Prava radost, kako ističe starac Emilijan, postaje duhovna snaga koja pročišćava dušu i pretvara molitve, podvige i suze u put ka sjedinjenju sa Bogom. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. petak po duhovima.
Pravoslavna duhovnost kroz vekove naglašava značaj radosti kao temelja svakog duhovnog podviga. Starac Emilijan podseća da pravo sjedinjenje sa Bogom ne dolazi isključivo kroz trud i odricanje, već kroz radost koja pročišćava dušu i vodi ka istinskoj ljubavi.
“Prvo treba da stekneš radost i radošću se uspenješ lestvicama, kako bi nakon velikih napora i truda, nevolja i nedaća, molitava, bola, dobrih dela i odricanja, gostoljublja, nade, podviga, žalosti i suza i svega drugoga stigao do ljubavi. Kroz sve to treba da prođeš da bi mogao da zavoliš Boga. Ako je radost, kao što sveti Nil kaže, sigurnost (u Boga) u svemu kroz šta treba da prođem, kako bih bez radosti mogao da stignem gore? Dakle, radost je činilac ljubavi i ono što nas sjedinjuje sa Bogom”, govorio je Starac Emilijan Simonopetski.
Pouka Starca Emilijana jasno pokazuje da radost nije površna emocija, već duhovna snaga koja vodi ka istinskoj ljubavi. Kroz radost, molitvu i podvig, svaki trud postaje stepenica koja uzdiže dušu i približava je Božanskom. U pravoslavlju, radost je nit koja povezuje čoveka sa Bogom i bližnjima, pružajući snagu za svaki podvig i istinsku ljubav prema svetu.
Poslanica Svetog Apostola Pavla Efescima, začalo 234 (6,18-24)
18. I svakom molitvom i prozbom molite se u Duhu u svako doba, i uz to, bdite sa svakom istrajnošću i moljenjem za sve svete, 19. i za mene, da mi se dade reč kad otvorim usta svoja, da smelo obznanim tajnu jevanđelja, 20. za koje služim u okovima, da o njemu govorim smelo, kao što sam dužan govoriti.
21. A da biste i vi znali kako sam ja i šta radim, sve će vam kazati Tihik, ljubljeni brat i verni služitelj u Gospodu, 22. koga upravo za to i poslah k vama, da znate kako smo i da uteši srca vaša. 23. Mir braći i ljubav sa verom od Boga Oca i Gospoda Isusa Hrista! 24. Blagodat sa svima koji postojano ljube Gospoda našega Isusa Hrista. Amin.
Jevanđelje po Luki, začalo 14. (4,22-30)
22. I svi mu svedočahu, i divljahu se rečima blagodati koje izlažahu iz usta njegovih, i govorahu: „Nije li ovo sin Josifov?” 23. I reče im: „Svakako ćete mi reći ovu poslovicu: „Lekaru, izleči se sam”; što čusmo da je bilo u Kapernaumu učini i ovde u postojbini svojoj.” 24. Reče pak: „Zaista vam kažem da nijedan prorok nije priznat u postojbini svojoj." 25. A vaistinu vam kažem: „Mnoge udovice bijahu u Izrailju u vreme Ilije kada se nebo zatvori za tri godine i šest meseci, i bi velika glad po svoj zemlji;
26. i nijednoj od njih ne bi poslan Ilija do u Sareptu sidonsku ženi udovici. 27. I mnogi behu gubavi u Izrailju u vreme proroka Jeliseja; i nijedan se od njih ne očisti do Neeman Sirijanin.” 28. I svi se u sinagogi ispuniše gneva kad čuše ovo. 29. I ustavši isteraše ga napolje iz grada, i odvedoše ga na vrh gore gde beše njihov grad sazidan, da bi ga bacili odozgo. 30. Ali on prođe između njih i otide.
Ravnodušnost nije zaštita duše, upozorava svetitelj, već put ka osudi i gubitku večnog života.
Ruski svetitelj i veliki duhovnik 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
U svetu punom brzih i popularnih rešenja, samo oni koji hrabro tragaju kroz Hrista mogu otkriti istinsku radost, spasenje i unutrašnju slobodu – a taj put nisu izabrali mnogi. U nastavku proćitajte Jevanđelja za 18. ponedeljak po Duhovima, 6. oktobar.
Kada reči lako ranjavaju, ruski svetitelj i veliki duhovnik uči nas da se vera i mir ne brane silom, već tišinom srca koje preobražava nepravdu u snagu. U nastavku proćitajte Jevanđelja za 18. utorak po Duhovima, 7. oktobar.
Velika ruska svetiteljka ostavila je pouke o veri, molitvi i iskušenjima savremenog života, koje odjekuju kao molitva, upozorenje i uteha u vremenu u kojem mi živimo. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. sredu po Duhovima, 8. oktobar.
Bezvremena mudrost ovog velikog svetitelja, izrečena pre više vekova, i danas odzvanja snagom istine — podsećajući da prava vrednost života nije u bogatstvu i moći, već u ljubavi, skromnosti i unutrašnjem miru.
Blaženopočivši mitropolit Amfilohije doneo je sa Svete gore pelcer svetinje koja vekovima rađa samo u carskoj lavri – sada čudotvorna loza cveta i u glavnom gradu Crne Gore.
Mitropolit mileševski služio prvu liturgiju pređeosvećenih darova u ovom Velikom postu - vernicima preneo poruku o ljubavi, zajedništvu i unutrašnjoj discipline.
Sveti oci vekovima su upozoravali da čovek nije odgovoran samo za svoja dela, već i za ono što dopušta da se zadrži u njegovom umu.
Brzo se kuva, sastojci su jednostavni, a blagi ukus kiselih krastavaca i belog luka daje meru i punoću čak i najjednostavnijem obroku.
Posle tvrdnji da se u vrhu Crkve govori o mogućem preuređenju crkvene nadležnosti na Primorju, Mitropolija crnogorsko-primorska objavila opširno objašnjenje i poručila da takva ideja nema nikakvo uporište.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Svetogorski starac otkriva zašto se čovek ne menja opomenom i šta je jedini put koji ostavlja trag
Svetogorski starac objašnjava kako pronaći neuništivu radost usred greha, strasti i tuđe zlobe i doseći duhovni mir.
Zašto ni spoljašnji mir ni uređeni život ne donose spokoj duši – snažne reči velikog pravoslavnog podvižnika razotkrivaju skrivene strasti koje čoveka udaljavaju od Boga i upozoravaju na najopasniji greh među njima.
Strah od sopstvene dubine mnoge udaljava od mira, ali duhovno iskustvo pokazuje da se upravo iza unutrašnje borbe krije put ka isceljenju i blagodat koja menja čovekov život.
Blaženopočivši mitropolit Amfilohije doneo je sa Svete gore pelcer svetinje koja vekovima rađa samo u carskoj lavri – sada čudotvorna loza cveta i u glavnom gradu Crne Gore.
Sveti oci vekovima su upozoravali da čovek nije odgovoran samo za svoja dela, već i za ono što dopušta da se zadrži u njegovom umu.
Duhovnici su kroz vekove ukazivali da se iza spolja vidljivih grehova često kriju dublji, prikriveniji i podmukliji poroci.
Zbog jedne jevanđeljske rečenice mnogi pomisle da vera traži odricanje od najbližih, ali ova beseda pokazuje da se iza tog poziva krije obećanje neuporedivo veće radosti i života koji ne prolazi.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Mirotočivog po starom i Svetog Porfirija Gaskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Aleksandra Aleksandrijskog, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu nema velikog verskog praznika.
Zašto ni spoljašnji mir ni uređeni život ne donose spokoj duši – snažne reči velikog pravoslavnog podvižnika razotkrivaju skrivene strasti koje čoveka udaljavaju od Boga i upozoravaju na najopasniji greh među njima.
Sveti Simeon je otac Svetog Save, a doba njegove vladavine smatra se prelomnim periodom u srpskoj istoriji i kulturi.
