od Hrista. Odgovor na pitanje kako sačuvati dušu od ove zamke donosi jedna od pouka starca Save Pskovo-pečerskog, koji je smirenje smatrao osnovom istinskog hrišćanskog života.
- Bolje je biti smireni grešnik, nego gordi pravednik. Sa smirenim Sam Hristos prebiva. Zbog smirenja opraštaju se gresi, smirenje obuzdava poroke, čisti srce. Smirenje je put ka savršenstvu. Na svaku ćeš se visinu uspeti smirenjem. Smirenje je u tome da činimo dobro onima koji nam čine zlo, da oprostiš bratu koji ti je sagrešio, pre nego što on zamoli da mu oprostiš - govorio je starac Sava Pskovo-pečerski.
Pouka starca Save podseća da se čovekova blizina Bogu ne ogleda samo u spoljašnjim podvizima, već pre svega u stanju njegovog srca. Smirenje nije slabost, već duhovna snaga koja čoveku daje mogućnost da oprosti, da ne uzvrati zlom na zlo i da u svakom bližnjem prepozna brata.
U vremenu kada se vrednost čoveka često meri uspehom, položajem i priznanjem drugih, reči starca Save podsećaju na drugačiji put, put smirenog srca, praštanja i ljubavi. Jer upravo kroz smirenje, kako je učio ovaj duhovni otac, čovek se približava Hristu.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 136 (6,1; 7,1-12)
1. Usuđuje li se neko od vas, imajući žalbu na drugoga, da se sudi kod nepravednih a ne kod svetih?1. Proslavite dakle, Boga telom svojim i duhom svojim, jer su Božiji.1. A za ono što mi pisaste: dobro je čoveku da se ne dohvata žene. 2. Ali zbog bluda svaki neka ima svoju ženu, i svaka neka ima svoga muža. 3. Muž neka ukazuje ženi dužnu ljubav, tako i žena mužu. 4. Žena nije gospodar od svoga tela, nego muž; tako i muž nije gospodar od svoga tela, nego žena.
5. Ne zabranjujte se jedno drugome, sem po dogovoru privremeno, da bi se predali postu i molitvi, pa opet da se sastanete, da vas satana ne iskušava vašim neuzdržanjem. 6. Ali ovo govorim kao mišljenje, a ne kao zapovest. 7. Jer hoću da svi ljudi budu kao i ja, ali svaki ima sopstveni dar od Boga, ovaj ovako, onaj onako. 8. A neoženjenim i udovicama velim: dobro im je ako ostanu kao i ja što sam. 9. Ako ne mogu da se uzdržavaju, neka se žene i udaju; jer je bolje ženiti se i udavati negoli raspaljivati se.
10. A oženjenim i udatim zapovedam, ne ja nego Gospod, da se žena od muža ne razdvaja; 11. ako li se pak i razdvoji, neka ostane neudata, ili neka se pomiri s mužem; i muž da ne ostavlja ženu. 12. A ostalima govorim ja, a ne Gospod:12. Ako neki brat ima ženu neverujuću i ona se privoli da živi s njim, neka je ne ostavlja.
Jevanđelje po Mateju, začalo 57. (14,1-13)
1. U to vreme dođe glas do Iroda četverovlasnika o Isusu. 2. I reče slugama svojim: „To je Jovan Krstitelj, on ustade iz mrtvih, i zato čini čudesa.” 3. Jer Irod uhvati Jovana, sveza ga i baci u tamnicu zbog Irodijade, žene Filipa brata svoga; 4. jer mu Jovan govoraše: „Ne možeš ti nju imati.” 5. I htede da ga ubije, ali se poboja naroda; jer ga držahu za proroka. 6. A kad beše dan rođenja Irodova, igra kći Irodijadina pred njima i ugodi Irodu. 7. Zato sa zakletvom obeća joj dati što god zaište.
8. A ona, nagovorena od matere svoje, reče: „Daj mi ovde na tanjiru glavu Jovana Krstitelja.” 9. I sneveseli se car; ali zbog zakletve i onih koji se gošćahu s njim, zapovedi dati joj. 10. I posla te posekoše Jovana u tamnici. 11. I donesoše glavu njegovu na tanjiru, i dadoše devojci i odnese je materi svojoj. 12. I došavši učenici njegovi, uzeše telo njegovo i sahraniše ga; i dođoše te javiše Isusu. 13. I čuvši Isus, otide odande lađom u pusto mesto nasamo. A kada to ču narod, pođe za njim pešice iz gradova.
Veliki ruski svetitelj podseća da uzrok nemira često ne dolazi iz sveta koji nas okružuje, već iz sopstvenog srca, i ostavlja pouku o putu ka unutrašnjoj tišini i duhovnoj snazi.
Želeći da se zaštite od zla, mnogi nesvesno upadaju u stanje koje im oduzima spokoj i udaljava ih od istinske vere.
Veliki svetogorski duhovnik podseća da pravi nemir ne dolazi samo spolja, već iz naših misli i odnosa prema drugima, a put ka miru vodi kroz smirenje i ljubav.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 20. veka otkriva da ispovest ne obuhvata samo velika sagrešenja, već i skrivene slabosti koje razaraju dušu.
Veliki duhovnik podseća da se prava blizina Bogu ne zadobija uzdizanjem nad drugima, već smirenjem, praštanjem i ljubavlju prema bližnjem.
Dobili su dar isceljenja, a za svoju pomoć nisu tražili ništa osim vere u Hrista, a njihov život ostao je primer milosrđa, služenja drugima i nepokolebljivosti uprkos progonima.
Tokom proslave hramovne slave Sabora Svetih dvanaest apostola, arhiepiskop mileševski uputio je vernicima poruku o veri, istrajnosti i čuvanju duhovnog nasleđa predaka.
Posle osvajanja dve zlatne medalje na Svetskom kupu u Montrealu, članovi reprezentacije Srbije najpre su posetili Sabornu crkvu Svete Trojice, gde su zahvalili Gospodu na velikom uspehu.
Svedočanstva o rečima svetogorskog starca o budućem uzroku sukoba ponovo se prepričavaju u svetlu novih geopolitičkih napetosti.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Njegove reči o grehu, pokajanju i unutrašnjem miru podsećaju vernike da se uzrok mnogih životnih borbi ne traži samo spolja, već i u stanju sopstvenog srca.
Veliki duhovnik našeg vremena objasnio je zašto ne treba ostajati zarobljen u teškim mislima i otkrio jednostavne korake koji čoveka mogu vratiti molitvi, miru i unutrašnjoj radosti.
Sveštenik upozorava da čovek u trci za udobnošću može zaboraviti duhovne vrednosti, podsećajući na značaj molitve, jednostavnosti i uzdržanja.
Mnoge ljude uznemiravaju neželjene i teške pomisli, ali ruski svetitelj objašnjava da greh ne nastaje samim iskušenjem, već onda kada čovek svesno prihvati ono što mu se javlja u umu i srcu.
Svedočanstva o rečima svetogorskog starca o budućem uzroku sukoba ponovo se prepričavaju u svetlu novih geopolitičkih napetosti.
Jedan od najvećih ruskih duhovnika upozoravao je da čovek lako može da postane zarobljenik sopstvenih briga, pretpostavki i neprestanog preispitivanja, a izlaz je video u jednostavnom životu sa Bogom.
U besedi za ponedeljak 7. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički poziva hrišćane da na gnev, nerazumevanje i neprijateljstvo odgovore delima ljubavi, jer se čovek najlakše pridobija dobrotom.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 20. veka otkriva da ispovest ne obuhvata samo velika sagrešenja, već i skrivene slabosti koje razaraju dušu.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Nevini mališani, žrtve ustaških logora smrti u Jastrebarskom i Sisku, upisani su u diptih svetih Srpske pravoslavne crkve, kao svedoci vere, stradanja i istine.
Potomci Aronovih sinova vekovima čuvaju drevnu tradiciju, imaju posebne počasti u bogoslužbenom životu judaizma, ali i stroga pravila koja ih razlikuju od drugih vernika.
U besedi za ponedeljak 7. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički poziva hrišćane da na gnev, nerazumevanje i neprijateljstvo odgovore delima ljubavi, jer se čovek najlakše pridobija dobrotom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
