U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Postoji jedna nelagodnost koju vernici sve češće prepoznaju, ali je retko jasno imenuju: reči se množe, tumačenja se gomilaju, a promene u ljudima gotovo da nema. Propovedi u crkvama su glasne, pune termina i argumenata, ali ostaju bez traga u svakodnevnom životu. Kao da se izgubila veza između onoga što se govori i onoga što se živi. Upravo na tom mestu, bez ublažavanja i diplomatskih rukavica, stoji pouka starca Pajsija Svetogorca - kratka, oštra i lekovita.
Reči starca Pajsija ne nude laku utehu, već zahtevaju preispitivanje i ličnu odgovornost. U toj logici treba čitati i sledeću pouku:
- Diplomci koji su završili studije pastirstva treba tri godine da provedu u manastiru. Treba da čitaju dela Svetih Otaca, da se mole, da sprovode u život ono što su pročitali, pa tek onda da izađu na propoved i da propovedaju iz svog iskustva, iz iskustva sopstvenog života. Savremeni propovednici su šarena laža i predaju narodu šarenu lažu - kaže starac, a potom dodaje:
- Pametnjakovići! Bogoslovlje se svelo na običnu pamet. Danas pravnik i filolog predaju svoje nauke isto kao i teolozi. Zato se ljudi ne menjaju. Propoved se pretvorila u prenošenje znanja, zato ljudi ostaju tako kruti. Evo, kažu nema dovoljno sveštenika. Neka nema. Neka u narod krene nekoliko sveštenika, ali neka to budu pravi sveštenici. Bolje je da bude jedan jerej na nekoliko parohija i da se u selu služi jednom mesečno. Selom u kome nema jereja rukovodi sam Bog. A u selu koje ima lošeg sveštenika komanduje đavo.
U ovim rečima nema nostalgije za prošlošću, niti napada na znanje kao takvo. Postoji, međutim, jasan zahtev: vera se ne prenosi veštinom govora, diplomom ili titulom, već životom koji je prošao kroz molitvu, borbu i lični poraz.
Pravoslavlje ne opstaje zahvaljujući broju, već zahvaljujući istini. Zato je poruka starca Pajsija i danas nelagodna, jer traži manje govora, a više ognja; manje sistema, a više savesti. I upravo tu leži njen učinak: ona ne ostavlja prostora za ravnodušnost, već postavlja pitanje koje se ne može zaobići, da li govorimo o Bogu ili živimo pred Njim.
Prva poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 135 (6,12-20)
12. Sve mi je dozvoljeno, ali sve ne koristi; sve mi je dozvoljeno, ali ne dam da išta ovlada mnome.13. Jela su za stomak i stomak za jela, ali će Bog i jedno i drugo ukinuti. A telo nije za blud nego za Gospoda, i Gospod za telo.14. A Bog i Gospoda vaskrse, i nas će vaskrsnuti silom svojom.15. Ne znate li da su telesa vaša udovi Hristovi? Hoću li, dakle, uzeti udove Hristove i od njih načiniti udove bludnice? Nikako!
16. Ili ne znate, da ko se sa bludnicom sveže jedno je telo s njom? Jer je rečeno: „Biće dvoje jedno telo.”17. A ko se sjedini sa Gospodom, jedan je duh s Njime.18. Bežite od bluda. Svaki greh koji čovek učini van tela je, a koji bludniči svome telu greši.19. Ili ne znate da je telo vaše hram Svetoga Duha koji je u vama, kojega imate od Boga i niste svoji?20. Jer ste kupljeni skupo.1. Proslavite dakle, Boga telom svojim i duhom svojim, jer su Božiji.
Jevanđelje po Luki, začalo 79. (15,11-32)
11. I reče: Čovek neki imađaše dva sina,12. I reče mlađi od njih ocu: „Oče, daj mi deo imanja što pripada meni.“ I on im podeli imanje.13. I posle nekoliko dana pokupi mlađi sin sve svoje, i otide u zemlju daleku, i onamo prosu imanje svoje živeći razvratno.14. A kad potroši sve, nastade velika glad u zemlji onoj, i on poče oskudevati.15. I otišavši pribi se kod jednoga žitelja one zemlje, i on ga posla u polje svoje da čuva svinje.
16. I željaše napuniti trbuh svoj roščićima koje svinje jeđahu, i niko mu ne davaše.17. A kad dođe sebi, reče: „Koliko najamnika u oca moga imaju hleba isuviše, a ja umirem od gladi!18. Ustavši otići ću ocu svom, pa ću mu reći: 'Oče, sagreših nebu i tebi,19. I više nisam dostojan nazvati se sinom tvojim: primi me kao jednoga od najamnika svojih.'“
20. I ustavši otide ocu svom. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov i sažali mu se, i potrčavši zagrli ga i poljubi.21. A sin mu reče: „Oče, sagreših nebu i tebi, i više nisam dostojan nazvati se sinom tvojim.“22. A otac reče slugama svojim: „Iznesite najlepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge.23. I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo.24. Jer ovaj sin moj beše mrtav, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se.“ I stadoše se veseliti.
25. A sin njegov stariji beše u polju i dolazeći, kada se približi kući, ču pevanje i igranje.26. I dozvavši jednoga od slugu pitaše: „Šta je to?“27. A on mu reče: „Brat je tvoj došao; i otac tvoj zakla tele ugojeno što ga je zdrava dočekao.“28. A on se rasrdi i ne htede da uđe. Tada izađe otac njegov i moljaše ga.29. A on odgovarajući reče ocu: „Eto služim te toliko godina i nikad ne prestupih zapovest tvoju, pa meni nikad nisi dao ni jareta da bih se proveselio sa prijateljima svojim.
30. A kada dođe taj tvoj sin, koji je rasuo imanje tvoje sa bludnicama, zaklao si mu tele ugojeno.“31. A on mu reče: „Čedo, ti si svagda sa mnom, i sve moje jeste tvoje.32. Trebalo je razveseliti se i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav beše, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se.“
Jedna snažna pouka svetogorskog starca pokazuje put kojim se odgaja hrišćanin, a ne egoista.
Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.
Reči pustinjaka iz 6. veka nude jednostavan odgovor na pitanje zašto nemir opstaje i kako se prekida bez borbe sa samim sobom.
Svetogorski podvižnik objašnjava zašto naše reči često povređuju i kako male greške u komunikaciji mogu da ostave dugotrajan trag, čak i kada ne želimo da naudimo.
U besedi za subotu 4. sedmice po Duhovima, Sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na razliku između prolazne slave i one koja dolazi od Boga.
Probajte kečigu u vinu po receptu iz "Pravoslavnog posnog kuvara", pročitajte kratke jutarnje molitve i pouku Svetog Filareta Moskovskog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti Sampson Stranoprimac. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ćirila Aleksandrijskog i Svetog Ladislava, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik
U sekundi posle greha, prema starcu Nikonu Voborjevu, odlučuje se unutrašnji ishod, a jedna kratka molitva menja tok onoga što sledi.
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U trenucima kada problemi deluju nepomirljivo, pouka svetogorskog starca pokazuje da se izlaz ne nalazi u sili, već u smirenju i unutrašnjoj postojanosti koja menja ishod.
Snažna poruka svetogorskog starca otkriva kako pravoslavlje gleda na bol, ćutanje i iskušenja kroz koja čovek prolazi tokom života.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
U besedi za subotu 4. sedmice po Duhovima, Sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na razliku između prolazne slave i one koja dolazi od Boga.
Probajte kečigu u vinu po receptu iz "Pravoslavnog posnog kuvara", pročitajte kratke jutarnje molitve i pouku Svetog Filareta Moskovskog.
U sekundi posle greha, prema starcu Nikonu Voborjevu, odlučuje se unutrašnji ishod, a jedna kratka molitva menja tok onoga što sledi.
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Gospod i pre nego što ga zamolimo sve čuje i sve zna, opominjao je starac Ilija.
Iz knjige "Ko posti, dušu gosti" monahinje Atanasije stiže recept za mirisno i zasitno jelo od povrća, pripremljeno bez komplikovanja, a sa svim čarima domaće posne kuhinje.
Posetioci će 27. i 28. juna moći besplatno da vide najstariju sačuvanu srpsku ćiriličnu rukopisnu knjigu, dragoceni spomenik duhovnosti, pismenosti i umetnosti koji se retko izlaže javnosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
