Jedan od najuticajnijih savremenih svetogoraca i učenik Svetog Siluana Atonskog poručuje da Crkva nije zajednica bezgrešnih, već brod na kome oni koji padaju ne odustaju od Boga ni jedni od drugih.
Mnogi dolaze u Crkvu tražeći savršenstvo — besprekorne sveštenike, zajednicu bez greške, veru bez spoticanja. Sveti Sofronije Saharov pokazuje da takvo savršenstvo ne postoji. Njegove reči vraćaju pogled na ono što je suštinsko: Crkva nije utočište bezgrešnih, već dom onih koji se leče Božjom milošću.
— Koliko god da tražite, savršenog sveštenika, savršenu zajednicu, nećete ga naći. Kao što nećete naći savršen brak ili idealno dete. Ne ulazite u Crkvu kao u jednu partiju, gde počinjete da sudite i da delite pravdu. U Crkvi ste na brodu sa bolesnicima koji su spaseni iz mora... Mi nismo sveti. Ni sveštenik, ni mirjani, svi imamo strasti i slabosti, ali želimo da ostanemo ovde do kraja — govorio je jedan od najuticajnijih savremenih svetogoraca i učenik Svetog Siluana Atonskog, starac Sofronije.
Sveti Sofronije nas podseća da Crkva nije prostor u kome se sudi, već zajednica u kojoj se trpi, voli i spašava. Vera ne počiva na savršenima, nego na onima koji, i pored svojih rana, ostaju na brodu Crkve. U toj istrajnosti i smirenju, u prihvatanju i sopstvene i tuđe slabosti, rađa se istinsko pravoslavlje — ono koje ne traži besprekorne, već postojane.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 162 (15,39-45)
39. Nije svako telo isto telo, nego je drugo telo čovečije, a drugo telo životinjsko, a drugo riblje, a drugo ptičije. 40. I postoje telesa nebeska i telesa zemaljska; ali je druga slava nebeskih a druga zemaljskih. 41. Druga je slava sunca, a druga slava meseca, i druga slava zvezda, jer se zvezda od zvezde razlikuje u slavi. 42. Tako i vaskrsenje mrtvih: seje se u raspadljivosti, ustaje u neraspadljivosti; 43. seje se u beščašću, ustaje u slavi; seje se u nemoći, ustaje u sili; 44. seje se telo duševno, ustaje telo duhovno. Postoji telo duševno i postoji telo duhovno. 45. Tako je i napisano: „Prvi čovjek Adam postade duša živa, a poslednji Adam duh koji oživljuje.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 270 (4,13-17)
13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. 14. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim. 15. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli. 16. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti; 17. a potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
Jevanđelje po Luki, začalo 15. (4,31-36)
31. I siđe u Kapernaum, grad galilejski, i učaše ih subotom. 32. I čuđahu se nauci njegovoj vrlo; jer reč njegova beše silna. 33. I u sinagogi beše čovek sa duhom nečistog demona, i povika iz sveg glasa 34. govoreći: „Prođi se, šta hoćeš od nas, Isuse Nazarećanine? Došao si da nas pogubiš? Znam te ko si: Svetac Božiji.” 35. I zapreti mu Isus govoreći: „Umukni, i izađi iz njega! I oborivši ga demon na sredinu, izađe iz njega nimalo mu ne naudivši. 36. I zaprepašćenje zahvati sve i razgovarahu među sobom govoreći: „Kakva je to reč da vlašću i silom zapoveda nečistim duhovima, i izlaze?”
Ruski svetitelj i veliki duhovnik 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
U svetu punom brzih i popularnih rešenja, samo oni koji hrabro tragaju kroz Hrista mogu otkriti istinsku radost, spasenje i unutrašnju slobodu – a taj put nisu izabrali mnogi. U nastavku proćitajte Jevanđelja za 18. ponedeljak po Duhovima, 6. oktobar.
Kada reči lako ranjavaju, ruski svetitelj i veliki duhovnik uči nas da se vera i mir ne brane silom, već tišinom srca koje preobražava nepravdu u snagu. U nastavku proćitajte Jevanđelja za 18. utorak po Duhovima, 7. oktobar.
Velika ruska svetiteljka ostavila je pouke o veri, molitvi i iskušenjima savremenog života, koje odjekuju kao molitva, upozorenje i uteha u vremenu u kojem mi živimo. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. sredu po Duhovima, 8. oktobar.
Bezvremena mudrost ovog velikog svetitelja, izrečena pre više vekova, i danas odzvanja snagom istine — podsećajući da prava vrednost života nije u bogatstvu i moći, već u ljubavi, skromnosti i unutrašnjem miru.
Prava radost, kako ističe starac Emilijan, postaje duhovna snaga koja pročišćava dušu i pretvara molitve, podvige i suze u put ka sjedinjenju sa Bogom. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. petak po duhovima.
Stihovi iz sure Ez-Zumer (36–38) podsećaju vernika da jedino potpuno poverenje u Alaha donosi mir i sigurnost koju ništa prolazno ne može zameniti.
Jedan od najuticajnijih savremenih svetogoraca i učenik Svetog Siluana Atonskog poručuje da Crkva nije zajednica bezgrešnih, već brod na kome oni koji padaju ne odustaju od Boga ni jedni od drugih.
Priče o svetiteljima Zini, Mini, Ini, Pini i Rimi otkrivaju kako tradicija pravoslavne crkve spaja istoriju apostola i mučenika sa savremenim imenima.
Direktorka Fondacije „Dom za slepe i gluve“ Elvira Parfenova priča kako su obična noć, strašan bol i neočekivan susret s nepoznatim pretvorili bolničku sobu u mesto gde su strah, patnja i vera isprepleli živote žena koje se do tada nisu ni poznavale.
Zadojen duhom svoje zemljakinje Svete Tekle, Hariton je javno ispovedao hrišćanstvo.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Ravnodušnost nije zaštita duše, upozorava svetitelj, već put ka osudi i gubitku večnog života.
Veliki ruski svetitelj podseća da samo kroz smirenje i tišinu čovek otvara duhovne oči i otkriva nebeske istine, čak i u svetu punom buke i briga.
Jedan od najvećih učitelja Crkve otkriva zašto mrak dolazi kada zatvorimo oči i kako sloboda može da nas vodi ka blaženstvu ili nas ostavi da lutamo bez cilja.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
Priče o svetiteljima Zini, Mini, Ini, Pini i Rimi otkrivaju kako tradicija pravoslavne crkve spaja istoriju apostola i mučenika sa savremenim imenima.
Direktorka Fondacije „Dom za slepe i gluve“ Elvira Parfenova priča kako su obična noć, strašan bol i neočekivan susret s nepoznatim pretvorili bolničku sobu u mesto gde su strah, patnja i vera isprepleli živote žena koje se do tada nisu ni poznavale.
Pravoslavna crkva s velikom ozbiljnošću gleda na motive ulaska u brak.
Hijerarhija, koja po svojoj prirodi može imati zaštitnu i organizacionu ulogu, u savremenim okolnostima prerasta u mehanizam kontrole i ućutkivanja.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Osim Miholjskih, tokom godine se obeležavaju još i zimske, letnje i Mitrovske zadušnice.
U besedi za 18. petak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako Božja milost spaja verne kroz ljubav, krotost i požrtvovanje, vodeći ka savršenstvu Oca nebeskog bez izjednačavanja sa Njim.
Lagano, mirisno i neodoljivo hrskavo — ovo jelo od prokelja u testu donosi toplinu porodične trpeze i savršeno se uklapa u dane posta.
