Prava radost, kako ističe starac Emilijan, postaje duhovna snaga koja pročišćava dušu i pretvara molitve, podvige i suze u put ka sjedinjenju sa Bogom. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. petak po duhovima.
Pravoslavna duhovnost kroz vekove naglašava značaj radosti kao temelja svakog duhovnog podviga. Starac Emilijan podseća da pravo sjedinjenje sa Bogom ne dolazi isključivo kroz trud i odricanje, već kroz radost koja pročišćava dušu i vodi ka istinskoj ljubavi.
“Prvo treba da stekneš radost i radošću se uspenješ lestvicama, kako bi nakon velikih napora i truda, nevolja i nedaća, molitava, bola, dobrih dela i odricanja, gostoljublja, nade, podviga, žalosti i suza i svega drugoga stigao do ljubavi. Kroz sve to treba da prođeš da bi mogao da zavoliš Boga. Ako je radost, kao što sveti Nil kaže, sigurnost (u Boga) u svemu kroz šta treba da prođem, kako bih bez radosti mogao da stignem gore? Dakle, radost je činilac ljubavi i ono što nas sjedinjuje sa Bogom”, govorio je Starac Emilijan Simonopetski.
Pouka Starca Emilijana jasno pokazuje da radost nije površna emocija, već duhovna snaga koja vodi ka istinskoj ljubavi. Kroz radost, molitvu i podvig, svaki trud postaje stepenica koja uzdiže dušu i približava je Božanskom. U pravoslavlju, radost je nit koja povezuje čoveka sa Bogom i bližnjima, pružajući snagu za svaki podvig i istinsku ljubav prema svetu.
Poslanica Svetog Apostola Pavla Efescima, začalo 234 (6,18-24)
18. I svakom molitvom i prozbom molite se u Duhu u svako doba, i uz to, bdite sa svakom istrajnošću i moljenjem za sve svete, 19. i za mene, da mi se dade reč kad otvorim usta svoja, da smelo obznanim tajnu jevanđelja, 20. za koje služim u okovima, da o njemu govorim smelo, kao što sam dužan govoriti.
21. A da biste i vi znali kako sam ja i šta radim, sve će vam kazati Tihik, ljubljeni brat i verni služitelj u Gospodu, 22. koga upravo za to i poslah k vama, da znate kako smo i da uteši srca vaša. 23. Mir braći i ljubav sa verom od Boga Oca i Gospoda Isusa Hrista! 24. Blagodat sa svima koji postojano ljube Gospoda našega Isusa Hrista. Amin.
Jevanđelje po Luki, začalo 14. (4,22-30)
22. I svi mu svedočahu, i divljahu se rečima blagodati koje izlažahu iz usta njegovih, i govorahu: „Nije li ovo sin Josifov?” 23. I reče im: „Svakako ćete mi reći ovu poslovicu: „Lekaru, izleči se sam”; što čusmo da je bilo u Kapernaumu učini i ovde u postojbini svojoj.” 24. Reče pak: „Zaista vam kažem da nijedan prorok nije priznat u postojbini svojoj." 25. A vaistinu vam kažem: „Mnoge udovice bijahu u Izrailju u vreme Ilije kada se nebo zatvori za tri godine i šest meseci, i bi velika glad po svoj zemlji;
26. i nijednoj od njih ne bi poslan Ilija do u Sareptu sidonsku ženi udovici. 27. I mnogi behu gubavi u Izrailju u vreme proroka Jeliseja; i nijedan se od njih ne očisti do Neeman Sirijanin.” 28. I svi se u sinagogi ispuniše gneva kad čuše ovo. 29. I ustavši isteraše ga napolje iz grada, i odvedoše ga na vrh gore gde beše njihov grad sazidan, da bi ga bacili odozgo. 30. Ali on prođe između njih i otide.
Ravnodušnost nije zaštita duše, upozorava svetitelj, već put ka osudi i gubitku večnog života.
Ruski svetitelj i veliki duhovnik 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
U svetu punom brzih i popularnih rešenja, samo oni koji hrabro tragaju kroz Hrista mogu otkriti istinsku radost, spasenje i unutrašnju slobodu – a taj put nisu izabrali mnogi. U nastavku proćitajte Jevanđelja za 18. ponedeljak po Duhovima, 6. oktobar.
Kada reči lako ranjavaju, ruski svetitelj i veliki duhovnik uči nas da se vera i mir ne brane silom, već tišinom srca koje preobražava nepravdu u snagu. U nastavku proćitajte Jevanđelja za 18. utorak po Duhovima, 7. oktobar.
Velika ruska svetiteljka ostavila je pouke o veri, molitvi i iskušenjima savremenog života, koje odjekuju kao molitva, upozorenje i uteha u vremenu u kojem mi živimo. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. sredu po Duhovima, 8. oktobar.
Bezvremena mudrost ovog velikog svetitelja, izrečena pre više vekova, i danas odzvanja snagom istine — podsećajući da prava vrednost života nije u bogatstvu i moći, već u ljubavi, skromnosti i unutrašnjem miru.
Uz dvanaestoricu apostola, na ovaj dan posebno se proslavlja i Sveti apostol Pavle, koji, iako nije bio među prvobitnih dvanaest, zauzima posebno mesto u istoriji hrišćanstva.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 20. veka otkriva da ispovest ne obuhvata samo velika sagrešenja, već i skrivene slabosti koje razaraju dušu.
Na kongresu u Atini mitropolit aleksandrupoljski govorio o veštačkoj inteligenciji, digitalnoj besmrtnosti i granicama tehnološkog razvoja u očuvanju čovekove duše i identiteta.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve pridružio se humanitarnoj akciji na Vračaru i pozvao vernike da svojim darom pomognu onima kojima je krv najpotrebnija.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Svetogorski starac otkriva zašto se čovek ne menja opomenom i šta je jedini put koji ostavlja trag
Svetogorski starac objašnjava kako pronaći neuništivu radost usred greha, strasti i tuđe zlobe i doseći duhovni mir.
Veliki ruski svetitelj podseća da uzrok nemira često ne dolazi iz sveta koji nas okružuje, već iz sopstvenog srca, i ostavlja pouku o putu ka unutrašnjoj tišini i duhovnoj snazi.
Mnoge ljude uznemiravaju neželjene i teške pomisli, ali ruski svetitelj objašnjava da greh ne nastaje samim iskušenjem, već onda kada čovek svesno prihvati ono što mu se javlja u umu i srcu.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 20. veka otkriva da ispovest ne obuhvata samo velika sagrešenja, već i skrivene slabosti koje razaraju dušu.
Na kongresu u Atini mitropolit aleksandrupoljski govorio o veštačkoj inteligenciji, digitalnoj besmrtnosti i granicama tehnološkog razvoja u očuvanju čovekove duše i identiteta.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Otac Dušan mu je odgovorio da je tačno da je učinio greh, ali da nije trebalo sam sebi da određuje epitimiju.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Ovaj jednostavan domaći recept čuva miris nekadašnjih kuhinja, a njegova posebna mekoća krije se u sastojku koji se retko dodaje slatkim zalogajima.
Ovom danu se ne pristupa samo kao običnom prazniku, već kao danu molitve, Svete liturgije i duhovne radosti.
Kroz molitvenu poruku prvoapostolima, koji su najznačajniji stubovi hrišćanstva, podsećamo se duhovne snage i blagodati koja dolazi kroz veru, udaljavajući se od iskušenja koja sujeverje donosi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
