U iskrenom i nenametljivom promišljanju, otac Hrizostom Filipesku razotkriva kako se iz gomile protivrečnih sudova rađa i pritisak koji svaki sveštenik nosi, pokazujući koliko su brzopleti utisci često daleko od istine o njegovom pozivu.
Postoji jedno staro iskustvo koje se u Crkvi prenosi bez mnogo reči: sveštenik je uvek na vetrometini očekivanja, često nesrazmernih onome što on zaista jeste i što treba da bude. U tom raskoraku između ljudskih projekcija i stvarnog poziva rađa se i mnoštvo protivrečnih sudova o njegovom ponašanju, izgledu, navikama, čak i o njegovim najobičnijim gestovima. Upravo to paradoksalno klupko predstava o svešteniku pokušava da rasplete jeromonah Hrizostom Filipesku, osvetljavajući koliko je lako čoveku da sudi – i koliko je teško onome ko takvim sudovima postane meta.
Otac Hrizostom kaže:
Ako je ćutljiv – očigledno nije mnogo pametan; ako je razgovorljiv – sujetan je.
Ako razgovara sa bogatima – kapitalista je; ako razgovara sa siromašnima – socijalista.
Ako se osmehuje – neozbiljan je; ako je ozbiljan – bezosećajan je.
Ako pije – pijanica je; ako uopšte ne pije – nekomunikativan je.
Ako se lepo oblači – svetovnjači; ako ide u mantiji – nazadan je.
Ako razgovara sa ženama – izvor je problema; ako je prema ženama malo rečit – ženskaroš i mrzitelj žena.
Ako mazi decu – pedofil je; ako ne mazi decu – nema dušu.
Ako je debeo – proždrljivac je; ako je mršav – škrtica.
Ako propoveda duže od deset minuta – smešan je; ako propoveda kratko – nema šta da kaže.
Ako pušta dugu kosu – pravi se svetac; ako kosu šiša – bezbožan je.
Ako nosi bradu – neuredan je; ako bradu brije – papista.
Ako svima oprašta grehe – ravnodušan je prema svetinji; ako je strog – odbija ljude.
Ako se nervira – nema ljubavi; ako se ne nervira – hladan je kao led.
Ako obilazi vernike – nikad ga nema; ako ih ne obilazi – nezainteresovan je.
Ako organizuje događaje u parohiji – razbacuje pare; ako ništa ne organizuje – krade novac.
Ako govori o Bogu i molitvi – nadmen je; ako govori o društvenim problemima – politizuje.
Ako čita novine – preterano se bavi politikom; ako ne čita – ne ide u korak s vremenom.
Ako je prisutan na društvenim mrežama – suviše je moderan; ako ga nema na internetu – zaostaje za životom.
Ako piše za novine i časopise – uobražen je; ako ne piše – nepismen je.
Ako ide na odmor – rasipnik je; ako ne ide na odmor – škrtica.
Ako vozi stari automobil – škrt je; ako vozi novi – nema saosećanja za siromašne.
Ako je mlad – neiskusan je; ako je star – zauzima mesto mladima.
Ako daje milostinju – nešto mu treba; ako ne daje – osilio se.
Ako…
Pa kakav onda treba da bude? – zaključuje otac Hrizostom postavljajući retoričko pitanje.
Jeromonah Hrizostom nas nenametljivo vodi do jednostavne, ali jedine istine: sveštenik ne može postojati po meri naših hirova, protivrečnosti i brzih presuda. Njegov poziv je da bude sluga Bogu, a ne našim predstavama o tome kakav bi trebalo da izgleda. Kada se oslobodimo potrebe da ga merimo površnim kriterijumima, otvara se prostor da u njemu vidimo ono što i jeste – čoveka postavljenog na put koji nosi odgovornost, radost i žrtvu, ali i trajni poziv da druge vodi ka Bogu.
Protojerej-stavrofor Dušan Kolundžić pojašnjava zbog čega su Apostolska pravila stroga u pogledu prošlosti žene kandidata za sveštenički čin.
Iza svečanih odora i crkvenih titula krije se duboko simbolično služenje Bogu i zajednici, staro više od dva milenijuma.
Od nedeljnih liturgija do velikih praznika i svetih tajni, epitrahilj oko vrata sveštenoslužitelja nosi duboku duhovnu i liturgijsku simboliku.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
U iskrenom i nenametljivom promišljanju, otac Hrizostom Filipesku razotkriva kako se iz gomile protivrečnih sudova rađa i pritisak koji svaki sveštenik nosi, pokazujući koliko su brzopleti utisci često daleko od istine o njegovom pozivu.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 27. četvrtak po Duhovima pokazuje kako istina i ljubav oslobađaju od lažnih uticaja i vode ka unutrašnjem miru i duhovnom rastu.
Pravoslavci danas proslavljaju Prepodobnomučenika Stefana Novog po starom kalendaru, a po novom kalendaru Prepodobnog Danila Stolpnika. Katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi.
Ajet 66:8 iz sure Et-Tahrim ističe kako iskreno obraćenje može oblikovati ne samo ličnu sudbinu, već i moralnu snagu cele zajednice.
U vremenima kad tuga i haos vladaju svakodnevnicom, pouka velikog duhovnika 20. veka pokazuje kako umna molitva postaje nevidljivi štit duše i vodi ka unutrašnjoj slobodi.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Jedan od najuticajnijih savremenih svetogoraca i učenik Svetog Siluana Atonskog poručuje da Crkva nije zajednica bezgrešnih, već brod na kome oni koji padaju ne odustaju od Boga ni jedni od drugih.
Kada se u jednoj porodici sudare pravoslavna vera, naučna medicina i narodni običaji, često nastaju nesporazumi. Protojerej Andrej Efanov objašnjava kako prepoznati istinsku duhovnu pomoć i razlikovati je od sujeverja i zašto je važno osloniti se na Crkvu i molitvu.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 27. četvrtak po Duhovima pokazuje kako istina i ljubav oslobađaju od lažnih uticaja i vode ka unutrašnjem miru i duhovnom rastu.
U vremenima kad tuga i haos vladaju svakodnevnicom, pouka velikog duhovnika 20. veka pokazuje kako umna molitva postaje nevidljivi štit duše i vodi ka unutrašnjoj slobodi.
Duhovna deca i poklonici govore o susretima sa Svetim Jakovom Kalikisom, koji su ostavljali trag u savesti, telu i životu – o molitvi pred kojom su padali strahovi, a ustajale duše.
Razgovori sa poglavarom Rimokatoličke crkve o zamrzavanju fronta, razmenama zarobljenika i povratku ukrajinske dece otvorili su novu fazu međunarodnih pritisaka.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Služeći liturgiju u hramu Svetog Pantelejmona u Oraovcu, mitropolit zvorničko-tuzlanski besedio je o veri koja se potvrđuje delima kroz obnovu crkvenog života i zajedništvo vernika.
Razgovori sa poglavarom Rimokatoličke crkve o zamrzavanju fronta, razmenama zarobljenika i povratku ukrajinske dece otvorili su novu fazu međunarodnih pritisaka.
Od pažljivo pečenih režnjeva do bogatog obroka u sosu – jednostavan recept koji spaja tradiciju, miris dima i toplinu domaće kuhinje.
